Portal:Biologija
Iz projekta Википедија
| PORTAL BIOLOGIJA |
 Ova stranica je portal za vikipedijance koje zanima biologija. On omogućava lakši pristup kao i pomoć u razvoju članaka vezanih za ovu oblast nauke. Biologija je prirodna nauka o životu, živim organizmima, njihovom poreklu, razvoju jedinki, a takođe o njihovoj povezanosti sa životnom sredinom. Ukoliko želite da menjate ovu stranicu pređite ovde |
| urediIzabrani članak |
 Enzim je biološki katalizator, tj ima moć da utiče na brzinu hemijske reakcije. Enzimi su neophodni kako bi život bio moguć, jer mnoge reakcije koje se odvijaju u ćelijama organizma su previše spore i vodile bi do drugačijih produkata koje organizmu ili nisu potrebni ili bi mu štetili. Kvar, genetske mutacije, nedovoljna ili povećene proizvodnja, jednog jedinog enzima može da bude bude glavni uzrok teških genetskih poremećaja. Na primer, poremećaj fenilketonurija je rezultat nedostatka enzima fenilalanin hidroksilaza, koji katalizuje prvi korak u razlaganju amino kiseline fenilalanina. Ako ovaj enzim ne funkcioniše kako treba, i ne razloži amino kiselinu, neograničena proizvodnja fenilalanina vodi do mentalne retardacije. Pored fenilketonurije postoji još čitav niz oboljenja, zajednički nazvanih enzimopatije, čiji je uzrok mutacija gena, a posledica nedostatak nekog enzima. |
| urediSlika meseca |
|
|
| urediGodišnja doba |
 Na severnoj Zemljinoj polulopti u toku je godišnje doba proleće. U ovom periodu životinje se bude iz zimskog sna (hibernacije). Metabolizam višegodišnjih biljaka se ubrzava, a iz pupoljaka se razvijaju novi izdanci. Prve zeljaste biljke koje se pojavljuju, tzv. vesnici proleća, su visibabe, kukurek, niksica, neke jagorčevine... |
| urediBiografija |
 Luj Paster (fr. Louis Pasteur; 27. decembar 1822 — 28. septembar 1895) bio je mikrobiolog i hemičar. Eksperimentalno je potvrdio da su bakterije izazivači bolesti. Pronašao je metodu za zaštitu namirnica poznatu kao pasterizacija. Postavio je osnove imunologije unapređenjem metoda vakcinacije i pronalaskom vakcine protiv besnila. U oblasti stereohemije, otkrio je pojavu asimetrije kristala. |
| urediZanimljivosti |
 Da li ste znali da...
|
| urediČlanci |
|
Najznačajnije oblasti biologije: citologija - biohemija - molekularna biologija - genetika - embriologija - fiziologija - bioinformatika - biotehnologija - biofizika - botanika - zoologija - mikrobiologija - mikologija - morfologija - anatomija - antropologija - ekologija - biogeografija - sistematika - teorija evolucije - astrobiologija |
| urediKategorije biologije |
| urediBotanički kutak |
 Bromelije (familija Bromeliaceae) su monokotiledone biljke, rasprostranjene u (sup)tropskim krajevima Novog Sveta, sa jednom vrstom koja živi u zapadnoj Africi. Brojne vrste se uzgajaju i van inicijalnog areala kao ukrasne, kućne biljke (ehmeja, neoregelija, vrijeseja). Samo jedna vrsta je komercijalno uzgajana kao voće — jestivi ananas (Ananas comosus). Pojedine vrste (među njima ananas) mogu uzrokovati kontaktne alergije usled prisustva alergena bromelaina. Biljke iz familije bromelija su veoma raznolike višegodišnje zeljaste (veoma retko drvenaste) biljke. Rastu na tlu (poput ananasa) ili, češće, kao podlogu koriste stabla i grane drugih biljaka (rastu epifitski). Neke vrste (npr. u rodu Pitcairnia) su penjačice. Većina vrsta ima rozetu listova, koja kod nekih služi kao rezervoar vode (kišnice). Iz ovog rezervoara, zahvaljujući posebnim anatomskim adaptacijama, bromelije mogu upijati vodu i mineralne materije. |
| urediPotrebni članci |
 Potrebno napraviti: Potrebno proširiti: Potrebno srediti: |
| urediZoološki kutak |
 Korali (Anthozoa) su žarnjaci koji imaju samo oblik polipa, solitarnih ili kolonijalnih, ali uvek sesilnih (pričvršćenih za podlogu). Telo im je cilindričnog oblika sa usnim otvorom u obliku pukotine oko koga je venac pipaka. Oblikom najčešće podsećaju na raskošno razgranato drvo, zahvaljujući čemu su još u antičkom dobu bili poznati kao morsko drveće. Stari Grci i Egipćani su im pripisivali magijske moći pa ih posvećivali boginjama ljubavi i lepote, a darivali mladencima. Koralni polipi se razmnožavaju pupljenjem pri čemu se novonastale jedinke ne odvajaju već ostaju zajedno gradeći koloniju. |
| urediOstali portali na srpskoj vikipediji | ||
|
