Pesticid

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Пестициди)

Prskanje pesticida na polja

Pesticidi su proizvodi hemijskog ili biološkog porekla koji su namenjeni zaštiti ekonomski značajnih biljaka i životinja od korova, bolesti, štetnih insekata, grinja i drugih štetnih organizama.[1] Pod štetnošću se podrazumeva ekonomska šteta ljudskoj poljoprivredi i industriji - smanjenje prinosa ili količine/kvaliteta dobijene hrane. Štetnost nije biološka, niti ekološka osobina organizama. Svako korišćenje pesticida sa sobom nosi negativne posledice na ekosistem u kome se primenjuje i okolne ekosisteme. Smanjenje upotrebe pesticida je jedan od temelja održive poljoprivrede i ideja održivog razvoja.[2]

Pesticidi obuhvataju herbicid, insekticid, nematicid, moluskicid, piskicid, avicid, rodenticid, baktericid, repelent insekata, repelent životinja, mikrobicid, fungicid i lampricid.[3][4] Najčešći od njih su herbicidi koji čine oko 80% svih upotreba pesticida.[5] Većina pesticida je namenjena da služe kao proizvodi za zaštitu bilja (takođe poznati kao proizvodi za zaštitu bilja), koji generalno štite biljke od korova, gljivica ili insekata. Na primer, gljiva Alternaria solani se koristi za suzbijanje vodenog korova Salvinia.

Podela prema nameni[uredi | uredi izvor]

  1. Akaricidi – sredstva za suzbijanje štetnih grinja
  2. Fungicidi – sredstva za suzbijanje gljiva[6][7]
  3. Herbicidi – sredstva za suzbijanje korova
  4. Insekticidi – sredstva za suzbijanje štetnih insekata
  5. Limacidi – sredstva za suzbijanje puževa
  6. Nematocidi – sredstva za suzbijanje štetnih nematoda[8][9][10][11]
  7. Rodenticidi – sredstva za suzbijanje štetnih glodara[12][13][14][15]
  8. Repelenti – sredstava za odbijanje štetočina
  9. Regulatori rasta – sredstva za regulaciju rasta biljaka
  10. Okvašivači – sredstva za poboljšanje kvašljivosti i lepljivosti

Definicija[uredi | uredi izvor]

Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) je definisala pesticide kao:

svaka supstanca ili mešavina supstanci namenjena za sprečavanje, uništavanje ili kontrolu bilo koje štetočine, uključujući vektore bolesti ljudi ili životinja, neželjene vrste biljaka ili životinja, koje izazivaju štetu tokom ili na drugi način ometaju proizvodnju, preradu, skladištenje, transport ili marketing hrane, poljoprivrednih proizvoda, drveta i proizvoda od drveta ili stočne hrane, ili supstanci koje se mogu davati životinjama za kontrolu insekata, paukova ili drugih štetočina u ili na njihovim telima. Izraz uključuje supstance namenjene za upotrebu kao regulator rasta biljaka, defolijans, sredstvo za sušenje ili sredstvo za proređivanje plodova ili sprečavanje prevremenog opadanja plodova. Takođe se koriste kao supstance koje se primenjuju na useve pre ili posle žetve da bi se roba zaštitila od propadanja tokom skladištenja i transporta.[16]

Pesticidi se mogu klasifikovati prema ciljnom organizmu (npr. herbicidi, insekticidi, fungicidi, rodenticidi i pedikulicidi[17][18]), hemijskoj strukturi (npr. organski, neorganski, sintetički ili biološki (biopesticid),[19] iako razlika ponekad može biti zamagljena), i fizičkom stanju (npr. gasovito (fumigant)).[19] Biopesticidi uključuju mikrobne pesticide i biohemijske pesticide.[20] Pesticidi biljnog porekla, ili „botanički proizvodi”, brzo su se razvijali. Ovo uključuje piretroide, rotenoide, nikotinoide i četvrtu grupu koja uključuje strihnin i scilirozid.[21]‍:15

Rukovanje sredstvima za zaštitu bilja[uredi | uredi izvor]

Opasan pesticid

Imajući u vidu da su pesticidi sredstva čijom nepravilnom primenom lako dolazi do štetnih posledica po čoveka i po njegovu okolinu potrebno je znati kako se njima pravilno rukuje.

