Poncijeva prevara
Poncijeva prevara (engl. Ponzi scheme) je tip piramidalne prevare kojom je Karlo Pjetro Đovani Đulijemo Trebaldo Ponci (ital. Carlo Pietro Giovanni Guglielmo Tebaldo Ponzi) poznatiji kao Čarls Ponci (Charles A.Ponzi) dvadesetih godina dvadesetog veka, prevario na stotine ulagača. Poncijeva šema obećava veoma visoke kamate na pozajmice investitorima.
Originalna Poncijeva prevara[uredi | uredi izvor]
Čarls Ponci je bio američki bankarski činovnik i prevarant italijanskog porekla, osuđivan više od deset puta za razne malverzacije, utaje i prevare. Veruje se da je ideju za piramidalnu prevaru dobio iz tri različita izvora.
Godine 1907. bio je pomoćnik blagajnika u banci Luiđija Zarosija u Montrealu. Banka „Zarosi“ je privukla veliki broj klijenata, uglavnom italijanskog porekla, nudeći kamatu od 6%, što je bilo dvostruko više nego što su ostale banke nudile. Kada je banka propala zbog loših ulaganja, Ponci je pobegao u Meksiko sa znatnim novčanim sredstvima koja je ukrao iz banke i značajnim iskustvima u privlačenju investitora visokim kamatama.
Drugi izvor su bili romani Čarlsa Dikensa Martin Čazlvit iz 1844. i Mala Dorit iz 1857. u kojima su opisane slične prevare.[1]
Treći izvor je najverovatnije bila slična prevara pomoću koje je 1899. Vilijam F. Miler (engl. William F. Miller), bruklinski knjigovođa došao do sume od jednog miliona dolara.[2]
Nakon godina potucanja, sitnih prevara i vremena provedenog na robiji, Ponci je 1919. uočio nedostatak u sistemu međunarodnih poštanskih kupona, koji je iskoristio da napravi piramidalnu šemu koja je garantovala ulagačima dobit od 50% na ulog u kuponima. Ponci je neko vreme isplaćivao obećane uloge sa kamatom, što je privuklo nove ulagače, ali se „piramida“ posle izvesnog vremena srušila, jer je trošio novac koji je dobijao od novih ulagača na isplaćivanje kamata starim ulagačima i na sebe.
Procenjuje se da je Ponci svoje investitore oštetio za u to vreme neverovatnu sumu od dvadeset miliona dolara.
U dve savezne optužnice, Ponci je bio optužen za osamdeset šest slučajeva poštanskih prevara, za šta mu je pretila kazna doživotnog zatvora. Na molbu svoje žene, 1. novembra 1920. se izjasnio krivim za jednu prevaru i za nju je osuđen na pet godina saveznog zatvora.[3]
Oslobođen je nakon tri i po godine, da bi smesta bio ponovo uhapšen i optužen za dvadeset dva slučaja krađe u državi Masačusets. Ponci se na ovo žalio Vrhovnom sudu SAD, ističući da mu se ne može ponovo suditi za delo za koje je već osuđen. Vrhovni sud SAD je odbacio njegovu žalbu sa obrazloženjem da mu je pred Saveznim sudom suđeno za prevaru, dok mu se u Masačusetsu sudi za krađu. Posle tri duga suđenja, osuđen je na zatvorsku kaznu u trajanju od sedam do devet godina.
Ponci se do kraja života bavio prevarama u SAD, Italiji i Brazilu, zbog čega je proveo ukupno sedamnaest godina [4] u raznim zatvorima, ali više nikada nije ponovio „uspeh“ prevare sa poštanskim kuponima.
Princip rada[uredi | uredi izvor]
„Preduzetnik“ objavljuje da radi na veoma profitabilnom poslu koji garantuje visoke prihode i profite ali mu je potrebna pozajmica tj. gotovina. „Investitor“ A daje „Preduzetniku“ zajam od 1000 dolara sa rokom vraćanja od 90 dana i kamatom od 100 dolara koja se isplaćuje devedesetog dana. Za vreme tih 90 dana „Preduzetnik“ nalazi nove „Investitore“ B i C obećavajući im isto. Na kraju perioda on „Investitoru“ nudi da mu vrati 1000 dolara i kamatu od 100 ali i da ne diže glavnicu pa i kamatu nudeći ponovo iste odlične uslove. Novac za tu namenu poseduje jer je dobio sredstva i od „Investitora“ B i C. Većina „Investitora“ se polakomi i ne podiže novac tj. reinvestira. Pojedinci koji ne veruju budu isplaćeni na licu mesta, od novca koji je dobio od drugih, i to podiže „rejting“ „Preduzetnika“ kao poslovne i ozbiljne osobe. Broj „Investitora“ se povećava.
Ova operacija traje jedno vreme i završava se tako što „Preduzetnik“ pobegne sa novcem ili objavi probleme u isplati ili bankrot, jer je došlo do poremećaja na „tržištu“ odakle je imao veliki prihod.
Izvor: U.S.Securites and Exchange Commision
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Markopolos, Harry; Casey, Frank (2010). No One Would Listen: A True Financial Thriller. John Wiley and Sons. str. 50. ISBN 978-0-470-55373-2.
- ^ „In Ponzi We Trust”, Smithsonian magazine, decembar 1998, Arhivirano iz originala 22. 10. 2013. g., Pristupljeno 21. 12. 2008, „Ponci je verovatno bio inspirisan neverovatnim uspehom Vilijama "520 posto“ Milera, mladog knjigovođe iz Bruklina koji je 1899. olakšao naivne investitore za sumu veću od jednog miliona dolara.”
- ^ Zuckoff, Mitchell (13. 1. 2009), „What Madoff could learn from Ponzi”, CNNMoney.com, Pristupljeno 15. 4. 2009
- ^ Charles Ponzi, "The Rise of Mr. Ponzi", ca. 1937. Now in public domain.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Markopolos, Harry; Casey, Frank (2010). No One Would Listen: A True Financial Thriller. John Wiley and Sons. str. 50. ISBN 978-0-470-55373-2.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Priča o nastanku najpopularnije prevare na svetu (14. avgust 2016) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. avgust 2016)
