Playboy

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Plejboj
Playboy
Tipmesečni erotski časopis
Formatstandardni
VlasnikHju Hefner
Osnivanje1. oktobar 1953.[1]
Tiraž206.483[2]
ISSN0032-1478
Veb-sajtwww.playboyenterprises.com

Plejboj (engl. Playboy) američki je erotski časopis namenjen muškarcima, koji je ranije štampan, a sada je dostupan onlajn. Ovaj časopis su Hju Hefner i njegovi saradnici osnovali 1953. godine u Čikagu, delom koristeći inicijalnu pozajmicu Hefnerove majke u iznosu od $1,000. Plejboj je lansirao duplericu koja se odmotavala i gde se nalazila fotografija obnažene devojke — devojke meseca.[3] Prva devojka koja se pojavila na duplerici je bila Merilin Monro. Slikati se za Plejboj je uskoro postala stvar prestiža i često odskočna daska za kasniju uspešnu karijeru. Najpoznatiji primer nepoznate devojke meseca koja je kasnije postala slavna je Pamela Anderson.[4] Mnoge poznate žene su se slikale za naslovnice ovog časopisa među kojima su Fara Foset, Ana Nikol Smit, Doli Parton, Sindi Kraford, Kejt Mos, Madona, Viktorija Silvstet, Paris Hilton i mnoge druge. Prvi broj je štampan u 500 primeraka a u doba svoje najveće slave je dostizao tiraž od 7,5 miliona primeraka. Samo štampanje je trajalo po mesec dana. Plejboj je poznat po veoma kvalitetnoj fotografiji, člancima, naročito intervjuima. Intervju za Plejboj su dali i Džimi Karter, Fidel Kastro i mnogi drugi. Plejboj je igrao važnu ulogu u seksualnoj revoluciji[5] i ostaje jedan od najpoznatijih svetskih brendova, prerastajući u Plejboj Enterprajz, Ink. (PEI), sa prisustvom u skoro svim medijima.[6] Pored vodećeg magazina u Sjedinjenim Državama, širom sveta se objavljuju i posebne verzije Plejboja specifične za date nacije.

Časopis ima dugu istoriju objavljivanja kratkih priča romanopisaca kao što su Artur Č. Klark,[7] Ijan Fleming,[7] Vladimir Nabokov,[8] Sol Belou, Čak Polanik, P. G. Vodehaus,[7] Roald Dal,[9] Haruki Murakami i Margaret Atvud.[7] Redovnim prikazivanjem karikatura u boji na celoj stranici, ovaj časopis je postao izlog za istaknute karikaturiste, uključujući Harvija Kurcmana, Džeca Kola,[10] Eldona Dedinija,[11] Džulsa Fejfera,[12] Šela Silverstajna,[13] Erika Sokola,[7] Roja Rejmonda,[14] Gahana Vilsona i Rolanda B. Vilsona.[15] Plejboj sadrži mesečne intervjue sa značajnim javnim ličnostima, poput umetnika, arhitekata, ekonomista, kompozitora, dirigenta, filmskih reditelja, novinara, romanopisaca, dramskih pisaca, verskih ličnosti, političara, sportista i vozača trkačkih automobila. Časopis generalno odražava liberalni urednički stav, mada često intervjuiše konzervativne poznate ličnosti.[16]

Nakon jednogodišnjeg uklanjanja većine golih fotografija u časopisu Plejboj, izdanje od marta-aprila 2017. vratilo je golotinju.[17] U martu 2020. godine, Ben Kon, izvršni direktor kompanije Plejboj Enterprajses, najavio je da će izdanje za proleće 2020. biti poslednje redovno zakazano štampano izdanje i da će časopis nakon toga objavljivati svoj sadržaj onlajn.[18] Odluka o otkazivanju štampanog izdanja delimično je pripisana pandemiji Kovida-19 koja je ometala distribuciju časopisa.[18]

Izdavačka istorija[uredi | uredi izvor]

1950-te[uredi | uredi izvor]