Pre svake upotrebe potrebno je je biti pravilno zaštićen, odnosno nositi zaštitno odelo, zaštitne rukavice i zaštitne naočare. Sredstva pripremati u za to posebno namenjenoj prostoriji, zaštićenoj od vetra naročito kada su u pitanju praškasti preparati. Ukoliko je potrebno mešati sredstvo upotrebljavamo posude koje se koriste samo za pesticide. Isto se odnosi i na menzure ili druge merne posude. Nakon upotrebe svu aparaturu / prskalice i posude / treba dobro oprati.[22][23]

Mere opreza[uredi | uredi izvor]

Laboratorija za istraživanje uticaja pesticida

Tokom tretiranja ne sme se jesti, piti i pušiti. Ne vršiti tretiranje po izuzetno toplom i vetrovitom vremenu, paziti na zanošenje na susedne kulture, vrtove i parkove (u urbanim sredinama), itd. Po završenom tretiranju prskalicu oprati mlakom vodom, skinuti zaštitno odelo i ostalu zaštitnu opremu te se umiti mlakom vodom.

Skladištenje sredstava[uredi | uredi izvor]

Sredstva se čuvaju u originalnoj i dobro zatvorenoj ambalaži, u dobro zaključanoj, suvoj i provetrenoj prostoriji, udaljeno od izvora vatre, izvan dohvata dece i neupućenih osoba, odvojeno od hrane, pića i stočne hrane.

