Podrum

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Nedovršen podrum koji se koristi za skladištenje i vežbanje
Podrum zamka Šilon (Šilonski zamak)

Podrum je deo kuće koji se nalazi ispod zemljine površine.[1][2] Tu se obično smeštaju stvari kojima ne prija sunce ili visoke ili niske temperature, kao što su vino, zimnica.

Poznati su i rimski i grčki vinski podrumi, pre svega sa lučnim svodovima, gde luk ima izrazitu statičku vrednost, za skladištenje amfora, ritona i kratera, sa karakterističnim polukružnim nišama u zidovima, za degustiranje i točenje vina u podrumu.

Svrha, geografija i istorija[uredi | uredi izvor]

Bivši Štazijski podrumski hodnik
Podrumi se često koriste u pabovima za skladištenje pivske buradi koja se povezuju sa barom na nivou zemlje.
Podrum seoske kuće.

Podrum se može koristiti na skoro potpuno isti način kao i dodatni nadzemni sprat kuće ili drugog objekta. Međutim, korišćenje podruma u velikoj meri zavisi od faktora specifičnih za određenu geografsku oblast, kao što su klima, tlo, seizmička aktivnost, građevinska tehnologija i ekonomija nekretnina.

Podrumi u malim zgradama kao što su samostojeće kuće za jednu porodicu su retki u vlažnim klimama kao što su Velika Britanija i Irska gde poplave mogu biti problem, iako se mogu koristiti na većim objektima. Međutim, podrumi se smatraju standardnim za sve osim najmanjih novih zgrada na mnogim mestima sa umerenom kontinentalnom klimom, kao što su američki srednji zapad i kanadske prerije, gde je u svakom slučaju potreban betonski temelj ispod linije mraza, kako bi se sprečilo pomeranje zgrade tokom ciklusa smrzavanja-odmrzavanja. Podrume je mnogo lakše izgraditi u oblastima sa relativno mekim tlom i mogu se izostaviti na mestima gde je tlo previše kompaktno za lako iskopavanje. Njihova upotreba može biti ograničena u zonama zemljotresa, zbog mogućnosti da se gornji spratovi uruše u podrum; s druge strane, mogu biti potrebni u područjima sklonim tornadu kao zaklon od silovitih vetrova. Dodavanje podruma takođe može smanjiti troškove grejanja i hlađenja, jer je to oblik zemljišnog zaklona i način da se smanji odnos površine i zapremine zgrade. Gustina stanovanja u oblasti takođe može uticati na to da li se podrum smatra neophodnim ili ne.

Istorijski gledano, podrumi su postali mnogo lakši za izgradnju (u razvijenim zemljama) od industrijalizacije izgradnje kuća. Velike mašine za iskopavanje, kao što su rovokopači i utovarivači, dramatično su smanjile vreme i radnu snagu potrebnu za kopanje podruma u poređenju sa ručnim kopanjem ašovom i lopatom, iako se ovaj metod još uvek može koristiti u zemljama u razvoju.

Tokom većeg dela svoje rane istorije, podrum je imao jedan od dva oblika. On je mogao biti tek nešto više od spremnika, ili je mogao biti deo zgrade koji sadrži sobe i prostore slične onima u ostatku strukture, kao u slučaju podrumskih stanova i podrumskih kancelarija.

Međutim, počevši od razvoja velikih prigradskih kuća srednje cene tokom 1950-ih, podrum, kao zaseban prostor, postepeno je prevladao. U početku je to bio tipično veliki prostor sa betonskim podom, do kojeg se dolazi unutrašnjim stepenicama, sa izloženim stubovima i gredama duž zidova i plafona, ili ponekad zidovima od livenog betona ili betonskih blokova.

Tipovi podruma[uredi | uredi izvor]

Srednjovekovni podrumi Starog grada u Varšavi

Engleski podrum[uredi | uredi izvor]

Gradske kuće sa engleskim podrumima

Engleski podrum, takođe poznat kao podrum sa dnevnim svetlom, nalazi se u kući u kojoj se bar deo podruma nalazi iznad zemlje da bi se obezbedili prozori razumne veličine. Generalno, tavanica podrumskog sprata treba da bude dovoljno iznad zemlje da obezbedi prozore skoro pune veličine. Neki podrumi ovog tipa se nalaze na padinama, tako da je jedan deo tog sprata u ravni sa zemljištem. Iz ovoga skoro uvek proizlazi izlazni podrum.

Većina engleskih podruma prirodno proizilazi iz izdignutih bungalova i izlaznih podruma. Međutim, postoje slučajevi u kojima se teren dovoljno spušta sa jedne strane na drugu da omogućava prozore od 3/4 do pune veličine, a stvarni podrum ostaje ispod nivoa.