Do proleća 1953. Hju Hefner - koji je nakon što je diplomirao psihologiju na Univerzitetu u Ilinoisu iz 1949. godine radio u Čikagu za časopis Eskvajer, pišući promotivne materijale; za Izdavačku razvojnu korporaciju u odeljenju prodaje i marketinga; i časopisu Dečje aktivnosti kao menadžer za tiražnu promociju[19] - planirao je elemente svog sopstvenog časopisa, koji bi nazvao Stag Parti.[20] On je osnovao HMH izdavačku korporaciju i regrutovao svog prijatelja Eldona Selersa da pronađe investitore.[20] Hefner je na kraju prikupio nešto više od 8.000 dolara, uključujući i pozajmice od svog brata i majke.[21] Međutim, izdavač nevezanog muškog avanturističkog časopisa, Stag, kontaktirao je Hefnera i obavestio ga da će podneti tužbu radi zaštite njihovog zaštitnog znaka ako on pokrene svoj časopis sa tim imenom.[19][22] Hefner, njegova supruga Mili i Selers sastali su se kako bi našli novo ime, uzimajući u obzir „Top Hat“, „Džentlmen“, „Ser’“, „Satir“, „Pan“ i „Bačelor“ pre nego što je Selers predložili „Plejboj“.[22][23]

Prvo izdanje, u decembru 1953. godine, nije imalo odštampan datum, jer Hefner nije bio siguran da li će biti drugog izdanja. On ga je pripremio radeći u svojoj kuhinji u Hajd parku. Na prvoj duplerici je bila Merlin Monro, mada je prvobitno korišćena slika napravljena za kalendar, a ne za Plejboj.[traži se izvor] Hefner je izabrao ono što je smatrao „najatraktivnijom“ slikom, prethodno neiskorišćenom golom studijom Merlin ispruženom sa podignutom rukom na crvenoj baršunastoj pozadini zatvorenih očiju i otvorenih usta.[24] Intenzivna promocija usredsređena na Marlininu golotinju na već poznatom kalendaru, zajedno sa provokativnim marketingom, učinili su novi časopis Plejboj uspešnim.[25][26] Prvo izdanje rasprodato je za nekoliko nedelja. Poznati tiraž bio je 53.991.[27] Cena primerka bila je 50 centi. Kopije prvog izdanja u dobro očuvanom stanju prodate su za više od 5.000 američkih dolara 2002. godine.

Roman Farenhajt 451, Reja Bredberija, objavljen je 1953. godine, a serijalizovan je u izdanjima Plejboja za mart, april i maj 1954. godine.[28]

