Pesma leda i vatre

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Pesma leda i vatre
A Game of Thrones Novel Covers.png
Korice prvih pet knjiga iz severno američkog izdanja
Autor Džordž R. R. Martin
Originalni naziv A Song of Ice and Fire
Prevodilac Nikola Pajvančić
Zemlja SAD
Jezik Engleski
Žanr Epska fantastika
Izdavač Bantam Books (SAD, Kanada)
Voyager Books (UK, Australija)
AST (Rusija)
Laguna (Srbija)
Izdana Avgust 1996-do danas

Pesma leda i vatre (engl. A Song of Ice and Fire, ASoIaF) je nedovršeni serijal romana epske fantastike američkog autora Džordža R. R. Martina. Martin je započeo pisanje romana 1991. godine, a prvi roman je objavljen 1996. Prvobitno je planiran kao trilogija, ali se serijal trenutno sastoji od 5 knjiga sa još 2 koje su planirane. Kao dodatak ima još tri novela, a planirane su još nekoliko. Sinopis novela je izveden iz glavnog sinopisa serijala.

Priča Pesme leda i vatre se događa u izmišljenom svetu, uglavnom na kontinentu zvanom Vesteros, ali takođe i na velikoj kopnenoj masi na istoku znanom kao Esos. Rasa većine likova je ljudska, ali kako serijal odmiče druge rase se dodaju, kao na primer Tuđini, nadljuska hladna rasa sa Severa za koju se je verovalo da je istrebljena, i zmajevi koji bljuju vatru sa Istoka. Radnja se dešava sa tačke gledišta iz trećeg lica sa pregršt likova (31 na kraju pete knjige).

Glavna priča ima tri zasebna toka, ali kako radnja odmiče oni se sve više prepliću. Prvi tok je dinastički građanski rat za kontrolu nad Vesterosom između nekoliko porodica. Druga je rastuća pretnja od Tuđina, koji se nalaze iza velikog ledenog zida na severnoj granici Vesterosa. Treća je ambicija Daneris Targerijen, proterane ćerke kralja ubijenog 15 godina ranije u drugom građanskom ratu, da se vrati u Vesteros i povrati presto.

Serijal je preveden u više od 20 jezika. Četvrta i peta knjiga je zauzela vrh liste bestselera Njujork Tajmsa 2005. i 2011. godine. Ukupno prodato je više od 15 miliona primeraka knjiga širom sveta.[1] Jedna od dodatnih novela je dobila Hugo Award u kategoriji naučne fantastike. Serijal je podloga mnogim drugim delima uključujući i televizijsku seriju HBO-a Igra prestola, serijal stripova, kartaškim igrama, tablerskim igrama i dvema video igrama.[2]

Radnja[uredi]

Pesma leda i vatre prati tri glavne radnje, koje su podeljene geografski i likovima. Svi događaji su ispričani iz perspektive lika koji ih posmatra. Smeštena u Sedam kraljevstva na izmišljenom kontinentu zvanom Vesteros, glavna radnja opisuje mnoge borbe za Gvozdeni presto, posle kraljeve smrti u prvoj knjizi. Druga radnja se dešava na krajnjoj severnoj granici Vesterosa, na ogromnom zidu, sazidanom od leda i šljunka, koji štiti kraljevstvo od mitskih stvorenja severno od njega. Treća radnja se dešava u ogromnom istočnom kontinetnu zvanom Esos i prati avanture ćerke kralja i prethodne vladajuće dinastije, koja želi da povrati presto.

Igra prestola započinje vladavinom Roberta Barateona na Vesterosu. Posle njegove smrti, tokom prve knjige, njegov sin Džofri preuzima Gvozdeni presto uz podršku majčine snažne porodice, Kuće Lanistera. Kada Lord Edard Stark, Robertova desnica, otriva da Džofri i njegovi brat i sestra nisu u stvari deca Roberta, Robertovi mlađi brat Stanis i Renli započinju borbu za presto. U međuvremenu, nekoliko regija se otcepljuje od kraljevstva: Edardov najstariji sin Rob je proglašen za Kralja na Severu i Bejlon Grejdžoj za vladara Gvozdenih ostrva. Ovaj takozvani rat Pet kraljeva je u punom jeku do polovine druge knjige (Sudar kraljeva) sa još nekoliko ljudi koji se pridružuju borbi za vlast.

U međuvremenu, zima stiže na Vesteros sa severa. Ogroman zid od leda i šljunka je konstruisan na krajnjem severu pre više hiljada godina, sa ciljem da čuva granicu od severnih pretnji poput Tuđina, mističnih stvorenja koji nisu viđeni pre više od 8000 godina. Zakleto bratstvo Noćne straže, koja brani zid, uglavnom se je sukobljavalo sa ljudskim divljacima koji živa iza zida, sve dok se nisu opet pojavili prvi Tuđini na početku knjige Igre prestola. Priča Noćne straže se uglavnom priča iz perspektive Džona Snežnog, kopileta Eda Starka, koji se uzdiže kroz rangove Straže i saznaje za pravu pretnju sa severa. Do kraja treće knjige Oluje mačeva, radnja se sve više spaja sa građanskim ratom na jugu. Stanis, jedini preživeli od prvobitnih petoro zaraćenih kraljeva, dolazi na Zid da ga brani od invazije Divljaka. U petoj knjizi, Ples sa zmajevima, Džofrijev mlađi brat Tomen vlada Gvozdenim prestolom, sa njegovom majkom, a kasnije i ujakom koji kasnije postaje i regent, dok se zima polako bribližava glavnom gradu.

Priča Daneris Targerijen, zadnjeg pripadnika Kuće Targerijena i još jednog borca za presto, je uglavnom zasebna sve dok joj se više glavnih likova ne priduže u Plesu sa zmajevima. Živeći u egzilu na kontinentu Esosu, Danerisine avanture prikazuju njene rastuće sposobnosti vladara. Njeno uzidzanje prati rođenje tri zmaja, stvorenja za koje se je mislilo da su istrebljeni. Zbog porodičnog grba ova stvorenja imaju samo simbolično značenje sve dok dovoljno ne porastu i upotrebe se taktički za zauzimanje Gvozdenog prestola.

Istorija izdavanja[uredi]

Pregled[uredi]

Sve informacije ispod su sa američkog izdanja. Serijal je preveden na više od 20 jezika.

# Naslov Strane Poglavlja Audio knjiga Godina izdavanja
1. Igra prestola 807 (704 tvrdi povez) 73 33h 53m Avgust 1996.[3]
2. Sudar kraljeva 969 (784 tvrdi povez) 70 37h 17m Februar 1999.[4]
3. Oluja mačeva 1128 (992 tvrdi povez) 82 47h 37m Novembar 2000.[5]
4. Gozba za vrane 976 (784 tvrdi povez) 46 31h 10m Novembar 2005.[6]
5. Ples sa zmajevima 1136[7] (959 tvrdi povez) 73 48h 56m Jul 2011.[8]
6. Vetrovi zime[9] (Neobjavljena)
7. San o proleću[10] (Neobjavljena)

Tri novele zaosnovane na poglavlja su izvedene iz knjige i objavljivane između 1996. i 2003. godine:

  • Blood of the Dragon (srp. Крв змаја) (Jul 1996.),[11] zaosnovana na Danerisina poglavlja knjige Igra prestola.
  • Path of the Dragon (srp. Пут змаја) (Decembar 2000.),[12] zaosnovana na Danerisina poglavlja knjige Oluja mačeva.
  • Arms of the Kraken (srp. Руке Кракена) (Mart 2003.),[13] zaosnovana na poglavlja Gvozdenog ostrva iz knjige Gozba za vrane.

