Plemenski savez Jamataj

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Jamataj (jap. 邪馬台国), jedna od prvih japanskih država (naroda Jajoi) koja se pominje u kineskim pisanim izvorima iz 3. veka. Izvori navode de se Jamataj sastojao do 30 manjih država i da je njime vladala kraljica-sveštenica po imenu Himiko, koja je slala danak kineskom caru. Lokacija ove države je predmet diskusije: neki veruju da se nalazila na severnom Kjušuu, a drugi da je to samo drugo ime za Jamato, prvu japansku državu koju je osnovala sadašnja carska dinastija (po predanju 660. pre n.e, a po arheološkim nalazima tek oko 350. n.e).[1][2][3]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Usled topografskih osobenosti koje odlikuju Japan (postojanje mnoštva ostrva, planinski karakter same zemlje...), logično je to što su se porodice udruživale u veliki broj malih, ali nezavisnih i samo-dovoljnih plemena. Među tim plemenima, neka su bila jača, sposobnija, razvijenija i vojničkim putem su pokorila ostala. Naravno, u takvim većim zajednicama, odnos između samih plemena bio je različit. Neki su bili povlašćeni, ali većina je plaćala danak, i njihove poglavice su priznavale centralnu vlast vrhovnog vladara. Sam vladar, a i država, morali su da budu priznati od kineskog dvora da bi njihova vlast bila legitimna.

Na čelu prvog takvog saveza bila je žena - „Himiko“ (卑弥呼), a ime saveza bilo je Jamataj. Ne zna se tačno gde se nalazio, na Kjušu ili Honšu. Pristalice severnog Kjušu misle da je Jamataj bio savez malih država koje su se nalazile na nivou prvobitne demokratije, odnosno da je to bio savez uticajnih porodica. Drugi smatraju da se Jamataj nalazio jugoistočno od Osake i da je bio despotska država po uređenju. Analizom imena vladarke dolazimo do njene socijalne uloge - „Hi“ je sunce, odnosno ishodište vatre, a „Miko“ znači šamanka. Ona je imala religioznu funkciju, a verovatno joj je brat pomagao, odnosno vršio ekonomske i vojne funkcije. Plemenski savez je uspostavio veze sa Kinom i Korejom. Zabeleženo je u letopisima da je 238. godine Himiko poklonila kineskom caru robove, a on je njoj dodelio zlatni pečat sa purpurnom lentom, biser, zlato, bronzana ogledala, svilene tkanine, dva mača i tepihe. Posle smrti Himiko, nastupa međuplemenski rat, i na vlast dolazi ćerka Himiko Ijo.

Ova organizacija se ipak ne može smatrati pravom državom, jer je ona produkt klasnog društva, koje ovde nisu bile izražene. Međutim, značaj plemenskog saveza se ne osporava, a to je početna etapa stvaranja države.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Sansom, George Bailey, Sir (1958). A history of Japan to 1334. Stanford, Calif.: Stanford University Press. str. 14—16. ISBN 0-8047-0522-4. OCLC 36820223. 
  2. ^ The Cambridge history of Japan. 1. John Whitney Hall, 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. 1988—1999. str. 22—26. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588. 
  3. ^ Huffman, James L. (2010). Japan in world history. Oxford: Oxford University Press. str. 10—11. ISBN 978-0-19-536808-6. OCLC 323161049. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Племенски_савез_Јаматај&oldid=27583381”