Pica

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Pica
Supreme pizza.jpg

Pica

Poreklo
Nacionalna kuhinja Italijanska kuhinja
Mesto porekla Flag of Naples.svg Napulj
Regija/Država Zastava Italije Italija
Detalji
Vrsta jela pecivo
Temperatura jela toplo i hladno
Glavni sastojci testo, paradajz, razni dodaci
Varijacije Vrste pica
P Food.png

Pica (ital. pizza) je specijalitet italijanske kuhinje, najčešće napravljen od tankog, okruglog testa na kome se pored paradajz sosa mogu naći razne vrste sira, mesa, povrća, voća, začina i drugih sastojaka prema ukusu. Inventivnost ukusa se može nadopuniti i inventivnošću rasporeda samih sastojaka na pici, koji mogu biti raspoređeni u obliku ornamenata ili drugih interesantnih figura. Inače, ovo jelo se smatra posebno karakterističnim za napolitansku kuhinju.

Danas je pica veoma popularno jelo u svetu, pre svega zbog jeftinih i lako dostupnih sastojaka i jednostavnosti pripreme.

Istorija[uredi]

Fokaća, italijansko jelo

Za vojnike persijskog cara Darija Velikog, naviknutim na duge marševe, je rečeno da su na svojim štitovima pekli neku vrstu hleba i na to dodavali sir i urme. Rismki istoričar Marko Porcije Katon je u 3. veku pre nove ere opisao „okruglo testo preliveno maslinovim uljem, biljem i medom ispečeno na kamenu“. Vergilije je u svojoj „Enejidi“ opisao kolače ili okrugli hleb.

Iz iskopina Pompeje koju je Vezuv zatrpao 79. godine, pronađeni su ostaci okruglog peciva. U kuvaru Marka Gavija Apija popisani su sastojci koji se dodaju na podlogu od peciva: pileće meso, ananas, sir, beli luk, menta, biber i ulje, što su sastojci današnjih pica.

U srednjem veku sluge su jele ostatke hrane svojih gospodara, što je bilo uobičajeno. Te ostatke bi stavili na parče hleba, prelili nekim sosom, začinili onim što bi imali pri ruci i stavili u pećnicu da se podgreje. Paradajz je donet u Evropu iz Perua u 16. veku. Siromašno stanovništva iz Napulja je dodalo paradajz svom jelu i stvorilo picu kakvu danas poznajemo.

Sama reč pica (pizza) prvi put se pojavila 997. godine u rukopisu iz Gaete (Gaete), grada na jugu Italije.

Priprema[uredi]

Oblikovanje testa

Kao podloga za picu koristi se obično hlebno testo od klasičnog brašna (tip 500). Testo se spravlja od brašna, svežeg ili suvog kvasca, mlake vode, soli, šećera i maslinovog ulja. Nakon mešenja testo se ostavlja da odstoji najmanje 3-4 sata i onda se razvija oklagijom na debljinu 0,5-1cm. Na pripremljenu podlogu ređaju se ostali sastojci pice: paradajz-sos, svež paradajz, sir (najbolje mocarela), šunka, šampinjoni i sl. Mnogi sastojci se na picu stavljaju nakon pečenja, kako bi sačuvali ukus i formu (pršuta, jaja, masline, permezan, začini itd). Takođe, neke namirnice se spremaju posebno i dodaju na gotovu picu, kao npr. razne vrste povrća i plodovi mora. Kada je sve spremno pica se stavlja na pečenje. Rerna mora biti maksimalno zagrejana, kako bi testo odmah počelo da se peče i kako ne bi upilo sastojke koji su na njemu. Kada se sir rastopi i testo promeni boju, pica je gotova.[1]

Vrste pica[uredi]

Slede nazivi i opisi nekih od mnogobrojnih vrsta pica:

Izvori[uredi]

  1. ^ a b Knežević, Sandra; Pelaprat Veliki Kuvar; 2004. ISBN 86-7710-049-0 COBISS.SR-ID 117422604


Spoljašnje veze[uredi]

Vikiostava
Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Pica