Prve tri knjige (1991—2000)[uredi]

Džordž R. R. Martin - autor serijala

Džordž Martin je već bio uspešan pisac naučne fantastike i televizijski scenarista, pre pisanja „Pesme leda i vatre“.[14] Martin je izdao svoju prvu priču 1971. godine, a prvi roman 1977.[15] Do polovine 1990ih, dobio je tri Hjugo nagrade, dve Nebjula i druge nagrade za pisanje kratkih fikcijskih priča.[16] Iako su njegove knjige dobro primljene među zajednicom fantazijske fikcije, njegovo čitalaštvo je ostalo relativno malo, pa je Martin uzeo posao pisca u Holivudu sredinom 80ih.[16] Uglavnom je radio na oživljavanju Zone sumraka tokom cele 1986. i serije Beauty and the Beast (srp. Лепотица и звер) od 1987. do 1990. Takođe je razvio svoje TV pilote i pisao filmska scenarija. Postajući frustriran što njegove pilot epizode i scenarija nisu razmatrane,[16] postao je umoran od televizijskog ograničenja budžeta. Često se od njega zahtevalo da izbacuje pojedine likove i scene bitaka, zbog nedostatka budžeta.[17] Ovo je nateralo Martina da se opet okrene pisanju knjiga.[16] Volevši dela Dž. R. R. Tolkina u svom detinjstvu, želeo je da piše epsku fantastiku, ali nije imao nikakvu određenu ideju.[18]

Dok je Martin pravio pauzu između dva holivudska projekta 1991. godine, započeo je pisanje naučno fantastičnog romana Avalon (engl. Avalon). Posle tri poglavlja, dobio je ideju o dečaku koji posmatra obezglavljenje čoveka i pronalaženje jezovuka u snegu, što će u stvari postati prvo poglavlje posle prologa u „Igri prestola“.[19] Ostavljajući Avalon na stranu, Martin je završio ovo poglavlje za nekoliko dana i postao je siguran da je to deo veće priče.[20] Posle još nekoliko poglavlja, Martin je uvideo da je njegova nova knjiga u stvari epska fantazijska priča,[20] pa je počeo da pravi mape i rodoslove.[14] Međutim, pisanje ove knjige je bilo prekinuto na nekoliko godina, kada se je Martin vratio u Holivud da bude producent serije Doorways,, koju ABC nije nikada prikazao.[17]

Nastavljajući da radi na „Igri prestola“ 1994. godine,[17] Martin je dao prve 200 stranice planirane trilogije svome agentu, sa namerom da nastavci Ples sa zmajevima i Vetrovi zime uslede.[21] Kada je Martin rukom napisao još 1400 strane, kraju trilogije nigde nije bilo.[21] Shvatio je da serijal mora da bude dug barem četiri eventualno šest knjiga,[17] tačnije dve trilogije jedne priče.[22] Martin koji je voleo dvosmislene naslove, smatravši da obogaćuju pisanje, izabrao je za naslov „Pesma leda i vatre“, gde su rasa hladnih Tuđina označavali reč „Led“, a vatreni zmajevi reč „Vatra“. Reč „pesma“ se je već upotrebljavala u Martinovim delima, kao što je Pesma za Liju (engl. A Song for Lya) i proizilazi iz njegove opsesije sa pesmama.[23]

Pregledani rukopis „Igre prestola“ je imao 1088 strane (bez apendiksa),[24] a roman je izdat avgusta 1996.[3] Robert Džordan, autor serijala knjiga Točak vremena, je napisao kratku belešku o koricama knjige, koje su uticale da knjiga i serijal budu rano prihvaćeni među čitaocima fantastike.[25] Pre objavljivanja Igre prestola, izdata je novela Krv zmaja (srp. Blood of the Dragon) i sledeće 1997. godine dobila je Hjugo nagradu u kategoriji Najbolja novela.[26]

Oko 300 strana je otklonjeno iz Igre prestola, da bi bile iskorišćene za početak druge knjige Sudar kraljeva.[21] Izdata je februara 1999. u SAD,[4] sa 1184 stranica bez apendiksa.[24] Sudar kraljeva je prva knjigu iz serijala koja je dospela na bestseler listu,[17] dostigavši 13 mesto listi bestselera Njujork tajmsa 1999.[27] Posle uspeha filmova Gospodar prstenova, Martin je počeo da dobija prve ponude od raznih producenata za prodavanje prava na serijal.[17]

Martin je kasnio u predavanju treće knjige Oluje mačeva za štampanje.[16] Zadnje poglavlje koje je napisao je bilo o „Crvenom venčanju“, koje je poznato po nasilnošću.[28] Oluja mačeva je bila duga 1521 stranu bez apendiksa,[24] što je stvaralo probleme mnogim Martinovim izdavačima širom sveta. Bantam Books je Oluju mačeva izdala iz jedne knjige u Sjedinjenim državama novembra 2000. godine,[5] dok su edicije na drugim jezicima podeljene na dva, tri čak i četiri dela.[24] Oluja mačeva je debitovala na 12. mestu Njujork Tajsmove liste bestselera.[26][29]

Premošćavanje vremenske praznine (2000—2011)[uredi]

Posle Igre prestola, Sudara kraljeva i Oluje mačeva, Martin je prvobitno nameravao da napiše još tri knjige.[16] Četvrta knjiga eksperimetalno nazvana Ples sa zmajevima, trebala je da se fokusira na povratak Daneris Targerijen na Vesteros i njen ulazak u glavni konflikt.[22] Martin je želeo da ovu priču smesti pet godina posle Oluje mačeva tako da mlađi likovi mogu odrasti, a zmajevi postanu veći.[30] Slažući se rano sa svojim izdavačima da nova knjiga treba biti kraća od Oluje mačeva, Martin je želeo da napiše roman sličan po dužini sa Sudarom kraljeva.[24] Dugi prolog je trebalo da objasni sve što se dogodilo u međuvremenu.[31]

Godine 2001. Martin je još uvek bio optimističan da će izlazak četvrtog nastavka biti u zadnjem kvartalu 2002.[23] Međutim, petogodišnja praznina nije uspevala na svim likovima tokom pisanja. Sa jedne strane, Martin nije bio zadovoljan pričanjem događaja samo kroz flešbekove i retrospektivu. S druge strane, bilo mu je neverovatno da se za tih pet godina ništa nije moglo dogoditi.[30] Posle jednogodišnjeg rada na knjizi, Martin je shvatio da će mu trebati još jedna knjiga koja će povezati događaje, koju je nazvao Gozba za vrane (engl. A Feast for Crows).[30] Gozba za vrane se je nadovezivala odmah posle kraja treće knjige, pa je Martin na kraju odbacio ideju o petogodišnjoj praznini.[23] Prolog dug 250 strana je pomešan sa novim likovima iz Dorne i Gvozdenih ostrva.[31] Ove proširena i konačna priča je dosta komplikovala Martinovu zamišljenu radnju.[32]

Grb Kuće Starka, sa jezovukom na štitu.

Dužina rukopisa Gozbe za vrane je prestigla dužinu rukopisa Oluje mačeva.[30] Martin nije imao volju da napravi potrebne rezove, kako bi doveo dužinu knjige dostupnu za štampanje, jer bi to narušilo tok priče koji je imao na umu. Takođe nije želeo da štampa knjigu u mikroformatu,[24] a i odbacio je ideju izdavača o deljenju narativne hronologije na „Prvi“ i „Drugi deo“ Gozbe za vrane.[33] Kasneći sa knjigom, Martin nije ni počeo da piše sve priče za sve likove,[34] a protivio se je završavanju knjige bez razrešenje njihovih priča.[30]

Kako su likovi raštrkani po celom svetu,[35] Martinov prijatelj je predložio da se priča podeli geografski u dve knjige od kojih će Gozba za vrane biti prva.[33] Ovaj pristup je dao Martinu prostora da dovrši započete priče baš kao što je prvobitno nameravao[24] i godinama kasnije je smatrao da je ovaj pristup najbolji.[35] Martin je premestio nedovršene priče likova koji se nalaze na istok (Esos) i sever (Zimovrel i Zid) u sledeću knjigu (Ples sa zmajevima),[36] dok je Gozba za vrane pokrivala priče koje se dešavaju na Vesterosu (Kraljeva luka, Rečne zemlje, Dorna i Gvozdena ostrva).[24] Obe priče počinju odmah sa završetkom Oluje mačeva,[35] i njihove radnje teku istovremeno umesto jedna posle druge, sadržeći različite likove sa malim neslaganjima.[24] Martin je prepolovio priču Arje Stark i ona se pojavljuje u obe knjige, a najpopularnije likove (Džon Snežni, Tirion i Daneris) je prebacio u Ples sa zmajevima.[36]

Posle izdavanja knjige oktobra 2005. u UK,[37] i novembra 2005. u SAD,[6] Gozba za vrane je odmah otišla na sam vrh liste bestselera Njujork tajmsa.[38] Među pozitivnim kritikama Lev Grosman iz Njujork tajmsa je Martina nazvao „američkim Tolkinom“.[39] Međutim, neki obožavaoci i kritika su bili razočarani što je priča podeljena na dva dela i što su sudbine nekih likova ostale nerazjašnjene posle kraja Gozbe za vrane.[40][41] Po izdanju četvrte knjige, Martin je rekao da je Ples sa zmajevima bio pola završen,[40] i bilo je najavljeno njegovo izdavanje godinu dana posle Gozbe za vrane.[1] Međutim planirani datumi izdavanja su nekoliko puta odlagani. U međuvremenu, HBO je dobio prava da pretvori Pesmu leda i vatre u TV seriju 2007. godine.[42] Prve deset epizode koje pokrivaju Igru prestola su izdate aprila 2011. godine.[43]

