Plesna kompanija Tule Limnejos
Plesnu kompaniju Tule Limnejos osnovali su, 1996. godine u Briselu, koreografkinja Tula Limnejos i kompozitor Ralf R. Olerc. Godine 1997. sedište kompanije preseljeno je u Berlin.
Portret[uredi | uredi izvor]
Koreografkinja i plesačica Tula Limnejos je zajedno sa kompozitorom Ralfom. R. Olercom osnovala Plesnu kompaniju Tule Limejos 1996. godine u Briselu. Po završetku jednoipogodišnje umetničke rezidencije u Pozorištu L’L 1997. godine, sedište kompanije preseljeno je u Berlin, nakon čega su usledila učestala proširenja ansambla.
Godine 2001. kompanija je dobila nagradu plesnog festivala Novi plesni susret, a dve godine kasnije u Berlinu otvorila Plesnu scenu – Hala, koja je ubrzo prerasla u internacionalno priznatu producijsku kuću za plesnu umetnost. Godine 2004. njena Beket-triologija pod nazivom Dah snimljena je kao plesni film u produkciji televizije CDF / Arte (ZDF/arte)[1].
Zahvaljujući svojim viskim umetničkim dostignućima, kompanija uživa finansijsku podršku Berlinskog saveta za kulturu počev od 2005. godine. Za godine 2008 – 2010, ansambl kompanije Tule Limnejos je od Fondacija za izvođačke umetnosti dobio Priznanje za vrhunski ansambl nezavisnog plesa i teatra. Plesna kompanija Tule Limnejos sarađuje sa Bregenc festivalom po čijoj narudžbini je 2008. godine inscenirala plesni komad Čitanje Toske inspirisanu istoimenom operom Đakoma Pučinija, a u periodu 2008 – 2010 kompanija je uspešno sarađivala i sa Plesnom kompanijom Žan Bi iz Senegala.
Repertoar kompanije trenutno obuhvata 33 plesna komada i neprestano se širi. Od 2005. godine, Plesna kompanija Tule Limnejos je ambasador plesa Gete instituta i Ministarstva inostranih poslova. Svojim nastupima, kompanija predstavlja nemačku plesnu umetnost na scenama širom sveta, uključujući Afriku, Belgiju, Brazil, Litvaniju, Letoniju, Dansku, Ekvador, Francusku, Irsku, Italiju, Španiju, Austriju, Poljsku, Venecuelu i Kipar.
Godine 2011. kompanija je proslavila petnaestogodišnjicu postojanja, a 2012. Fondacija za izvođačke umetnosti dodelila joj je istaknutu nagradu Džordž Tabori.
Radna struktura[uredi | uredi izvor]
Plesna kompanija Tule Limnejos je ansambl koji nije privremeno okupljen oko projekta, već sledi imanentnu potrebu za stalnim angažmanom svojih članova. Radnu strukturu kompanije odlikuju dugoročno planiranje produkcija, fiksno radno vreme tokom čitave godine i postavljanje godišnjeg repertoara u vlastitom pozorištu, što su sve preduslovi za njen umetnički uspeh i kontinuitet. Formalni razvoj kompanije obeležavaju dve nove produkcije godišnje, a od 2006. godine karakterišu ga stvaranje jedne polifone, grupne predstave i jednog intimnog, kamernog komada odnosno ekperimentalnog dela. Zahvaljujući stalnom angažmanu plesača, kompanija Tule Limenejos je, pored Plesne kompanije Saše Valc i gosti, jedina berlinska kompanija koja redovno izvodi svoje ranije komade.
Plesna kompanija Tule Limnejos je jedna od najuspešnijih kompanija savremenog plesa u Nemačkoj, koja zahvaljujući efektivnoj radnoj strukturi i internacionalnim koprodukcijama igra važnu ulogu u promociji i razvoju plesne umetnosti.
Reference[uredi | uredi izvor]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Sandra Luzina: Dämonen der Seele. In: Der Tagesspiegel vom 25. Juli 2006.
- Sandra Luzina: Eine verwickelte Affäre. In: Der Tagesspiegel vom 14. Juni 2008.
- Überwältigende Bilder fragmentierter Beziehungen. auf tanznetz.de, 14. Juni 2008.
- Mit sich nicht eins, das kennt man doch. In: die tageszeitung vom 3. August 2008.
- Eva-Maria Nagel: Tatort Tosca. In: Frankfurter Allgemeine Zeitung vom 22. August 2008.
- Karin Schmidt-Feister: Brodelnde Kraft der Zerstörung. In: Neues Deutschland vom 19. November 2009.
- Sylvia Staude: Ein Körper unter den Füßen. In: Frankfurter Rundschau vom 7. Dezember 2009.
- Sandra Luzina: Deutsch-afrikanisches Tanztheater in Berlin. In: Der Tagesspiegel vom 15. Juni 2010.
- Michaela Schlagenwerth: Wie Siamesische Zwillinge. In: Berliner Zeitung vom 19. Juni 2010.
- Sandra Luzina: Jede Frau hat ein dunkles Geheimnis. In: Der Tagesspiegel vom 27. Oktober 2010.
- Dr. Karin Schmidt Feister: Wenn das so weitergeht... In: tanznetz, 27. November 2011.
- Juliane Wieland: Gespür für Körper[мртва веза] In: tanzpresse, 8. Dezember 2011.
- Volkmar Draeger: Von der Sinnsuche in dieser Welt.[мртва веза], In: tanznetz, 5. August 2011