U većini delova Severne Amerike, legalno je postavljati stanove i legalne spavaće sobe u engleskim podrumima, bez obzira da li je ceo podrum iznad nivoa tla ili ne.

Podrumi sa dnevnom svetlošću mogu se koristiti u nekoliko namena - kao garaža, kao pomoćne prostorije ili kao životni prostor. Zakopani deo se često koristi za skladištenje, vešeraj, rezervoare za toplu vodu i HVAC.

Kuće sa engleskim podrumom obično se procenjuju više od kuća sa standardnim podrumima, jer uključuju održivije životne prostore. U nekim delovima SAD, međutim, procena podrumskog prostora sa dnevnim svetlom je upola manja od vrednosti kvadrata u prizemlju i iznad zemlje. Dizajnirani smeštajni objekti uključuju podeljene-foaje i kuće na dva nivoa. Ponekad su moguće garaže na oba nivoa. Kao i kod svake kuće na više nivoa, postoji ušteda na krovovima i temeljima.[3][4]

Izlazni podrum[uredi | uredi izvor]

Izlazni podrum je svaki podrum koji je delimično pod zemljom, ali bez obzira na to omogućava direktan izlazak napolje i ima plutajuće zidove. To može biti ili kroz stepenište koje vodi iznad zemlje, ili vrata direktno napolje ako je deo podruma potpuno na nivou ili iznad.

Podpodrum[uredi | uredi izvor]

Podpodrum je sprat ispod podruma. U kućama u kojima postoji bilo koji tip podruma koji je gore pomenut, kao što je podrum za osmatračnice, sva zapremina podsuterena od poda do plafona nalazi se znatno ispod zemlje. Stoga, podpodrumi nemaju prozore niti spoljna vrata. U kućama koje imaju podpodrume, sav podrum se može koristiti kao deo glavnog doma gde se ljudi opuštaju i obavljaju rekreativne aktivnosti, dok se ceo podruma može koristiti za skladištenje. Podpodrum je mnogo češći u većim objektima, kao što su poslovne zgrade i veće stambene zgrade, nego u kućama za jednu porodicu. Uobičajeno je da neboderi imaju više podpodruma.[5]

Završen potpuno podzemni podrum[uredi | uredi izvor]

Vinski podrum

Prema međunarodnom Oksfordskom rečniku engleskog jezika, završen potpuno podzemni podrum je prostorija u kući ispod nivoa zemlje koja se često koristi za skladištenje vina ili uglja;[6] to se može odnositi i na samu zalihu vina. Podrum teži da ostane na konstantnoj hladnoj (nesmrzavajućoj) temperaturi tokom cele godine i obično ima ili mali prozor/otvor ili neki oblik ventilacije vazduha (vazdušne/promajske cigle, itd.) kako bi se eliminisala vlaga ili ustajao vazduh. Podrumi su češći u Ujedinjenom Kraljevstvu u starijim kućama, pri čemu većina terasastih kuća izgrađenih tokom kasnog 19. i početka 20. veka ima podrume. To su bila važna skloništa od vazdušnih napada tokom Drugog svetskog rata. U delovima Severne Amerike koji su skloni tornadu (npr. Aleja tornada), podrumi i dalje služe kao skloništa u slučaju direktnog udara tornada na kuću ili drugih oštećenja izazvanih jakim vetrovima.

Podzemni ventilacioni prostori[uredi | uredi izvor]

Tipičan ventilacioni prostor koji prikazuje otvore i betonsku zaštitu od glodara. Zaštita od pacova je tanak, nepravilan betonski pokrivač koji se nanosi preko tla kako bi se sprečilo da se glodari prokopaju ispod zida temelja i uđu u ventilacioni prostor.

Podzemni ventilacioni prostor (kao što ime implicira) je vrsta podruma u kojem se ne može stajati - visina može biti samo jedna stopa (30 cm), a površina je često zemlja. Ovi puzajući prostori nude zgodan pristup cevima, podstrukturama i raznim drugim oblastima kojima bi inače bilo teško ili skupo pristupiti. Dok se ovaj prostor ne može koristiti kao životni prostor, može se koristiti kao skladište, često za stvari koje se retko koriste. Međutim, pri tome se mora voditi računa, jer voda iz vlažnog tla, vodena para (koja ulazi iz ventilacionog otvora) i vlaga koja prodire kroz porozni beton mogu stvoriti savršeno okruženje za stvaranje plesni/buđi na bilo kojoj površini u tom prostoru, posebno na kartonskim kutijama, drvenim podovima i površinama, gipsanim zidovima i nekim vrstama izolacije.