Sa oko 1600 stranica, najduža od svih prethodnih knjiga,[14][40] Ples sa zmajevima je eventualno izdat jula 2011. godine, posle šest godina pisanja.[17] Bila je Priča Plesa sa zmajevima sustiže i prestiže priču Gozbe za vrane, posle jedne trećine knjige.[34] Ali ipak pokriva manje nego što je Martin planirao, jer je isečena jedna velika bitka kao i završetak priča nekoliko likova.[14] Martin je kašnjenje pripisivao svome raspletu „Mirinovog čvora“, koju je objasnio kao „izradu hronologije i likova koji će da se sjedine kao različite teme kod [Daneris].“[41] Martin je kašnjenje takođe pripisivao njegovom prevelikom prepravljanju i usavršavanju priče, ali je glasno odbacio teorije ekstravagantnih kritičara koji su govorili da je izgubio interesovanje za serijal, kao i da namerno odugovlači kako bi dobio više novca.[40]

Planirani romani i budućnost[uredi]

Šesta knjiga će se zvati Vetrovi zime (engl. The Winds of Winter), naslov koji je trebalo da ima zadnja knjiga planirane trilogije.[35] Do polovine 2010. godine, Martin je već završio pet poglavlja Vetrova zime sa tačke gledišta Sanse Stark, Arje Stark, Arijane Martel, nakupivši oko 100 stranica.[9][44] Vetrovi zime će razrešiti rano klifhengere Plesa sa zmajevima i otvoriće se dvema velikim bitkama koja su se [u petoj knjizi] spremale.[45] Posle izdavanja Plesa sa zmajevima, Martin je najavio da će se vratiti pisanju u januaru 2012. godine,[14] a u međuvremenu je provodio vreme na književnim turnejama, konvencijama i radio na svom delu The World of Ice and Firе (srp. Свет леда и ватре) delo koje je želeo da završi pre 2012. Takođe je radio i na Tales of Dunk and Egg novelu koja će se pojaviti u antologiji zvanom Dangerous Women (srp. Опасна жена).[46][47]

Decembra 2011. Martin je na svom vebsajtu postavio poglavlje iz Vetrova zime, sa tačke gledišta Teona Grejdžoja i obećao je da će postaviti još jedno poglavlje u ediciji Plesa sa zmajevima sa tvrdim koricama, koje će se objaviti na leto 2012.[45][48] Sa 200 strana napisanih do marta 2012. godine, Martin se nada da će završti Vetrove zime mnogo brže nego petu knjigu.[40] Pre objavljivanja pete knjige imao je dosta problema sa obožavaocima koji su neprestano govorili da je svoje datume objavljivanja procenjivao previše optimistično, pa se zato sada uzdražava o apsolutnom datumu objavljivanja šeste knjige.[14] Njegova realistična procena završetka Vetrova zime može biti tri godine sa dobrim tempom,[49] ali će šesta knjiga konačno „biti završena kada bude završena.“[35]“ Martin ne namerva da opet likove razdvaja geografski, ali je takođe izjavio: „Tri godine od [2011] kada sedim sa 1,800 strana rukopisa bez kraja na vidiku, ko to dođavola zna.“[18]

Nezadovoljan prvobitnim naslovom zadnje knjige, Vreme za vukove (engl. A Time For Wolves), Martin je za naslov sedme knjige odabrao San o proleću (engl. A Dream of Spring) 2006. godine.[10] Maritn je odlučan da završi serijal sedmom knjigom,[14] ali ostavlja prostor za osmu knjigu koja će završiti serijal.[35] Sa zacrtanim planom da ispriča priču od početka do kraja, neće prekratiti priču kako bi ona stala u planiran broj knjiga.[50] Martin je uveren da će izdati preostale knjige, pre nego što ih televizijska serija sustigne,[18] ali je rekao sve važne tačke priče dvojici glavnim producentima serije u slučaju da umre.[18] (Star 62 godine 2011. Martin po svima merilima ima dobro zdravlje.)[51] Međutim, Martin nikada ne bi dozvolio nekom drugom piscu da završi serijal.[40] On zna kraj u grubim crtama, kao i budućnost glavnih likova,[18] i završiće serijal sa gorkoslatkim elementima gde niko neće živeti srećno do kraja života.[26] Martin se nada da će napisati kraj sličan kraju Gospodara prstenova za koga smatra da ima zadovoljavajuću dubinu i rezonancu. Sa druge strane, Martin je svestan izazova izbegavanje situacija kao što su finale serije Izgubljeni, koji je obožavaoce serije razočaralo, zbog toga što se je kraj dosta razlikovao od njihovih nagađanja.[35]

Što se tiče Pesme leda i vatre kao njegov magnum opus, Martin je siguran da neće pisati ništa pisati u ovoj razmeri i da će se vratiti ovom univerzumu samo putem jednodelnih romana.[31] Više voli da piše priče o likovima iz drugih perioda istorije Leda i vatre, umesto direkne nastavke serijala.[52]

Inspiracija i pisanje[uredi]

Žanr[uredi]

Džordž R. R. Martin veruje da su najtemeljniji uticaji oni iskušeni u detinjstvu, čitajući H. P. Lavkrafta, Roberta E. Hauarda, Dž. R. R. Tolkina, Roberta A. Hajnlajna, Erika Frenka Rasela, Andre Nortona,[20] Ajzak Asimova[23] i Mervina Pika u mladosti.[53] Martin i sam nikada nije razvrstavao imagitivnu strukturu autora na naučnu fantastiku, fantaziju i horor,[53] pa tako danas sve te žanrove piše sa lakoćom.[54] Martin je klasifikovao Pesmu leda i vatre kao „epsku fantastiku[49] i posebno je imenovao Tolkina i Teda Vilijamsa, kao veoma uticajne na nastanak serijala.[23][53] Njegov omiljeni savremeni autor je Džek Vens,[23] iako Martin smatra da serijal nije previše Vensovski.[22]

[Martinov serijal Leda i vatre] je bio revolucionaran (bar za mene) na razne načine. Iznad svega knjige su bile ekstremno nepredvidljive, pogotovo u žanru gde su čitaoci navikli na dosta predvidljivo. [...] Igra prestola je duboko bila šokirajućua kada sam je prvi put pročitao i fundumentalno je promenila moje pojmove o tome šta bi moglo da se radi sa epskom fantastikom.

—pisac fantastike Džo Aberkrombi 2008. godine.[55]

Srednjovekovna postavka je bila tradicionalna pozadina za epsku fantastiku čak i pre Tolkina,[22] čije pisanje i dalje dominira žanrom.[40] Međutim, pre pisanja serijala Leda i vatre, Martin je osetio da su mnogi imitatori Tolkina pisali o „Diznilendskom srednjem veku fantazije“ bez hvatanja prave brutalnosti toga vremena.[56] Istorijska fikcija mu je više pogodovala i bila realističnija.[56] Fascinirala ga je dramatične mogućnosti srednjovekovnog kontrasta, kao što su istovremeno postojanje viteštva i prava brutalnost rata, kao i postojanje razmetljivih zamkova koji su bili okruženi straćarama.[22] Međutim, dok su sudbine istorijskih likova znali informisaniji čitaoci,[53] originalni likovi su ostavljali čitaoce u neizvesnosti i empatiji.[54] Tako je Martin želeo da kombinuje realizam istorijske fikcije sa magijom najvećih fantazija,[56] više ostavljajući magiju po stranu a isticajući bitke i političke intrige.[16]

Martinu je naširoko priznato odvođenje fantazije u pravcu odraslih.[40] Za Vašington post serijal se zasniva na brutalnoj relnosti sredeg veka, uprkos fantastičnim elementima kao što su zmajevi i čarobnjaci.[57] Los Anđeles tajms ističe snažne elemente horora i snažne, često nepristojne telesnosti Pesme leda i vatre u odnosu na impliciranu kritiku moralne jednostavnosti Tolkinovih dela.[58] Atlantik je ocenio romane kao „tešku fantastiku“ sa ranjivim likovima, za koje čitaoci mogu da se emocionalno povežu.[59] Si-en-en je 2000. godine ocenio da su Martinovi zreli opisi dosta iskreniji nego li oni kod drugih autora fantastike,[60] iako je Martin ocenio da je žanr fantastike postao dosta grublji i oštri deceniju kasnije i da neka dela drugih pisaca su bili dosta zreliji od teme njegovih romana.[50]

Proces pisanja[uredi]

