Pop-art

skulptura Robert Rošenberga u Berlinu, 1988

Pop-art je umetnički pravac u savremenoj umetnosti, koji je nastao 60-ih godina 20. veka, a svoje korene ima u dadaizmu i kubizmu. Doslovno znači popularna umetnost, parafrazirajući sveprisutnost kulture u svakodnevici obrnutom paradigmom svakodnevnice u umetnosti, poigravajući se sa, do tada postavljenim, granicama nebitnog i banalnog.

Termin

Termin pop-art je prvi put upotrebio engleski likovni kritičar Lovrens Alovej, 1958. godine, kada je opisao posleratni potrošački način života. Iako su danas poznatiji američki pop umetnici, pravac je paralelno nastao u dva centra, Londonu i Njujorku.

Karakteristike

Umetnici sa zapadne obale SAD-a, pokušavaju da, preko natprirodne reprodukcije štampe i plakata, objasne tehnike grafičke propagnade i njene posledice.

Engleski pop-art sa Dejvidom Hoknijem, Alenom Džonsom, Ričardom Hemiltonom, Piterom Blejkom, Piterom Filipsom, Džimom Dinom i R. B. Kitajom, pokušava da preko tehnika improvizacije i spontanosti, prikupi elemente momenta za vlastiti kreatorski repertoar. Karakteristično za sve umetnike pop-arta je korišćenje tehnike kolaža, preko kojeg se zatim ironično plasira vitalni sadržaj modernog čoveka, manipulisanog potrošačkim društvom, socijalnim fetišizmom, preko trivijalnih idola i potrebe za čistim razbacivanjem.

Tako pop-art razotkriva paradokse jedne civilizacije uslovljene industrijskim napretkom, kritikuje modernu merkantilističku kulturu i ujedno učestvuje u samom njenom mehanizmu.„Pop-art želi, bez ikakve iluzije, da stvari govore same za sebe“, izjavio je jednom prilikom Endi Vorhol.

Neki od motiva u pop- artu

Klaus Oldenburg proizvodi gigantske plastične telefone, kupatila, utičnice i prekidače pravi od platna i oblaže ih providnom plastikom, (dajući im karakter nadrealističkog sadržaja), takođe stvara monumentalne torte i sendviče koje posle izlaže na trgovima gradova kao javne skulpture. Tom Veselman slika Grejt Ameriken Nuds (Great American Nudes), pretvarajući Pin-ap Glamur u obične stilizovane ambleme. Endi Vorhol proglašava konzerve supe i flaše koka kole superzvezdama isto onoliko kao što su to i filmski idoli i zvezde rok-en-rola.Roj Lihtenstajn ukazuje na estetske vrednosti vinjeta iz stripa preslikavjaući ih na ogromne table, tehnikom retikulacije.

Pop-art kao umetnička forma

Integrisanje umetnosti u sociološki kontekst, započeto dadaizmom, predstavlja i samu suštinu umetnosti Pop-arta. Pravac nastaje praktično u isto vreme u SAD i Engleskoj. Njegov glavni cilj je uzdizanje naizgled banalnih predmeta i proizvoda svakodnevnog modernog života u Umetnost. Interesuje se za estetske vrednosti tog trivijalnog repertoara industrijske revolucije u modernom društvu, čija je vrednost, naizgled, samo upotrebna i na koji se posle i ne obraća pažnja. Takozvana "figuracija" pop-arta, prvi put se javlja u severnoameričkoj umetnosti, kada Robert Rošenberg u svojim kombajn pejntings koristi inustrijske proizvode, fotografije i komade krpa. U to vreme Džasper Džons pravi slike čiji je motiv nacionalni simbol, zastava SAD, alterišući i menjajući njihov prepoznatljivi kolorit, igrajući se likovnim formalističkim jezikom, bez naizgled, bilo kakvih drugih pretenzija. Takođe, slika realistično, živim koloritom, konzerve piva Kembel, kao ironičnu antitezu apstraktnom ekspresionizmu.

Dok su u Americi dadaističke demonstracije protiv "Umetnosti" sa velikim slovom U, činile ćeliju začetnicu pop-arta, u Engleskoj je to bila autohtona subkultura, čije su glavne medije za rasprostiranje činili reklamni plakati, žuta štampa, ilustracije naučne fantastike i strip.

Poznati njujorški umetnici zajedno sa svojim kolegama sa zapadne obale, Klaus Oldenburg, Roj Lihtenstajn, Endi Vorhol, Tom Veselman, Džejms Rosenkuist, Vajne Tieband, i Edvard Ruša, koriste privlačne fluorescentne boje, koje moderni čovek lako prepoznaje sa neonskih reklama, tržišnih centara i industrije spektakla, polazeći od njihove slučajne egzistencije, transformišući tako svakodnevnicu u jedan novi spektakl super star.

Pop-art u dizajnu

Moda i umetnost su jako uticale na dizajn proizvoda i nijedan umetnički pravac nije imao takav snažan uticaj na komercijalni dizajn kao pop-art. Pop umetnici kao što su Endi Vorhol, Džasper Džons, Roj Lihtenstajn, Robert Indijana su okrenuli svet umetnosti naopako crtajući svakodnevnicu i reciklirajući to kao ironiju, irelevantnu umetnosti. Endi Vorhol je javno slavio američki konzumerizam u svojim ponavljajućim segmentima prizora ikona popularne kulture, Kembel supe ili Elvisa Preslija. Ironično, ali proizvođači počinju da upotrebljavaju pop-art u dizajnu toliko da je to postalo deo svakodnevnog života, sa recimo poštanskom markom LOVE koju je stvorio Robert Indijana.

Poznati pop umetnici

• Piter Blejk (Peter Blake)
• Derek Bošijer (Derek Boshier)
• Patrik Kolfild (Patrick Caulfield)
• Dimitrios (Dimitrios)
• Džim Dajn (Jim Dine)
• Marisol Eskobar (Marisol Escobar)
• Filip Gaston (Philip Guston)
• Kit Haring (Keith Haring)
• Ričard Hamilton (Richard Hamilton)
• Robert Indijana (Robert Indiana)
• Džasper Džons (Jasper Johns)
• Alen Džouns (Allen Jones)
• Jajoi Kusama (Yayoi Kusama)
• Roj Lihtenstajn (Roy Lichtenstein)
• Piter Maks (Peter Max)
• Klaus Oldenberg (Claes Oldenburg)
• Eduardo Paoloci (Eduardo Paolozzi)
• Hariton Pušvagner (Hariton Pushwagner)
• Mel Ramos (Mel Ramos)
• Robert Raušenberg (Robert Rauschenberg)
• Džejms Rozenkvist (James Rosenquist)
• Ed Ruše (Ed Ruscha)
• Vejn Tibo (Wayne Thiebaud)
• Endi Vorhol (Andy Warhol)
• Tom Veselman (Tom Wesselmann)

Poznati pop-art umetnici na Balkanu

• Dušan Otašević
• Zvonimir Lončarić

Literatura

1. H,W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd 1962.
2. Đina Piskel, Opšta istorija umetnosti, Beograd 1972.
3. Markus Steigman/ René Zey- Lexikon der Modernen Kunst Tehniken und Stile Hamburg 2002.

Spoljašnje veze

• Pop-art na Web Museum Paris site
• Neo-dada stranica na Guggenheim collection website

Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Pop-art