Pištolj

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
.44 Magnum Trenutno „najmoćniji pištolj na svetu“[1]
U pravcu kazaljke na satu od gornjeg levog ugla: Glock G22, Glock G21, Kimber Stainless Raptor II, Dan Wesson Commander Classic Bobtail, Smith & Wesson .357, Ruger Blackhawk .357, Ruger SP-101, Sig Sauer P220 Combat.

Pištolj je naziv za vatreno oružje dizajnirano za ručno korišćenje, za jednu ili obe ruke. Ove karakteristike izdvajaju pištolje kao opštu klasu vatrenih oružja, pored pušaka.[2]

Iako se u engleskom jeziku pravi razlika između reči pištolj - handgun, koja predstavlja klasu vatrenog oružja i reči pištolj - pistol, koja predstavlja užu podvrstu oružja, u našem jeziku se za obe ove kategorije oružja koristi samo jedna reč, pištolj.

U Evropi ne postoje zabeleženi podaci o korišćenju vatrenog oružja pre 1300. godine, a najraniji podaci korišćenja od 1200-ih godina datiraju iz kineske oblasti Mandžurije.

Terminologija[uredi | uredi izvor]

Tehnički govoreći, termin „pištolj“ je hipernim koji se generalno odnosi na pištolj i prethodi postojanju vrste oružja na koju se sada primenjuje kao poseban termin, to jest: u kolokvijalnoj upotrebi se posebno koristi da opiše pištolj sa jednom integralnom komorom unutar cevi.[3] Vebsterov rečnik ga definiše kao oružje „čija je komora integralna sa cevi“.[4] Ovo ga čini drugačijim od drugih tipova pištolja, kao što je revolver, koji ima više komora unutar rotacionog cilindra koji je odvojeno poravnat sa jednom cevi;[5][6] i derindžer, koji je često kratak džepni pištolj obično sa višestrukim cevima s jednim metkom i bez povratnog dejstva.[7] Biro za alkohol, duvan, vatreno oružje i eksploziv (ATF) zakonski definiše termin „pištolj“ kao „oružje koje je prvobitno dizajnirano, napravljeno i namenjeno da ispaljuje projektil (metak) iz jedne ili više cevi kada se drži u jednoj ruci, i koji imaju: komoru ili više komora kao sastavni deo, ili koja je trajno poravnata sa otvorom; i kratak kundak dizajniran da se hvata jednom rukom pod uglom i pruža se ispod linije otvora“,[8] što uključuje derindžere, ali isključuje revolvere.

Za razliku od moderne kolokvijalne upotrebe, termin je tehnički sinonim za bilo koju vrstu pištolja, uključujući sve revolvere i derindžere. Komonveltska upotreba, na primer, obično ne pravi razliku, posebno kada te termine koristi vojska. Na primer, zvanična oznaka revolvera Vebli Mk VI bila je „Pištolj, revolver, Vebli, Br. 1 Mk VI“.[9] Za razliku od Merijam-Vebsterove definicije,[5][6] Oksfordski rečnik engleskog jezika (opisni rečnik) opisuje „pištolj“ kao „malo vatreno oružje dizajnirano da se drži u jednoj ruci“,[10] što je slično Vebsterovoj definiciji za „pištolj“;[11] i „revolver“ kao „pištolj sa rotirajućim komorama koje omogućavaju ispaljivanje nekoliko hitaca bez ponovnog punjenja“,[12] dajući svoj originalni oblik kao „okretni pištolj“.[12][13]

Istorija i etimologija[uredi | uredi izvor]

Evropski ručni top (Nemačka, oko 1475)

Pištolj potiče iz 16. veka, kada su se rani pištolji proizvodili u Evropi. Engleska reč uvedena oko 1570. godine potiče od srednjefrancuskog naziva pistolet (oko 1550). Etimologija francuske reči pistolet je sporna. Možda potiče od češke reči za rane ručne topove, píšťala („zviždaljka“ ili „cev“), korišćene u Husitskim ratovima tokom 1420-ih. Češka reč je usvojena u nemačkom kao pitschale, pitschole, petsole i varijante.[14][15] Alternativno, reč potiče od italijanskog pistolese, po Pistoji, gradu poznatom po oružarstvu iz renesansne ere, gde su ručne puške (dizajnirane da se ispaljuju sa konja) prvi put proizvedene tokom 1540-ih.[16] Međutim, upotreba ove reči kao oznake pištolja nije dokumentovana pre 1605. godine u Italiji, dugo nakon što je korišćena u francuskom i nemačkom jeziku.