Počevši da piše nešto epsko,[60] Martin je planirao da napiše 3 knjige sa po 800 strana u ranom razdoblju serijala.[53] Njegov originalni ugovor sa izdavačima mu je davao rokove od jedne godine, zasnovan na ranim litreranim radovima tokom holivudskih dana,[30] ali Martin nije znao koliko će da mu budu duge knjige.[30] Godine 2000. Martin je planirao da mu pisanje jedne knjige bude dugo 18 meseca do dve godine, a svoju poslednju od šest planiranih knjiga je zamislio da izda 5-6 godina kasnije od zadnje izdate knjige.[26] Međutim kako se je serijal Leda i vatre razvio u najveću i najambiciozniju priču koju je on ikada pokušao da piše,[36] ostalo mu je da izda još dve knjige od 2012. godine. Martin je rekao da jedino može da se udubi u pisanje kada je u svojoj kancelariji u Santa Feu.[16] Počinje da piše svaki dan u 10 sati ujutru tako što prepravlja i doteruje sve što je napisao prethodnog dana,[54] a može da piše ceo dan ili da ne napiše gotovo ništa.[16] Višak materijala ranijih verzija čuva, jer postoji mogućnost da ih opet iskoristi.[36]

Pesma leda ivatre je inspirisana Ratom ruža (na slici), serijal dinastičkih ratova koji je uzdrmao Englesku.

Martin je priču Leda i vatre smestio u imaginiranom svetu inspirisanom Tolkinovim pisanjem.[18] Za razliku od Tolkina koji je stvorio nove jezike, mitologiju i istoriju Srednje zemlje dugo pre nego što je napisao Gospodar prstenova, Martin je počeo sa grubom skicom zamišljenog sveta koji tokom pisanja upotpunjava.[40] On je opisao svoje pisanje kao ono koje dolazi iz podsvesnog nivoa „u gotovo sasvim procesu sanjarenja,“[61] a njegove priče koje imaju više mitsko nego naučno jezgro, crpe više iz emocija nego iz racionalnosti.[20] Martin koristi mape[16] i ima listu dugu 60 strana o likovima,[33] ali drži većinu informacija u svom umu.[49] Njegove zamišljene pozadinske priče se mogu promeniti pre objavljivanja, a jedino romani se računaju kao kanonski.[36] Suprotno Tolkinu, Martin ne planira da izda svoje privatne beleške posle završetka serijala.[16]

Martin je inspiraciju dosta izvlačio iz istorije srenjeg veka,[54] imavši nekoliko polica ispunjenih sa knjigama o srednjem veku za istraživanje,[62] a takođe je i posećivao mnoga evropska srednjovekovna znamenita mesta.[32] Kao Amerikanac koji govori samo engleski, istorija Engleske mu je bio najbliži izvor inspiracije, što je dao serijalu više engleski nego nemački ili francuski ton.[63] Martin se je informisao o mnogim srednjovekovnim temama kao što su odeća, hrana, gozbe i turniri, kako bi se što bolje pripremio za pisanje serijala.[26] Na serijal je najviše uticao Stogodišnji rat, Krstaški ratovi, Katarski krstaški rat i Rat ruža,[54][62] ali se je Martin uzdržao od direknih adaptacija.[54]

Priča je pisana da prati glavna mesta događaja sa jednom konačnom destinacijom, ali je Martin ostavio mesta za improvizaciju. Neki promenjeni detalji su značajno uticali na dalji razvoj priče.[64] Do četvrte knjige, Martin je izjavio kako je imao dosta beleška kako bi pratio razne pozadinske priče,[23] koje su postale toliko glomazne posle izdavanja pete knjige.[14] Martinovi urednici i obožavaoci paze na slučajne greške,[23] ali se neke ipak potkradaju, kao što su promenjene boje očiju i polovi konja.[40]

Narativna struktura[uredi]

Knjiga je podeljena na poglavlja, svako je sa tačke gledišta iz trećeg lica nekog od glavnih likova.[40] Svaki lik može da se nalazi na različitim lokacijama. Sa devet glavnih likova u Igri prestola, broj im se je povećan na 31 do Plesu sa zmajevima. (vidi tabelu) Prolog i epilog je sa tačke gledišta manjih likova, koji su naratori obično jednom.[26] Njujork tajms je uvideo „značajnost Starka (dobrih momaka), Targerijena (najmanje jedan dobar muškarac ili devojka), Lanistera (uglavnom loši), Grejdžoja (isto), Barateona (mešavina), Tirela (neizjašnjeni) i Martela (isto), koji se grozničavo nastoje da ostvare svoje ambicije i upropaste neprijatelje, pretpostavljivo smrću.“[66] Međutim Tajm je istako i to da svaki čitalac „doživaljava borbu za Vesteros sa svih strana odjednom, pa tako svaka borba je u isto vreme i trijumf i tragedija [...] i svako je heroj i zlikovac istovremeno.“[67]

Zaosnovan na Gospodaru prstenova, priča Leda i vatre počinje sa fokusom na malom grupom (u Zimovrelu, osim Daneris), a zatim se raširuje u separativne priče. Priče će se isprepletati u jednu celinu opet, ali pronalazak prelomne tačke u ovom kompleksnom serijalu je bio dosta težak zadatak za Martina, što je usporilo njegovo pisanje.[35] U zavisnosti od intervjua, Martin je izjavio da je prelomnu tačku dostigao u Plesu sa zmajevima,[35] ali da je još uvek nije do kraja u serijalu.[68] Struktura serijala je inspirisana serijalom Wild Cards (srp. Дивље карте), zajednički univerzum koga uređuju mnogi autori uključujući i Martina još od 1985. godine.[69] Martin svaku novu knjigu započinje sa tačke gledišta jednog lika umesto da radi hronološki. Poglavlja su kasnije preraspoređuju kako bi se stvorila napetost i hronologija.[26]

Pošto je u prošlosti bio televizijski i filmski scenarista, Martin pokušava da privuče pažnju čitalaca tako što svako poglavlje Leda i vatre završava sa otkrovenjem, uzbudljivim momentom, obrtom ili klifhengerom, slično kao što se to radi na televiziji.[70] Deljenje priče Pesme leda i vatre je mnogo teže za Martina. Svaka knjiga predstavlja fazu putovanja koje ima zaključak. Nekim likovima se priča završava klifhengerom da bi se čitaoci želeli pročitaju sledeću knjigu, mada se je Ples sa zmajevima završio sa više klifhengera nego što je Martin planirao.[18][26] I jednovremeni i glavni likovi su dizajnirani tako da im se priče završavaju u trijumfu ili tragediji,[26] i pisani su da zaokupljuju pažnju čitalaca, kako ne bi preskakali poglavlja.[53] Glavni likovi se mogu ubiti kako bi čitalac shvatio da oni ne mogu proći sasvim neozleđeno i da osećaju strah lika sa svakom okrenutom stranicom.[25]

Nerazjašnjena veća narativna struktura podstiče spekulacije o budućim događajima u priči.[40] Prema Martinu, veliki deo za razumevanja događaja u Ledu i vatri se nalazi 16 godina u prošlosti priče, koju svaka nova knjiga sve više razjašnjava.[16] Događaji planirani od početka su nagovešteni, ali Martin obazriv da razvoj priče bude nepredvidljiv.[68] Likovi sa kojih se posmatra neki događaj su često nepouzdani naratori[35] i mogu razjasniti neki događaj ili pružiti drugačiju perspektivu događaja.[71] Ono u šta veruju čitaoci ne mora biti nužno istinito.[16]

Razvoj likova[uredi]

Još na početku je Martin planirao da serijal ima veliki broj likova i različitih priča.[35] Gozba za vrane ima 63 strane dugu listu likova,[33] sa hiljadama drugih koji su spomenuti samo u prolazu[40] ili koji nestaju na duge periode vremena u knjizi.[57] Kada Martin planira da doda novu porodicu u apendiksu, on stvara tajnu o ličnostima ili sudbinu članova porodice. Međutim, njihova pozadinska priča se može promeniti sve dok se ne ubaci u priči.[36] Svaki lik je dizajniran da ima svoj unutrašnji glas, za koga Martin dobijao inspiraciju uglavnom iz istorije[16] i iz njegovog ličnog iskustva, ali takođe i od ponašanja njegovih prijatelja, poznanika i ljudi od javnog značaja.[23] Martinu je „cilj da učini likove stvarnim i da ih napravi ljudima, likovi koji imaju dobro i loše, plemenite i sebične [atribute] dobro promešane u njihovim prirodama.“[26] Los Anđeles tajms pominje „Martinovu posvećenost da potpuno useli svoje likove, što stvara nezaustavljiv impuls u njegovim romanima i sadrži implicitnu kritiku Tolkinove moralne jednostavnosti.“[58]

