Četvrti pomesni sabor
 |
Pomesni sabor Antiohijski je održan 341. godine, uz prisustvo 97 antiohijskih episkopa.
Najpre je na prethodnom antiohijskom saboru 339. godine Jevsevije Nikomidijski ponovio nepravednu osudu i zbacio aleksandrijskog episkopa Atanasija Velikog, koji se tom prilikom sklonio u Rim, kod rimskog episkopa Julija. Α onda je, sa Rimskog sabora (u zimu 340-341), rimski episkop Julije uputio pismo antiohijskim ocima, stavljajući im primedbu što su primili arijance u crkvenu zajednicu.
Kanoni ovog sabora, najverovatnije podrazumevaju zbir kanona sa sabora držanih u antiohijskoj oblasti tridesetih i četrdesetih godina IV veka. Tako, neki od dvadeset pet kanona koje je ovaj sabor doneo, verovatno pripadaju nekom od tih ranije držanih sabora, što bitno ne menja stvar.
Međutim, još u drevnosti su postojale optužbe da je ovaj sabor bio jeretički, tj. da su na njemu preovladali arijanci. To, međutim nije tačno, jer se na više mesta u donetim kanonima vidi da se prisutni episkopi jasno ograđuju od Arija. Ipak, ovde je bilo prisutno dosta episkopa, koji su bili sasvim pravoslavni, ali im je bilo teško da prihvate pojam «jednosuštan», zbog njegovog iskrivljenog tumačenja od strane Markela Ankirskog.
Na ovom saboru potvrđena je osuda Atanasiju Velikom i odbijeno mešanje rimskog episkopa Julija. Zbog karaktera odluka, zajedno sa Rimskim saborom, ovaj sabor predstavlja određeni vid razdora u Crkvi. On će biti i povod za sazivanje zajedničkog sabora u Sardici (današnja Sofija) (342—343), na kome je prisustvovalo oko 95 zapadnih i 76 istočnih episkopa. Na ermu je konačno rehabilitovan Atanasije Veliki.