Praznu ambalažu uništiti na način propisan „Pravilnikom o vrstama ambalaže za pesticide i đubriva i o uništavanju pesticida i đubriva“ objavljenom u Službenom glasniku SRJ br. 35/99. Prazna ambalaža se ispere najmanje tri puta i ta tečnost se doda tečnosti za prskanje, a zatim se izbuši kako bi se učinila neupotrebljivom. Takva ambalaža se skuplja na određeno i osigurano mesto u posebne kontejnere.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Basic Information about Pesticide Ingredients” (na jeziku: engleski). Environmental Protection Agency. 2. 4. 2018. Pristupljeno 2018-12-01. 
  2. ^ Jugoslav Stajkovac, Branka Amidžić, Jelena Biočanin, PESTICIDI I IZVORI ZAGAĐENJA U ŽIVOTNOJ SREDINI I ZNAČAJ REMEDIJACIJE U SANACIJI KONTAMINACIJE , 1st International Conference ′′ECOLOGICAL SAFETY IN POST-MODERN ENVIRONMENT′′ 26-27. Juny 2009. Banja Luka,RS, BiH[1] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. januar 2016)
  3. ^ Randall C, et al. (2014). „Pest Management”. National Pesticide Applicator Certification Core Manual (2nd izd.). Washington: National Association of State Departments of Agriculture, Research Foundation. Arhivirano iz originala 10. 12. 2019. g. Pristupljeno 20. 10. 2022. 
  4. ^ Dunlop, Erin S.; McLaughlin, Rob; Adams, Jean V.; Jones, Michael; Birceanu, Oana; Christie, Mark R.; Criger, Lori A.; Hinderer, Julia L.M.; Hollingworth, Robert M.; Johnson, Nicholas S.; Lantz, Stephen R.; Li, Weiming; Miller, James; Morrison, Bruce J.; Mota-Sanchez, David; Muir, Andrew; Sepúlveda, Maria S.; Steeves, Todd; Walter, Lisa; Westman, Erin; Wirgin, Isaac; Wilkie, Michael P. (2018). „Rapid evolution meets invasive species control: the potential for pesticide resistance in sea lamprey”. Canadian Journal of Fisheries and Aquatic Sciences. National Research Council Canada. 75 (1): 152—168. ISSN 0706-652X. doi:10.1139/cjfas-2017-0015. hdl:1807/78674. 
  5. ^ „Pesticides in Our Food System”. Food Print. GRACE Communications. Pristupljeno 26. 3. 2018. 
  6. ^ Mueller, Daren. „Fungicides:Terminology”. Iowa State University. Pristupljeno 1. 6. 2013. 
  7. ^ C.Michael Hogan. 2011. Sulfur. Encyclopedia of Earth, eds. A.Jorgensen and C.J.Cleveland, National Council for Science and the environment, Washington DC Arhivirano oktobar 28, 2012 na sajtu Wayback Machine
  8. ^ „Bayer CropScience plans to discontinue Aldicarb by 2014”. Arhivirano iz originala 2010-09-25. g. Pristupljeno 2012-09-01. 
  9. ^ D. J. Chitwood, “Nematicides,” in Encyclopedia of Agrochemicals (3), pp. 1104–1115, John Wiley & Sons, New York, NY, 2003; http://naldc.nal.usda.gov/download/43874/PDF Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. januar 2021).
  10. ^ S. R. Gowen, "Chemical control of nematodes: efficiency and side-effects," in Plant Nematode Problems and their Control in the Near East Region (FAO Plant Production and Protection Paper - 144), 1992; http://www.fao.org/docrep/V9978E/v9978e08.htm
  11. ^ Anwar, A.; Groom, M.; Sadler-Bridge, D. (2009). „Garlic: from nature’s ancient food to nematicide” (PDF). Pesticide News. 84 (June): 18—20. Архивирано из оригинала (PDF) 2014-03-03. г. 
  12. ^ „Rodenticides”. 
  13. ^ Mark E. Tobin (1993). Vole Management in Fruit Orchards. U.S. Department of Interior, Fish and Wildlife Service. стр. 11—. 
  14. ^ „Rodenticides”. npic.orst.edu. Приступљено 2022-12-01. 
  15. ^ Kapoor, Harit; Lohani, Kush Raj; Lee, Tommy H.; Agrawal, Devendra K.; Mittal, Sumeet K. (2015-07-27). „Animal Models of Barrett's Esophagus and Esophageal Adenocarcinoma-Past, Present, and Future”. Clinical and Translational Science. Wiley. 8 (6): 841—847. PMC 4703452 Слободан приступ. PMID 26211420. doi:10.1111/cts.12304. 
  16. ^ „International Code of Conduct on the Distribution and Use of Pesticides” (PDF). Food and Agriculture Organization of the United Nations. 2002. Архивирано из оригинала (PDF) 4. 4. 2013. г. 
  17. ^ Gilden RC, Huffling K, Sattler B (јануар 2010). „Pesticides and health risks”. Journal of Obstetric, Gynecologic, and Neonatal Nursing. 39 (1): 103—10. PMID 20409108. doi:10.1111/j.1552-6909.2009.01092.x. 
  18. ^ „Ridding The World of Pops: A Guide to the Stockholm Convention on Persistent Organic Pollutants” (PDF). United Nations Environment Programme. април 2005. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 3. 2017. г. Приступљено 5. 2. 2017. 
  19. ^ а б „Educational and Informational Strategies to Reduce Pesticide Risks”. Preventive Medicine. 26 (2): 191—200. 1997. ISSN 0091-7435. PMID 9085387. doi:10.1006/pmed.1996.0122. 
  20. ^ „Types of Pesticide Ingredients”. US Environmental Protection Agency (на језику: енглески). 3. 1. 2017. Приступљено 1. 12. 2018. 
  21. ^ Kamrin MA (1997). Pesticide Profiles: Toxicity, Environmental Impact, and Fate (1st изд.). Boca Raton: CRC. ISBN 978-1566701907. OCLC 35262311. 
  22. ^ Mitić N, Pesticidi u poljoprivredi i sumarstvu u Jugoslaviji, IK"Grmeč", Beograd,1998.
  23. ^ Biočanin R., Amidžić B. Zaštita radne i životne sredine - Crne prognoze, Vojni informator br. 4-5, "VOJSKA", Beograd, 2004.

Литература[uredi | uredi izvor]

Књиге
Članci
Vesti

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Pesticid na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пестицид&oldid=27549235”