Martin je namerno ignorisao pravilo pisanja da nikada ne daje ista imena likovima koja počinju sa istim slovom. Umesto toga imena likova odražavaju način imenovanja u raznim evropskim porodičnim istorijama, gde su određena imena povezivana sa određenom kraljevskom kućom i gde su često ogranci kuće davali ista imena.[36] Pa tako u serijalu mnoga deca imaju ime Robert u znak poštovanja kralju Robertu od Kuće Barateona. U svakoj generaciji Starka je po jedan Brandon u čast Brandona Zidara (od Zida), a slogom Ti često počinju imena pripadnika Kuće Lanistera.[21] Uveren da će čitaoci obraćati pažnju, Martin je koristio istu tehniku koja se koristi u moderno vreme da se razlikuju ljudi sa istim imenima,[36] kao što je dodavanje broja ili lokacije zajedno sa imenom (na primer Henri V od Engleske).[21] Imena porodica su stvorena u skladu sa etničkim grupama: Prvi ljudi na Severu Vesterosa imaju veoma prosta opisna imena kao što su Stark (engl. Stark; srp. čist, jak, potpun, silan krut) ili Strong (engl. Strong; srp. Snažan), zatim su ti i neopisna imena kao kod Lanistera ili Erina; Targerijeni i Valirijanci sa istočnog kontinenta imaju egzotična imena koja sadrže slovo J.[21]

Atlantik se je upitao da li je Martin nameravao da čitaoci saosećaju sa likovima na obe strane sukoba Lanister-Stark dugo pre nego što ih je razvoj radnje naterao da prave emocionalne izbore.[72] Nasuprot većini konvencionalnih epskih fantastika, likovi Leda i vatre su ranjivi tako da čiotalac „ne može biti siguran da će dobro trijumfovati što takve slučajeve čini više trijumfalne,“ tvrdi Atlantik.[59] Martin se emocijski poveže sa likovima tokom pisanja, što mu poglavlja sa neprijatnim događajima čini dosta teškim za pisanje.[26] Da bi se gledao svet kroz očiju likova treba određeno saosećanje, čak i sa zlikovcima.[54] Martin je shvatio da neki njegovi likovi imaju svoj um, pa je svoje pisanje odveo u drugačijim pravcima, ali se ipak vraća planiranoj priči, ako mu se ne sviđa novi pravac u kome ide, međutim ponekada mu je ovo dosta korisno.[36]

Arja Stark, Tirion Lanister, Džon Snežni i Daneris Targerijen izazivaju najviše reakcija kod čitalaca.[73] Tirion je Martinov najomiljeniji i najsiviji od svih likova, sa lukavstvom i dosetkama što ga čini najzabavnijeg za pisanje.[53] Martinu je Bran Stark najteži lik za pisanje, jer je on najdublje upetljan u magiju. Na Branovu priču Martin obraća posebnu pažnju u okviru natprirodnih aspekta serijala. Bran je takođe najmlađi od svih glavnih likova[26] i mora se nositi sa odraslim temama u serijalu kao što su pohlepa, usamljenost i bes.[70] Martin je želeo da mlađi likovi rastu brzo između poglavlja, ali mu je bilo neprihvatljivo da se lik javlja na svaka dva meseca kada knjiga predstavlja malo proteklo vreme. Nadao se je da će petogodišnjom pauzom mlađi likovi porasti u skoro odrasle osobe, ali je na kraju odustao od ove ideje vidi (vidi Premošćavanje vremenske praznine (2000—2011))[18][26] Na kraju Martin svoje likove vidi kao srce priče,[74] voleći čak i zlikovce kao da su njegova deca.[53][74]

Teme[uredi]

Serijal je generalno hvaljen zbog svog realizma i neverovatno velikog sveta.[66] Verujući da se magija treba koristiti umereno u žanru fantastike,[17] Martin je želeo da priča bude više kao istorijska fikcija nego kao savremena fantastika, sa manje isticanje magije u a više bitaka, političkih intrige i likova.[16] Sa količinom magije koja se povećava od početka priče, serijal i dalje ima manje magije nego od romana savremene fantastike.[26] U Martinovim očima magija treba da predstavlja čudnu i opasnu silu, van ljudskog pojimanja,[47] a ne vanzemaljska tehnologija ili učene čini.[75] Pa zato likovi shvataju samo prirodne aspekte njihovog sveta, ali ne i magične elemente kao što su Tuđini.[66]

Pošto se je Martin oslanjao na istorijske izvore za vreme stvaranja sveta Leda i vatre, Gardijan je video veliku sličnost između Vesterosa i Engleske u periodu Rata ruža.[76] Atlantik je sagledao Pesmu leda i vatre „više kao priču o politici nego o heroizmu, priču o čovečanstvu koje se bori sa bazičnim opsesijama nego li da ispunjava svoj veličanstveni potencijal,“ gde iznenadna borba za moć kida represiju feudalnog sistema, a ne iz borbe dobra i zla.[72] Martin ne samo da je hteo da odrazi sukob srednjovekovne strukture klasa u romanima, već i da istraži posledice odluka vođa, jer ako su vođe kao osobe dobre to ih odma ne čini i dobrim predvodnicima i obrnuto.[56]

Glavna tema u žanru fantastike je borba između dobra i zla,[56] koju Martin odbacuje jer ne odažavaju stvarni svet.[22] Privučen sivim likovima umesto orkova i anđela,[77] Martin je podržao stav nobelovca Vilijama Foknera da je jedino ljudsko srce u konfliktu vredno pisanja.[56] Baš kao sposobnost ljudi za dobro i zlo u stvarnom svetu, Martin istražuje pitanja o likovom iskupljenju i njegovu promenu u serijalu.[78] Struktura sa više tačka gledišta omogućava da se likovi istražuju sa raznih strana tako da, za razliku od drugih knjiga fantastike, možemo čitati sa tačke gledišta pretpostavljenog negativca.[60] Čitalac tako može da sam odlučuje šta je dobro i loše kroz dešavanja u romanu i politici.[31]

Iako je fantastika smeštena u izmišljenom svetu, Martin vidi otvorenu potrebu da odrazi stvarni svet, gde ljudi umiru nekada groznom smrću, čak i voljeni.[26] Glavni likovi se ubijaju da čitalac ne očekuje da će pretpostavljeni heroj proći neozleđen i da se boji za njegov život sa čitanjem svake nove strane.[25] Romani takođe odražavaju suštinsku cenu smrti u ratu.[53] Smrt prekobrojnih orkova ne ostavlja snažan utisak na čitaoca, dok smrt prijatelja ostavlja veći emocijski utisak.[68] On preferira žrtvu heroja da bi kazao nešto o ljudskoj prirodi.[18]

Martin smatra da se žanr fantastike retko fokusira na seks i seksualnost, za razliku od knjiga Leda i vatre,[26] često tretirajući ih detinjasto ili ih u potpunosti odbacujući.[54] Međutim, on smatra da je seksualnost bitna vučna sila u ljudskom životu koja se ne treba isključivati iz priče.[78] Obezbeđivanje čulnih detalja za uzbudljivo iskustvo je Martinu važnije od toka radnje.[35] To omogućava čitaocima da iskuse seks scene u romanu, „bilo da je to veliki transcendentan i uzbudljiv seks ili uznemirujući, izvrnut, mračni seks, kao i razočaravajući površan seks.“[78] Martin je fasciniran srednjovekovnim konstrastom gde su vitezovi odavali poštu damama uz pomoć poema i uz njihov blagoslov išli na turnirima, dok su njihove armije bezumno silovale žene za vreme rata.[26] Nepostojeći koncept adolescencije u srednjem veku je poslužilo kao model u romanima za Danerisinu seksualnu aktivnost u trinaestoj godini.[70] Romani takođe aludiraju na incestoidni običaj u Ptolomejskoj dinastiji Drevnog Egipta i evropskih dinastija radi očuvanja čistokrvnosti.[79]

Roman prikazuje raznovrsne ženske likove, radi istraživanja nekih granjanja romana smeštenih u patrijahalnom društvu.[68] Pisavši sve svoje likove kao ljudska bića sa bazičnim potrebama, snovima i uticajima,[15] njegovi ženski likovi treba da pokrivaju isti široki spektar ljudskih osobina kao i muški likovi.[68] Martin se može identifikovati sa svim glavnim likovima za vreme pisanja, bez obzira što se znatno razlikuje od njih, bilo to pol ili godine.[15] On ne prihvata činjenicu da stvara feminističke iskaze na bilo koji način,[68] iako televizijska adaptacija serijala je podstakla kritiku o serijskoj navodnoj mizoginiji, prikazivanja žena i raspodelu pola čitalaštva i gledalaštva.[80][81]