Tipovi pištolja[uredi | uredi izvor]

Pištolji se hronološki mogu podeliti na pet osnovnih tipova:

  • pištolje s jednim metkom (koji se danas najčešće upotrebljavaju za sport i lov);
  • pištolje s više cevi (od kojih je najpoznatiji Deringer)
  • revolvere
  • poluautomatske pištolje
  • mašinske pištolje

Pištolji sa jednim metkom[uredi | uredi izvor]

Ovo je najjednostavnija vrsta pištolja. Zabeleženo je njihovo korišćenje još 1365. godine. Najraniji modeli ovih pištolja nisu bili ništa više od minijaturnih topova, dovoljno malih i lakih da bi se mogli nositi sa sobom. Razvoj kroz sedamnaesti vek uveo je upotrebu kremena, najpre mehanizam poput onog koji se koristi u današnjim upaljačima, do složenijih. To su bila vatrena oružja koja su koristila sisteme za proizvodnju varnica (kremen na čelik) koje bi zapalile barutsko punjenje. Ovakve sisteme paljenja su zamenila oružja iz devetnaestog veka koja su imala mogućnost da ispravno rade u svim vremenskim uslovima. Ovakvi pištolji su se sastojali od metalnog cilindra na čijem jednom kraju se nalazio neki primarni eksploziv, kao što je, na primer, merkur(II)-fluminat (Hg(CNO)2). Svi primarni eksplozivi su veoma osetljivi, tako da dobro reaguju na pritisak obarača. Pištolji sa jednim metkom se i dan danas koriste, i to obično u streljaštvu i raznim vrstama lova, sve do lova na slonove.

Pištolji sa više cevi[uredi | uredi izvor]

Nedugo nakon što se pojavilo vatreno oružje, započeto je eksperimentisanje na konstruisanju pištolja sa više cevi. Ne čudi što su svi tipovi oružja sa jednim metkom su bili uključeni u pokušaje da se dođe do mogućnosti ispaljivanja više od jednog metka, bez ponovnog punjenja oružja. Pre nego što je iko uspeo da razvije praktičnu mogućnost da se u jednu cev isporuči više punjenja zaredom (kao što to trenutno funkcioniše), napravljena su oružja koja su koristila više napunjenih cevi u jednoj mašini.

Revolveri[uredi | uredi izvor]

Model jednoakcijskog pištolja iz 1873. godine

Razvojem revolvera, po prvi put se uspelo kroz jednu cev isporučiti veći broj povezanih paljbi. Karakteristično za revolvere je da poseduju municiju smeštenu u cilindru, u kom se svaka čaura nalazi u svom ležištu, odnosno pregradi. Za ulazak čaure u cev postoje dva različita mehanizma. Jedan način je dvoakcijski, kada je mehanizam povezan sa obaračem, dok je jednoakcijski način zastupljen u slučaju povezanosti sa čekićem oružja.

Poluautomatski pištolji[uredi | uredi izvor]

Jedan od modela poluautomatskih pištolja koju je Švajcarska Armija koristila od 1900. do 1949. godine.

Sledeća etapa u razvoju pištolja je konstruisanje poluautomatskog pištolja koji koristi oslobođenu energiju pri prvom pucnju za ponovno punjenje pištolja za sledeći pucanj. Princip se sastoji od toga da je tipična energija od trzanja, od sile reakcije, mehanički upregnuta. Međutim, pištolji sa većim brojem kertrica mogu imati i Gasno upravljački pretovar. To je sistem u kom, nakon što je izvršena rundu ispaljivanja, automatski se ponovo započinje nova. Tačnije rečeno, gas koji dostiže visok pritisak, stvoren ispaljenim hicem, daje snagu mehanizmu da prazno mesto popuni ubacivanjem u ležište novu čauru i to ne samo tokom jednog ciklusa, već sve dok ima čaura na raspolaganju.

Automatski pištolji[uredi | uredi izvor]

Automatski pištolj korišćen u Austrougarskoj Armiji

Automatski pištolji su u opštem smislu definisani kao vatreno oružje koje je namenjeno za upotrebu jednom rukom, a koje omogućava i potpuno automatsku i selektivnu paljbu. Iako postoji jedan broj automatskih pištolja, oni su retki jer ih je, pošto su laki, malih dimenzija i izuzetno velike brzine paljbe, teško kontrolisati. Zbog toga su se pojavile smanjene automatske puške, koje predstavljaju bolji izbor u slučajevima kada mala masa i veličina pištolja nisu potrebne. Većina automatskih pištolja poseduje mogućnost kačenja kundaka za automatsku paljbu. U nekim zakonodavstvima za ovaj dodatak se smatra da pretvara pištolj u pušku, što može biti nelegalno.