Zdravstvena i bezbednosna pitanja moraju se uzeti u obzir prilikom instaliranja ovog ventilacionog prostora. Kako se vazduh zagreva u kući, on se diže i izlazi kroz gornje delove kuće, na isti način na koji se vazduh kreće kroz dimnjak. Ovaj fenomen, nazvan „efekat stoga“, dovodi do toga da dom usisava vazduh iz ventilacionog prostora u glavni deo kuće. Spore plesni, mirisi raspadanja i fekalni materijal od grinja u ventilacionom prostoru mogu izaći sa vazduhom, pogoršavajući astmu i druge probleme sa disanjem i stvarajući različite zdravstvene probleme.[7]

U zatvorenim prostorima mogu se razviti suva trulež i drugi uslovi štetni za zgrade (naročito drvene konstrukcije). Smatra se da obezbeđivanje adekvatne ventilacije smanjuje pojavu ovih problema. Ventilacioni otvori na ovom prostoru na zidovima omogućavaju kretanje vazduha. Takvi otvori su obično opremljeni metalnim rešetkama, mrežama ili lamelama koje mogu blokirati kretanje glodara i štetočina, ali uglavnom ne insekata kao što su termiti i stolarski mravi. Jedno uobičajeno pravilo je da se obezbede ventilacioni otvori sa površinom poprečnog preseka koja je jednaka 1/150 površine poda koju podzemni prostor obslužuje.[8]

Moderne studije o ovom prostoru su ponovo razmotrile upotrebu ventilacionih otvora u kući.[9][10] Iako ventilacioni prostor omogućavava spoljašnjem vazduhu da ventilira kuću, sposobnost tog vazduha da isuši prostor ispod objekta je diskutabilna.[11] U područjima sa vlažnim letima, tokom letnjih meseci, vazduh koji se upušta u prostor ispod objekta biće vlažan, a kako ulazi u taj prostor, koji je prirodno hlađen zemljom, relativna vlažnost vazduha raste. U tim slučajevima, ventilacioni otvori mogu čak da povećaju nivo vlažnosti u prostoru ispod objekta i da dovedu do kondenzacije na hladnim površinama, kao što su metal i drvo.[12] Zimi, ventilacione otvore ka ovom prostoru treba u potpunosti zatvoriti, kako bi se sprečio upliv hladnog zimskog vazduha koji može da ohladi cevi za toplu vodu, peći i bojlere koji se nalaze u njima. Tokom kišnog vremena, otvori ka prostoru ispod objekta dovode vlažan vazduh u njega, koji ne može efikasno da isušuje taj prostor.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Subcellar – definition of Subcellar by the Free Online Dictionary, Thesaurus and Encyclopedia.
  2. ^ „Basement - FEMA.gov”. www.fema.gov. 
  3. ^ Woodson, R. Dodge. Build Your Dream Home for Less. Cincinnati: Betterway Books, 1985, pp 60–61.
  4. ^ Zeller, Dirk. Success as a Real Estate Agent for Dummies. Wiley, 2006, p. 209
  5. ^ Poulos, Harry G. (2016). „Tall building foundations: Design methods and applications”. Innovative Infrastructure Solutions. 1. doi:10.1007/s41062-016-0010-2 Слободан приступ. 
  6. ^ Soanes, Catherine and Stevenson, Angus (ed.) (2005). Oxford Dictionary of English, 2nd Ed., revised, Oxford University Press, Oxford, New York, p. 278. ISBN 978-0-19-861057-1.
  7. ^ „Mold Allergies”. Healthlink.mcw.edu. 22. 7. 2013. Arhivirano iz originala 22. 1. 2009. g. Pristupljeno 2. 11. 2013. 
  8. ^ 2003 International Building Code, Section 1203.3, International Code Council
  9. ^ „To Vent or Not to Vent” (PDF). advancedenergy.org. Arhivirano iz originala (PDF) 11. 07. 2019. g. Pristupljeno 3. 7. 2009. 
  10. ^ „Crawl Space Insulation”. US Dept. of Energy. Arhivirano iz originala 3. 7. 2009. g. Pristupljeno 3. 7. 2009. 
  11. ^ „Closed crawl spaces do double duty” (PDF). advancedenergy.org. Arhivirano iz originala (PDF) 24. 1. 2009. g. Pristupljeno 3. 7. 2009. 
  12. ^ „Closing the crawl” (PDF). Builder magazine Oct 2005 (reproduced by advancedenergy.org). Arhivirano iz originala (PDF) 10. 2. 2009. g. Pristupljeno 3. 7. 2009. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Podrum na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Подрум&oldid=27570000”