Veće vlastelinske porodice[uredi]

Najveće vlastelinske kuće u svetu Vesterosa su:

  • Stark - Grb: Sivi jezovuk na ledenobelom polju - Reči: Zima dolazi
  • Barateon - Grb: Okrunjeni crni jelen na zlatnom polju - Reči: Naš je gnev
  • Lanister - Grb: Zlatni lav na grimiznom polju - Reči: Čuj moju riku!
  • Tirel - Grb: Zlatna ruža na zelenom polju - Reči: Rastemo snažni
  • Florent - Grb: Glava lisice u vencu cveća
  • Karstark - Grb: Belo sunce na crnom polju
  • Tali - Grb: Pastrmka u skoku, srebrna na polju plavih i crvenih talasa - Reči: Porodica, dužnost, čast
  • Erin - Grb: Soko i polumesec, beli na nebeskoplavom polju - Reči: Visoko kao čast
  • Frej - Grb: Dve kule bliznakinje
  • Bolton - Grb: Odrani čovek na ružičastom polju
  • Targerijen - Grb: Troglavi crveni zmaj na crnom polju - Reči: Vatra i krv
  • Grejdžoj - Grb: Džinovska zlatna sipa na crnom polju - Reči: Mi ne sejemo
  • Martel - Grb: Crveno sunce probodeno zlatnim kopljem - Reči: Nesagnuti, nepokoreni, neslomljeni

Reference[uredi]

