Pinkern

Pinkern (stgrč. πιγκέρνης [pinkernēs] – pinkernes – „peharnik“) je bilo vizantijsko zvanje koje je prvobitno dodeljivano nekom od dvorskih evnuha. Kasnije je dodeljivano i običnim ljudima, da bi se na kraju (XIV vek) pretvorilo u visoku titulu dodeljivanu značajnim ličnostima. Pored carskih (carevih i caricinih) pinkerna, zabeleženi su pinkerni i kod vizantijskih velikodostojnika, poput vaseljenskog patrijarha (X vek) ili velikih zemljoposednika (sredina XII veka).

Zvanje pinkerna

Sam izraz pinkern je prvi put zabeležen kod Pseudo-Kalistena u „Aleksandridi“, a izvodi se od glagola epikeranimi, što znači mešati/sipati vino. Pored ovog zvaničnog izraza, za ovo zvanje su u korišćeni i termini oinohos („sipač vina“) i kilikiforos („nosilac kiliksa“).

Krajem IX veka, zvanje pinkerna se pominje među dvorskim činovnicima, posle položaja papiasa i njegovih deutera.

U doba Lava VI (886—912), prema navodima žitija patrijarha Eufimije (907—912), jednom od pinkerna je bila poverena veoma delikatna misija.

Tokom XI veka, njegove dužnosti su se preklapale sa onima koje je obavljao drungarije tu plimu.

Od doba Komnina, mesto pinkerna je poveravano i nekima od bradatih tj. ljudima koji nisu evnusi, a na tom položaju se našlo čak i nekoliko carskih srodnika.

Položaj pinkerna od XIII veka naglo dobija na značaju, poput još nekoliko dvorskih položaja povezanih sa carskom trpezom, tako da se on pretvara u visoku počasnu titulu, koja je tokom XIV veka dodeljena, između ostalih, Aleksiju Filantropenu i Sirgijanu Paleologu.

Vidi još

• Vizantijske titule
• Aleksije Filantropen
• Sirgijan Paleolog

Literatura

• Kazhdan, Alexander P., ur. (1991). The Oxford dictionary of Byzantium. New York [u.a.]: Oxford Univ. Press. ISBN 978-0-19-504652-6.