Politika naoružanja[uredi | uredi izvor]

Korišćenje i distribuciju pištolja, kao i ostalog oružja kontroliše politika naoružanja. Ona se bavi pitanjima bezbednosti i ideologije koje se odnose na oružje kroz krivičnu i legalizovanu upotrebu. Oružana politika upravlja propisima i zabranama korišćenja, posedovanja i distribuciju oružja.

Galerija[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Boddington, Craig. „The Fabulous .44 Mag”. Guns & Ammo. Arhivirano iz originala 26. 03. 2006. g. 
  2. ^ Barnes, Frank C.; Skinner, Steve (2003). Cartridges of the World: 10th Edition, Revised and Expanded. Krause Publications. str. 528. ISBN 978-0-87349-605-6. 
  3. ^ „British Dictionary definitions for pistol”. Dictionary.com. Pristupljeno 19. 1. 2015. 
  4. ^ „Pistol – Definition”. Free Merriam-Webster Dictionary. Pristupljeno 19. 1. 2015. 
  5. ^ a b „Revolver – Definition”. Free Merriam-Webster Dictionary. Pristupljeno 19. 1. 2015. 
  6. ^ a b „Revolver – Define Revolver”. Dictionary.com. Pristupljeno 19. 1. 2015. 
  7. ^ „Derringer – Definition”. Free Merriam-Webster Dictionary. Pristupljeno 28. 10. 2020. 
  8. ^ „Firearms - Guides - Importation & Verification of Firearms - Gun Control Act Definition - Pistol”. www.atf.gov. Pristupljeno 27. 10. 2020. 
  9. ^ D., Skennerton, Ian (1997). .455 pistol, revolver no. 1 mk VI : parts identification, exploded drawings, service armourers' notes, accessories & fittings. Ian D. Skennerton. ISBN 0-949749-30-3. OCLC 223845608. 
  10. ^ „Home : Oxford English Dictionary”. Oed.com. Pristupljeno 23. 12. 2017. 
  11. ^ „Handgun – Definition”. Free Merriam-Webster Dictionary. Pristupljeno 27. 10. 2020. 
  12. ^ a b „Home : Oxford English Dictionary”. Oed.com. Pristupljeno 23. 12. 2017. 
  13. ^ „revolver: definition of revolver”. Oxford Dictionaries. Arhivirano iz originala 31. 7. 2012. g. Pristupljeno 19. 1. 2015. 
  14. ^ Karel Titz (1922). Ohlasy husitského válečnictví v Evropě. Nase-rec.ujc.cas.cz. 
  15. ^ „Naše řeč – Ohlasy husitského válečnictví v Evropě”. Nase-rec.ujc.cas.cz. Pristupljeno 23. 12. 2017. 
  16. ^ The War Office (UK): Textbook of Small Arms (1929), p. 86. H.M. Stationery Office (UK), 1929.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Barnes, Frank C.; Skinner, Steve (2003). Cartridges of the World: 10th Edition, Revised and Expanded. Krause Publications. str. 528. ISBN 978-0-87349-605-6. 
  • Robert K. Campbell (18. 10. 2017). The Accurate Handgun. Gun Digest Presents. ISBN 978-1-946267-00-9. 
  • Robert A. Sadowski; Stanley J. Ruselowski Jr. (13. 3. 2018). Book of Glock: A Comprehensive Guide to America's Most Popular Handgun. Skyhorse. ISBN 978-1-5107-1602-5. 
  • Reid Henrichs (5. 2. 2019). Pistolcraft: Forging Past and Present. Independently published. ISBN 978-1-79417-245-6. 
  • Charles Bruckerhoff (13. 8. 2014). Handbook for Handguns: A Practical Guide to Ownership, Selection & Use (Kindle izd.). ASIN B00MP6APZM. 
  • Charles W. Pate (1. 4. 1998). U.S. Handguns of World War II 1St Edition Edition (1st izd.). Andrew Mowbray Publishing, Inc. ISBN 978-0-917218-75-0. 
  • Tyson Kilbey (5. 4. 2018). Janice Gordon, ur. Fundamental Handgun Mastery. Wayne Cooley (Cover Design), Rebecca Schmoe (Foreword). CreateSpace Independent Publishing Platform. ISBN 978-1-986884-73-0. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Pištolj na Vikimedijinoj ostavi.

Zanatsko oružje[uredi | uredi izvor]

Srpski i jugoslovenski službeni pištolji od 1857. do danas[uredi | uredi izvor]

Najskuplji pištolji u SAD[uredi | uredi izvor]

Revolveri kneza Milana na aukciji[uredi | uredi izvor]

Novi ruski vojni pištolj[uredi | uredi izvor]


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пиштољ&oldid=27553104”