  1. ^ a b Barber, John (11. 7. 2011.). „George R.R. Martin: At the top of his Game (of Thrones)“. theglobeandmail.com. Archived from the original on 13. 7. 2011. Приступљено 18. 8. 2011.. 
  2. ^ Your Picks: Top 100 Science-Fiction, Fantasy Books : NPR, Pristupljeno 23. 4. 2013.
  3. ^ a b „Fiction review: A Game of Thrones. publishersweekly.com. 29. 7. 1996.. Archived from the original on 4. 4. 2012. Приступљено 13. 2. 2012.. 
  4. ^ a b „Fiction review: A Clash of Kings. publishersweekly.com. 1. 2. 1999.. Archived from the original on 4. 4. 2012. Приступљено 13. 2. 2012.. 
  5. ^ a b „Fiction review: A Storm of Swords. publishersweekly.com. 30. 10. 2000.. Archived from the original on 4. 4. 2012. Приступљено 13. 2. 2012.. 
  6. ^ a b „Fiction review: A Feast for Crows: Book Four of A Song of Ice and Fire. publishersweekly.com. 3. 10. 2005.. Archived from the original on 4. 4. 2012. Приступљено 13. 2. 2012.. 
  7. ^ A Dance with Dragons: A Song of Ice and Fire: Book Five“. amazon.de. Archived from the original on 4. 4. 2012. Приступљено 9. 2. 2012.. 
  8. ^ „Fiction review: A Dance with Dragons: A Song of Ice and Fire, Book 5“. publishersweekly.com. 30. 5. 2011.. Archived from the original on 4. 4. 2012. Приступљено 13. 2. 2012.. 
  9. ^ a b v g d Martin, George R. R. (27. 6. 2010.). „Dancing in Circles“. grrm.livejournal.com. Archived from the original on 4. 4. 2012. Приступљено 4. 2. 2012.. 
  10. ^ a b Martin, George R. R. (28. 3. 2006.). „this, that, and the other thing“. grrm.livejournal.com. Archived from the original on 4. 4. 2012. Приступљено 18. 10. 2011.. 
  11. ^ Blood of the Dragon. Asimov's Science Fiction. July 1996. Archived from the original on 4. 4. 2012.. 
  12. ^ Path of the Dragon. Asimov's Science Fiction. December 2000. Archived from the original on 4. 4. 2012.. 
  13. ^ Arms of the Kraken“. Dragon 27 No. 10 (305): 90–111. March 2003. 
  14. ^ a b v g d đ e ž Hibberd, James (22. 7. 2011.). „The Fantasy King“. ew.com. Archived from the original on 4. 4. 2012. Приступљено 21. 1. 2012.. 
  15. ^ a b v Harte, Bryant (13. 7. 2011.). „An Interview With George R. R. Martin, Part II“. indigo.ca. Archived from the original on 4. 4. 2012. Приступљено 15. 2. 2012.. 
  16. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m Richards, Linda (January 2001). „January interview: George R.R. Martin“. januarymagazine.com. Archived from the original on 4. 4. 2012. Приступљено 21. 1. 2012..  (Interview approved by GRRM[mrtva veza od 06. 2013.].)
  17. ^ a b v g d đ e ž Itzkoff, Dave (1. 4. 2011.). „His Beautiful Dark Twisted Fantasy: George R. R. Martin Talks Game of Thrones. nytimes.com. Archived from the original on 19. 4. 2012. Приступљено 3. 2. 2012.. 
  18. ^ a b v g d đ e ž z Hibberd, James (12. 7. 2011.). „EW interview: George R.R. Martin talks A Dance With Dragons. ew.com. Archived from the original on 4. 4. 2012. Приступљено 21. 1. 2012.. 
  19. ^ „Prime Time Replay: George R. R. Martin on A Game of Thrones. omnimag.com. November 21, 1996. Archived from the original on 10. 8. 1997. Приступљено 2. 2. 2012.. 
  20. ^ a b v g Schweitzer, Darrell (24. 5. 2007.). „George R.R. Martin on magic vs. science“. weirdtalesmagazine.com. Archived from the original on 4. 4. 2012. Приступљено 21. 1. 2012.. 
  21. ^ a b v g d đ Martin, George R. R. (12. 3. 2012.). In Conversation With... George R.R. Martin on Game of Thrones Part 1 – TIFF Bell Lightbox. TIFF Bell Lightbox. Event occurs at 4:00 min (publishing history), 15:00 min (names) Приступљено 1. 4. 2012..  Transcript summary available by Ippolito, Toni-Marie (13. 3. 2012.). „George R. R. Martin talks to fans about the making of Game of Thrones and what inspired his best-selling book series“. thelifestylereport.ca. Archived from the original on 4. 4. 2012. Приступљено 22. 3. 2012.. 
  22. ^ a b v g d đ Gevers, Nick (December 2000). „Sunsets of High Renown – An Interview with George R. R. Martin“. infinityplus.co.uk. Archived from the original on 4. 4. 2012. Приступљено 21. 1. 2012..  (Interview approved by GRRM[mrtva veza od 06. 2013.].)
  23. ^ a b v g d đ e ž z Cogan, Eric (30. 1. 2002.). „George R.R Martin Interview“. fantasyonline.net. Archived from the original on 18. 8. 2004. Приступљено 21. 1. 2012..  (Interview approved by GRRM[mrtva veza od 06. 2013.].)
  24. ^ a b v g d đ e ž z Martin, George R. R. (29. 5. 2005.). „Done.“. georgerrmartin.com. Archived from the original on 4. 4. 2012. Приступљено 6. 3. 2010.. 
  25. ^ a b v Kirschling, Gregory (November 27, 2007). „By George!“. ew.com. Archived from the original on 4. 4. 2012. Приступљено 21. 1. 2012.. 
  26. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj Robinson, Tasha (11. 12. 2000.). „Interview: George R.R. Martin continues to sing a magical tale of ice and fire“. Science Fiction Weekly (scifi.com) 6, No. 50 (190). Archived from the original on 27. 6. 2001. Приступљено 2. 2. 2012.. 
  27. ^ „Best sellers: February 21, 1999“. nytimes.com. 21. 2. 1999.. Archived from the original on 4. 4. 2012. Приступљено 6. 2. 2012.. 
  28. ^ Greška citiranja Loša oznaka <ref>; nema teksta za ref-ove pod imenom nydailynews_capture.; $2
  29. ^ „Best sellers: November 19, 2000“. nytimes.com. November 19, 2000. Archived from the original on 4. 4. 2012. Приступљено 6. 2. 2012.. 
  30. ^ a b v g d đ e „George R.R. Martin: The Gray Lords“. locusmag.com. November 2005. Archived from the original on 4. 4. 2012. Приступљено 21. 1. 2012.. 
  31. ^ a b v g Lodey (2003). „An Interview with George R. R. Martin“. gamepro.com. Archived from the original on 8. 10. 2003. Приступљено 15. 2. 2012.. 
  32. ^ a b Robinson, Tasha (November 7, 2005). „George R.R. Martin dines on fowl words as the Song of Ice and Fire series continues with A Feast for Crows. Science Fiction Weekly (scifi.com) 11, No. 45 (446). Archived from the original on November 26, 2005 Приступљено 13. 2. 2012.. 
  33. ^ a b v g Smith, Dinitia (12. 12. 2005.). „A Fantasy Realm Too Vile For Hobbits“. nytimes.com. Archived from the original on 4. 4. 2012. Приступљено 21. 1. 2012.. 
  34. ^ a b Flood, Alison (14. 4. 2011.). „Getting more from George RR Martin“. guardian.co.uk. Archived from the original on 4. 4. 2012. Приступљено 21. 1. 2012.. 
  35. ^ a b v g d đ e ž z i j k Brown, Rachael (11. 7. 2011.). „George R.R. Martin on Sex, Fantasy, and A Dance With Dragons. theatlantic.com. Archived from the original on 4. 4. 2012. Приступљено 2. 2. 2012.. 
  36. ^ a b v g d đ e ž z Redman, Bridgette (May 2006). „George R.R. Martin Talks Ice and Fire. book.consumerhelpweb.com. Archived from the original on 4. 4. 2012. Приступљено 21. 1. 2012.. 
  37. ^ A Feast for Crows: Book 4 of A Song of Ice and Fire. amazon.co.uk. Archived from the original on 4. 4. 2012. Приступљено 4. 2. 2012.. 
  38. ^ „Best sellers: November 27, 2005“. nytimes.com. November 27, 2005. Archived from the original on 4. 4. 2012. Приступљено 6. 2. 2012.. 
  39. ^ Grossman, Lev (November 13, 2005). „Books: The American Tolkien“. time.com. Archived from the original on 4. 4. 2012. Приступљено 23. 4. 2010.. 
  40. ^ a b v g d đ e ž z i j k l Miller, Laura (11. 4. 2011.). „Just Write It! A fantasy author and his impatient fans.“. newyorker.com. Archived from the original on 4. 4. 2012. Приступљено 23. 4. 2010.. 
  41. ^ a b Poniewozik, James (12. 7. 2011.). „The Problems of Power: George R.R. Martin's A Dance With Dragons. time.com. Archived from the original on 4. 4. 2012. Приступљено 21. 1. 2012.. 
  42. ^ Fleming, Michael (16. 1. 2007.). „HBO turns Fire into fantasy series“. variety.com. Archived from the original on 4. 4. 2012. Приступљено 2. 3. 2011.. 
  43. ^ Thielman, Sam (25. 2. 2011.). „'Thrones' tomes selling big“. variety.com. Archived from the original on 4. 4. 2012. Приступљено 21. 1. 2012.. 
  44. ^ a b Martin, George R. R. (31. 7. 2010.). „Dancing“. grrm.livejournal.com. Archived from the original on 4. 4. 2012. Приступљено 4. 2. 2012.. 
  45. ^ a b Roberts, Josh (26. 3. 2012.). Game of Thrones Exclusive! George R.R. Martin Talks Season Two, The Winds of Winter, and Real-World Influences for A Song of Ice and Fire. smartertravel.com. Archived from the original on 4. 4. 2012. Приступљено 27. 3. 2012.. 
  46. ^ Farley, Christopher John (8. 7. 2011.). Game of Thrones Author George R.R. Martin Spills the Secrets of A Dance with Dragons. wsj.com. Archived from the original on 4. 4. 2012. Приступљено 15. 2. 2012.. 
  47. ^ a b Pasick, Adam (20. 10. 2011.). „George R.R. Martin on His Favorite Game of Thrones Actors, and the Butterfly Effect of TV Adaptations“. nymag.com. Archived from the original on 4. 4. 2012. Приступљено 15. 2. 2012.. 
  48. ^ a b Sacks, Ethan (30. 12. 2011.). „George R.R. Martin surprises Song of Ice and Fire fans with free chapter of next book“. nydailynews.com. Archived from the original on 4. 4. 2012. Приступљено 21. 1. 2012.. 
  49. ^ a b v Flood, Alison (13. 4. 2011.). „George RR Martin: Barbarians at the gate“. guardian.co.uk. Archived from the original on 4. 4. 2012. Приступљено 21. 1. 2012.. 
  50. ^ a b Harte, Bryant (12. 7. 2011.). „An Interview with George R. R. Martin, Part I“. indigo.ca. Archived from the original on 4. 4. 2012. Приступљено 15. 2. 2012.. 
  51. ^ Bosman, Julie (13. 7. 2011.). „A Fantasy Book Revives Store Sales“. nytimes.com. Archived from the original on 4. 4. 2012. Приступљено 21. 1. 2012.. 
  52. ^ Hudson, Laura (14. 8. 2007.). „Talking with George R. R. Martin Part 2“. publishersweekly.com. Archived from the original on 4. 4. 2012. Приступљено 13. 2. 2012.. 
  53. ^ a b v g d đ e ž z MacLaurin, Wayne (November 2000). „A Conversation With George R.R. Martin“. sfsite.com. Archived from the original on 4. 4. 2012. Приступљено 21. 1. 2012..  (Interview approved by GRRM[mrtva veza od 06. 2013.].)
  54. ^ a b v g d đ e ž „Interview: George Martin“. Deep Magic 41: 19–21. 2005. 
  55. ^ Abercrombie, Joe (16. 2. 2008.). „Influences, Ideas, and A Game of Thrones. joeabercrombie.com. Archived from the original on 4. 4. 2012. Приступљено 21. 1. 2012.. 
  56. ^ a b v g d đ Poniewozik, James (18. 4. 2011.). „GRRM Interview Part 2: Fantasy and History“. time.com. Archived from the original on 4. 4. 2012. Приступљено 21. 1. 2012.. 
  57. ^ a b Sheehan, Bill (12. 7. 2011.). A Dance with Dragons worth the long long wait“. washingtonpost.com. Archived from the original on 4. 4. 2012. Приступљено 2. 2. 2012.. 
  58. ^ a b VanderMeer, Jeff (12. 7. 2011.). „Book review: A Dance With Dragons by George R.R. Martin“. latimes.com. Archived from the original on 4. 4. 2012. Приступљено 2. 2. 2012.. 
  59. ^ a b Taylor, Amber (14. 4. 2011.). Game of Thrones: A Brutal Fantasy With Mass Appeal“. theatlantic.com. Archived from the original on 5. 4. 2012. Приступљено 2. 2. 2012.. 
  60. ^ a b v Baum, Michele Dula (11. 4. 2001.). A Song of Ice and Fire – Author George R.R. Martin's fantastic kingdoms“. cnn.com. Archived from the original on 4. 4. 2012. Приступљено 21. 1. 2012.. 
  61. ^ „A Word with George R. R. Martin“. dragonsworn.com. 2. 12. 2003.. Archived from the original on 5. 4. 2012. Приступљено 13. 2. 2012..  (Interview approved by GRRM[mrtva veza od 06. 2013.].)
  62. ^ a b Patrick (17. 5. 2006.). „George R.R. Martin“. sffworld.com. Archived from the original on 5. 4. 2012. Приступљено 21. 1. 2012.. 
  63. ^ Zadravec, Goran (December 2003). „An Interview With George R. R. Martin“. mezmera.posluh.hr. Archived from the original on 19. 4. 2012. Приступљено 21. 1. 2012..  (Intervju approved by GRRM[mrtva veza od 06. 2013.].)
  64. ^ Poniewozik, James (19. 4. 2011.). „GRRM Interview Part 3: The Twilight Zone and Lost“. time.com. Archived from the original on 5. 4. 2012. Приступљено 21. 1. 2012.. 
  65. ^ a b „EasterCon – Eat, Drink and talk SFF!“. harpervoyagerbooks.com. 10. 4. 2012.. Archived from the original on 19. 4. 2012. Приступљено 11. 4. 2012.. 
  66. ^ a b v Orr, David (12. 8. 2011.). „Dragons Ascendant: George R. R. Martin and the Rise of Fantasy“. nytimes.com. Archived from the original on 5. 4. 2012. Приступљено 21. 1. 2012.. 
  67. ^ Grossman, Lev (7. 7. 2011.). „George R.R. Martin's Dance with Dragons: A Masterpiece Worthy of Tolkien“. time.com. Archived from the original on 5. 4. 2012. Приступљено 21. 1. 2012.. 
  68. ^ a b v g d đ Anders, Charlie Jane (21. 7. 2011.). „George R.R. Martin explains why we'll never meet any gods in A Song of Ice and Fire. io9.com. Archived from the original on 5. 4. 2012. Приступљено 13. 2. 2012.. 
  69. ^ Tomio, Jay (5. 6. 2006.). „On the Spot at Fantasybookspot: George R.R. Martin“. fantasybookspot.com. Archived from the original on 5. 4. 2012. Приступљено 21. 1. 2012..  (Interview approved by GRRM[mrtva veza od 06. 2013.].)
  70. ^ a b v Poniewozik, James (15. 4. 2011.). „George R. R. Martin Interview, Part 1: Game of Thrones, from Book to TV“. time.com. Archived from the original on 5. 4. 2012. Приступљено 21. 1. 2012.. 
  71. ^ Rosenberg, Alyssa (31. 8. 2011.). „Fantasy on TV: How Game of Thrones Succeeds Where True Blood Fails“. theatlantic.com. Archived from the original on 5. 4. 2012. Приступљено 2. 2. 2012.. 
  72. ^ a b Serwer, Adam (12. 4. 2011.). Game of Thrones: When Fantasy Looks Like Reality“. theatlantic.com. Archived from the original on 5. 4. 2012. Приступљено 2. 2. 2012.. 
  73. ^ A Song of Ice And Fire And Much More: George Martin on Fantasy Writing, Movies, Comics...“. Your Complete Guide to Comic-Con International Update (comic-con.org) 2: 34–35. 2006. Archived from the original on 19. 4. 2012. Приступљено 1. 2. 2012.. 
  74. ^ a b Hammond, Chris (9. 12. 2011.). „Q&A George R.R Martin“. scotcampus.com. Archived from the original on 5. 4. 2012. Приступљено 5. 4. 2012.. 
  75. ^ Kaveney, Roz (2000). „A Storm Coming – An interview with George R R Martin“. amazon.co.uk. Archived from the original on 5. 4. 2012. Приступљено 15. 2. 2012.. 
  76. ^ Walter, Damien G. (26. 7. 2011.). „George RR Martin's fantasy is not far from reality“. guardian.co.uk. Archived from the original on 5. 4. 2012. Приступљено 21. 1. 2012.. 
  77. ^ Donahue, Deirdre (11. 7. 2011.). „Fifth book in Game of Thrones series released“. usatoday.com. Archived from the original on 5. 4. 2012. Приступљено 15. 2. 2012.. 
  78. ^ a b v „The battle between good and evil reigns - Martin talks about new series Game of Thrones. guardian.co.tt. 11. 6. 2011.. Archived from the original on 5. 4. 2012. Приступљено 2. 2. 2012.. 
  79. ^ Itzkoff, Dave (11. 12. 2011.). „A Family Affair as Old as Oedipus“. nytimes.com. Archived from the original on 5. 4. 2012. Приступљено 21. 1. 2012.. 
  80. ^ Teitelbaum, Ilana (16. 4. 2011.). „Dear New York Times: A Game of Thrones Is Not Just for Boys“. huffingtonpost.com. Archived from the original on 5. 4. 2012. Приступљено 16. 2. 2012.. 
  81. ^ Meslow, Scott (25. 4. 2011.). Game of Thrones: Making Sense of All the Sex“. theatlantic.com. Archived from the original on 5. 4. 2012. Приступљено 2. 2. 2012.. 

