Pogrom

Žrtve pogroma — većinom jevrejska deca — u Jekaterinoslavu godine 1905. (danas Dnjepropetrovsk, Ukrajina)

Pogrom (rus. погром — „razaranje”, „pustošenje”) bio je oblik masovnog antijevrejskog nasilja u Ruskoj Imperiji, zapadnoj Evropi (kraj 19. i početak 20. veka) i nacističkoj Nemačkoj. Danas se pod ovim pojmom podrazumeva proganjanje i drugih etničkih, verskih i rasnih grupa.

Prvi pogromi dogodili su se u Rusiji krajem 19. veka. Car Aleksandar II ubijen je u atentatu koji su organizovali revolucionari u nadi da će na taj način zbaciti autokratski režim. Posle ubistva pronele su se lažne glasine da su cara ubili Jevreji.

U aprilu i maju 1881. godine velike grupe lokalnog stanovništva izvršile su pogrome u oblastima Jekaterinoslava, Kijeva i Odese. Jevrejska imovina je pljačkana i uništavana, a mnogi Jevreji su ubijeni. Policija i vlast su to ćutke gledale. U toku naredne dve godine u Ukrajini je izvršeno blizu 150 pogroma, a carska vlada je tek u maju 1882. godine najavila strogo kažnjavanje nereda.

Uskoro posle pogroma 1881. i 1882. počelo je masovno iseljavanje ruskih Jevreja u Ameriku i Palestinu.

Neki od najpoznatijih pogroma u istoriji

• Azijska večernja 86. p. n. e.
• Sicilijanska večernja 1282.
• Bartolomejska noć 1572.
• Armenski genocid 1915.
• Kristalna noć 1938.
• Sarajevski pogrom nad Srbima 1914.
• Pogrom nad Srbima u Prvom svetskom ratu 1914—1918.
• Pogrom nad Srbima u Drugom svetskom ratu 1941—1945.
• Genocid u Ruandi 1994.
• Martovski pogrom 2004.

Literatura

• Simon Dubnov, „Kratka istorija jevrejskog naroda“, više izdanja.
• Milenko Patković, "Antisrpski i antijugoslovenski pogromi u leto 1914. godine", u: Zbornik o Srbima u Hrvatskoj, 2 (1991), pp. 281–308.
• Vesna Sekulić, "Pogromi nad srpskim stanovništvom vučitrnskog kraja krajem XIX i početkom XX veka", Baština 12 (2001), pp. 179–192.
• Babić, Mirko; Vujičić, Petar (2014). „Austrougarski pogromi protiv Srba 1914-1918: Sa posebnim osvrtom na ratno zakonodavstvo, logore i zločine šuckora u BiH”. Sarajevski atentat 1914. Ćorovićevi susreti 2013. godine: Međunarodni naučni skup istoričara. Gacko: Prosvjeta. str. 307—324.