Urbana legenda je nastala o Hefneru i Plejbojovoj devojci meseca zbog naznaka na naslovnoj strani časopisa. Od 1955. do 1979. godine (osim šestomesečnog odsustva 1976. godine), slovo „P“ u Plejboju imalo je zvezde odštampane u slovu ili oko njega. Po perverznoj legendi to je bila ocena koju je Hefner dao devojci meseca prema tome koliko je bila privlačna, koliko je puta Hefner spavao s njom, ili njen rang u krevetu. Zvezde, između nula i 12, zapravo su označavale domaću ili međunarodnu regiju oglašavanja datog izdanja.[29]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Playboy Enterprises, Inc”. Playboyenterprises.com. Arhivirano iz originala 24. 9. 2015. g. Pristupljeno 14. 2. 2016. 
  2. ^ Kelly, Keith J. (16. 4. 2019). „Playboy magazine circulation has dipped over the past year”. New York Post. Pristupljeno 16. 4. 2019. 
  3. ^ „Playboy 'to drop' naked women images”. BBC News. Pristupljeno 14. 2. 2016. 
  4. ^ Seib, Christine (9. 12. 2008). „Hefner's Daughter Christie Walks Away from Playboy Enterprises”. The Times. London. Pristupljeno 22. 5. 2010. 
  5. ^ „Why America loved Playboy”. BBC News. 14. 10. 2015. Pristupljeno 14. 2. 2016. 
  6. ^ Wray, Richard (13. 11. 2009). „Iconix 'makes offer for Playboy'”. The Guardian. London. Pristupljeno 7. 10. 2011. 
  7. ^ a b v g d Watts 2009, str. 80, 91, 111, 144, 152, 190 harvnb greška: više ciljeva (4×): CITEREFWatts2009 (help)
  8. ^ Schuman, Samuel (1979). Vladimir Nabokov, A Reference GuideNeophodna slobodna registracija. str. 61. 
  9. ^ „11 great authors who wrote for Hugh Hefner's Playboy”. BBC. 28. 9. 2017. 
  10. ^ Spiegelman, Art (2001). Jack Cole and Plastic Man: Forms Stretched to Their Limits. Chronicle Books. str. 126. ISBN 0-8118-3179-5. 
  11. ^ Dedini, Eldon (2006). An Orgy of Playboy's Eldon Dedini. Fantagraphics Books. str. 8. ISBN 1-56097-727-2. 
  12. ^ Kercher, Stephen E. (2006). Revel with a Cause: Liberal Satire in Postwar America. University Of Chicago Press. str. 480. ISBN 0-226-43164-9. 
  13. ^ Silverstein, Shel (2007). Playboy's Silverstein Around the World. Fireside. ISBN 978-0-7432-9024-1. 
  14. ^ Bryant, Mark (19. 10. 2009). „Roy Raymonde: Cartoonist noted for his work in 'Punch' and 'Playboy'”. The Independent. Pristupljeno 10. 3. 2015. 
  15. ^ „Blog Archive » "We All Have To Start Somewhere" Department. Case in Point No.11”. EliSteinCartoons.com. 3. 2. 2009. Pristupljeno 7. 12. 2011. 
  16. ^ „Film Review: Hugh Hefner: Playboy, Activist and Rebel”. Filmjournal.com. 20. 7. 2010. Arhivirano iz originala 5. 3. 2012. g. Pristupljeno 7. 12. 2011. 
  17. ^ Bennett, Jessica (2. 8. 2019). „Will the Millennials Save Playboy? - The Hefners are gone, and so is the magazine's short-lived ban on nudity — as well as virtually anyone on the staff over 35.”. The New York Times. Pristupljeno 2. 8. 2019. 
  18. ^ a b Gibson, Kate (19. 3. 2020). „Coronavirus kills 66-year-old Playboy”. CBS News. Pristupljeno 2020-03-19. 
  19. ^ a b Sumner, David E. (2010). The Magazine Century: American Magazines Since 1900. Peter Lang Publishing. str. 134. ISBN 978-1-4331-0493-0. Pristupljeno 14. 2. 2016. 
  20. ^ a b Watts, Steven (23. 3. 2009). Mr Playboy: Hugh Hefner and the American Dream. str. 24. ISBN 9780470501375. Pristupljeno 14. 2. 2016. 
  21. ^ Watts, Steven (23. 3. 2009). Mr Playboy: Hugh Hefner and the American Dream. str. 24. ISBN 9780470501375. Pristupljeno 14. 2. 2016. 
  22. ^ a b Watts, Steven (23. 3. 2009). Mr Playboy: Hugh Hefner and the American Dream. str. 64. ISBN 9780470501375. Pristupljeno 14. 2. 2016. 
  23. ^ Golden Dreams The Birth of Playboy by Hugh M. Hefner, page 265, Playboy, January 1994
  24. ^ Harding, Les (23. 8. 2012). They Knew Marilyn Monroe: Famous Persons in the Life of the Hollywood Icon. str. 75. ISBN 9780786490141. 
  25. ^ Gunelius, Susan (16. 9. 2009). Building Brand Value the Playboy Way. str. 16. ISBN 9780230239586. [mrtva veza]
  26. ^ Jensen, Gordon (jul 2012). Marilyn: A Great Woman's Struggles: Who Killed Her and Why. str. 157. ISBN 9781477141502. 
  27. ^ Playboy Collector's Association Playboy Magazine Price Guide
  28. ^ „Yes, people DID buy 'Playboy' for the articles”. USA TODAY (na jeziku: engleski). Pristupljeno 12. 9. 2017. 
  29. ^ „Stars Upon Thars”. Snopes.com. 22. 6. 2006. Pristupljeno 20. 5. 2009. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Playboy na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Playboy&oldid=27552324”