Greška citiranja <ref> tag with name "empire_webchat" defined in <references> is not used in prior text.; $2
Greška citiranja <ref> tag with name "randomhouse_lands" defined in <references> is not used in prior text.; $2
Greška citiranja <ref> tag with name "nebula_2000s" defined in <references> is not used in prior text.; $2
Greška citiranja <ref> tag with name "nebula_1990s" defined in <references> is not used in prior text.; $2
Greška citiranja <ref> tag with name "worfan_1997" defined in <references> is not used in prior text.; $2
Greška citiranja <ref> tag with name "hugo_2012" defined in <references> is not used in prior text.; $2
Greška citiranja <ref> tag with name "hugo_2006" defined in <references> is not used in prior text.; $2
Greška citiranja <ref> tag with name "hugo_2001" defined in <references> is not used in prior text.; $2
Greška citiranja <ref> tag with name "britfan_awards" defined in <references> is not used in prior text.; $2
Greška citiranja <ref> tag with name "locus_2012" defined in <references> is not used in prior text.; $2
Greška citiranja <ref> tag with name "locus_awards" defined in <references> is not used in prior text.; $2
Greška citiranja <ref> tag with name "s3_renewal" defined in <references> is not used in prior text.; $2
Greška citiranja <ref> tag with name "ew_gotrenewal" defined in <references> is not used in prior text.; $2
Greška citiranja <ref> tag with name "bbc_appeal" defined in <references> is not used in prior text.; $2
Greška citiranja <ref> tag with name "emmys_gots1" defined in <references> is not used in prior text.; $2
Greška citiranja <ref> tag with name "fantasyflightgames_grrm" defined in <references> is not used in prior text.; $2
Greška citiranja <ref> tag with name "ffg_art" defined in <references> is not used in prior text.; $2
Greška citiranja <ref> tag with name "coinage" defined in <references> is not used in prior text.; $2
Greška citiranja <ref> tag with name "darkswordminiatures" defined in <references> is not used in prior text.; $2
Greška citiranja <ref> tag with name "minibusts" defined in <references> is not used in prior text.; $2
Greška citiranja <ref> tag with name "hbo_store" defined in <references> is not used in prior text.; $2
Greška citiranja <ref> tag with name "autogenerated1" defined in <references> is not used in prior text.; $2
Greška citiranja <ref> tag with name "time_rpg" defined in <references> is not used in prior text.; $2
Greška citiranja <ref> tag with name "grrm_blog_070320" defined in <references> is not used in prior text.; $2
Greška citiranja <ref> tag with name "grrm_blog_070307" defined in <references> is not used in prior text.; $2
Greška citiranja <ref> tag with name "ign_comics" defined in <references> is not used in prior text.; $2
Greška citiranja <ref> tag with name "ctv_prep" defined in <references> is not used in prior text.; $2
Greška citiranja <ref> tag with name "usatoday_record" defined in <references> is not used in prior text.; $2
Greška citiranja <ref> tag with name "usatoday_year" defined in <references> is not used in prior text.; $2
Greška citiranja <ref> tag with name "latimes_kindle" defined in <references> is not used in prior text.; $2
Greška citiranja <ref> tag with name "suvudu_review" defined in <references> is not used in prior text.; $2
Greška citiranja <ref> tag with name "pw_gains" defined in <references> is not used in prior text.; $2
Greška citiranja <ref> tag with name "pw_adventures" defined in <references> is not used in prior text.; $2
Greška citiranja <ref> tag with name "gaiman" defined in <references> is not used in prior text.; $2
Greška citiranja <ref> tag with name "nytimes_dreaming" defined in <references> is not used in prior text.; $2
Greška citiranja <ref> tag with name "csmonitor_adwdreview" defined in <references> is not used in prior text.; $2
Greška citiranja <ref> tag with name "salon_fantasy_king" defined in <references> is not used in prior text.; $2
Greška citiranja <ref> tag with name "chictrib_daenerys" defined in <references> is not used in prior text.; $2
Greška citiranja <ref> tag with name "nytimes_graph" defined in <references> is not used in prior text.; $2
Greška citiranja <ref> tag with name "nytimes_adwdreview" defined in <references> is not used in prior text.; $2
Greška citiranja <ref> tag with name "guardian_flights_fantasy" defined in <references> is not used in prior text.; $2
Greška citiranja <ref> tag with name "guardian_charts" defined in <references> is not used in prior text.; $2
Greška citiranja <ref> tag with name "guardian_exitement" defined in <references> is not used in prior text.; $2
Greška citiranja <ref> tag with name "grrm_languages" defined in <references> is not used in prior text.; $2
Greška citiranja <ref> tag with name "grrm_blog_090219" defined in <references> is not used in prior text.; $2
Greška citiranja <ref> tag with name "grrm_blog_101006" defined in <references> is not used in prior text.; $2
Greška citiranja <ref> tag with name "nytimes_bestseller" defined in <references> is not used in prior text.; $2
Greška citiranja <ref> tag with name "salon_primer" defined in <references> is not used in prior text.; $2
Greška citiranja <ref> tag with name "guardian_getting_hooked" defined in <references> is not used in prior text.; $2
Greška citiranja <ref> tag with name "wsj_season" defined in <references> is not used in prior text.; $2
Greška citiranja <ref> tag with name "greenronin" defined in <references> is not used in prior text.; $2

Greška citiranja <ref> tag with name "focus" defined in <references> is not used in prior text.; $2


Spoljašnje veze[uredi]