Pet stubova islama

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu

Deo serijala članaka
Islam

Istanbul, Hagia Sophia, Allah.jpg
Verovanja
Jednost Boga
Anđeo
Objave (Kuran)
Proroci (Muhamed)
Predodređenje
Sudnji dan
Dužnosti
Šehadet
Namaz
Post
Zekat
Hadžiluk
Istorija
Ashabi
Pravedni kalifi
Ogranci
Sunizam
Šiizam
Haridžiti
Sufizam
Salafizam

Star and Crescent.svg Kategorija:Islam

pogledaj  razgovor  uredi

Pet stubova islama (Erkan al Islam) čine pet glavnih dužnosti koje muslimani moraju da ispunjavaju (to se ne odnosi na decu i nemoćne). Stubovi islama su prvi put predstavljeni u Džibrilovom hadisu. Njih čine:

  • šehadet - srcem i jezikom posvedočiti daje Bog jedan i jedini i da je Muhamed božji rob i božji poslanik
  • namaz - molitva pet puta dnevno
  • zekat - jedanput godišnje deo svog imanja izdvojiti sirotinji (ako su u toj mogućnosti)
  • zaum - potpuni post za vreme obdanice u mesecu ramazanu
  • hadžiluk - pokloničko putovanje u Meku bar jedanput u životu (oprošteno bolesnim i ljudima bez prihoda)

Svih pet stubova islama su povezani, što znači da nije poželjno da neko obavi hodočašće, a da ne posti ili ne obavlja namaz (molitvu). Neke islamske sekte smatraju džihad za šesti stub islama.

Šehada[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Šehada

Prvi stub islama predstavlja otvoreno svedočenje, odnosno ispovedanje vere (arap: šehada), da nema boga osim Boga i da je Muhamed njegov prorok (arap: La ilaaha illa-l-laah, Muhammadun rasuulu-l-laah). Ovo su prve reči koje dopiru do ušiju muslimanskog novorođenčeta, i poslednje koje se izgovaraju pokojniku. One se javljaju i u mujezinovom pozivu na molitvu, kada se u toku dana više puta ponavlja sa vrha minareta. Ako se ova formula iskreno prihvati, osoba je musliman.

Šehada (čin potvrđivanja) predstavlja dva odvojena čina potvrđivanja. Prva izjava „nema drugog boga osim Boga“ potvrđuje da ljudski intelekt prihvata božansku stvarnost, dok druga izjava „Muhamed je Božji izaslanik”, potvrđuje izabranost Muhameda kao Božjeg poslanika, i njegovo pokoravanje Bogu. Šehadet se nalazi na zastavi Saudijske Arabije

Molitva[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Namaz (molitva)
Vernci tokom molitve, džamija u Damasku.

Namaz (ili salat) je najznačajniji vid molitve kod muslimana. Namaz predstavlja jedan od pet stubova islama kod sunita, i jedan od deset činova islama kod šiita. Muslimani obavljaju pet namaza dnevno:

  • sabah,
  • podne,
  • ikindija,
  • akšam i
  • jacija.

Od vernika muslimana se očekuje da pet puta dnevno okrene svoje lice prema Meki, i da izgovori propisanu molitvu. Postoje dve vrste molitve. Prva, dua (dora) je lična molitva, nevezana za bilo kakva pravila ili rituale. Druga, salat, je ritualna molitva koja se sastoji iz određenih pokreta i reči. Molitva se u hadisu pominje kao suštinski čin pokoravanja Bogu, i osnovni dokaz pripadnosti islamu. Ključni značaj koji se u islamu pridaje molitvi potiče od shvatanja da izvođenje salata primorava ljudsko telo da reaguje na stvarnost koja je prethodno u sehadi bila potvrđenja srcem i jezikom. Pre pristupanja molitvi, vernik mora da obavi obred očišćenja (abdest) u vidu malog ritualnog pranja, ili kupanja.

Zekat[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Zekat

Zekat (milosrđe, milostinja, milodar), je jedna od glavnih obaveza islama. Kuran od početka naglašava čin dobrotvornosti kao jednu od glavnih vrlina pravnog vernika. I sam izraz zekat znaci vrlinu „dar koji se daje“ i koji je pobožan.

Zekat je verska ustanova pod kojom se podrazumeva milostinja prikupljena i razdeljena jedino muslimanima. U početku propisana kao dobrovoljni čin ljubavi i smatrana skoro isto što i pobožnost, zekat se razvila u obavezno oporezivanje imovine, uključujući novac, stoku, žito, voće i robu. Njen tačan iznos je varirao i određivao se u svakom pojedinačnom slučaju verskim zakonom fikh, ali je obično u proseku iznosio 2,5%. Za mladu islamsku državu zekat su skupljali regularni službenici i njim se rukovodilo iz centralne blagajne da bi se pomoglo siromašnim u zajednici, podizale džamije i podmirivali vladini troškovi. Kasnije raspadanjem čisto islamske države, zekat je bio ostavljen savesti muslimana.

Post[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Post

Post je U islamu način izražavanja vere u Boga preko uzdržavanja od jela, pića, telesnih užitaka i pušenja, sve od zore pa do zalaska sunca. Post Post devetog meseca muslimanske godine, ramazana je stroga obaveza (farz) koje se svi odrasli zdravi muslimani, muškarci i žene, trebaju pridržavati, izuzev staraca, bolesnih i putnika. Svako ko ne ispunjeva tu obavezu postaje kafir, osim ako je u dodir sa islamom došao nedavno ili je odrastao daleko od uleme. Posebno pobožni muslimana poste od jednog zalaska sunca do sledećeg. Oni koji su oslobođeni od posta (putnici, bolesni) dužni su to da nadoknade.

Al-Gazali ističe veliko značenje koje u očima Gospoda ima post; kao razlog navodi to da je post pasivno delo, i da niko ne vidi kada neko posti osim Boga; stoga je post „kapija koja vodi u službu Bogu“. Takođe se ne sme spavati preko dana za verme posta, kako se ne bi osećala glad i žeđ, jer pravi cilj posta je pobeživanje strasti, čime se duša približava Bogu.

Hadž[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Hadž
Hadž u Meki.

Najstariji hram posvećen Bogu Jedinom je hram koji je Avram (Ibrahim) sagradio u Meki.[traži se izvor od 11. 2009.] Islam, naslednik Ibrahimskih tradicija, naređuje vernicima da barem jedanput u svom životu posete Božju kuću, Kabu, prema kojoj se vernici okreću pet puta dnevno prilikom svojih molitvi. Hodočašće (hadždž) počinje sastankom svih vernika na Arafatu i Mini (u okolini Meke), odakle svi zajedno kreću prema Kabi. Za vreme hodočašća svi moraju odavati najveću poniznost, kao i najveću disciplinu odricanja: zabranjeno je češkati se, brijati ili imati bračne odnose. Zabranjeno je ubiti čak i muvu (jedini izuzeci su zmija i škorpija) za vreme hodočašća, koje traje najmanje nekoliko dana. Treba zaboraviti na sebe i misliti jedino na Boga.