Portal:Informatika

Iz projekta Википедија

Vikiportal INFORMATIKA I RAČUNARSTVO

Informatika je nauka o sistematskoj i racionalnoj obradi informacija kao nosilaca ljudskog znanja i komunikacija u tehničkom, ekonomskom i društvenom kontekstu, prvenstveno pomoću automatskih mašina (po francuskoj Akademiji nauka). Reč informatika (francuski informatique) nastala je od francuskih reči information i automatique.

Računarstvo (engl. computer sciences) je teorijska nauka vezana za razvoj arhitekture računarskog hardvera i softvera. Često je teško povući tačnu granicu između računarstva i informatike.

Ne postoji nijedan razlog zašto bi iko uopšte poželeo da ima računar u svojoj kući!

Ken Olson, predsednik, direktor i osnivač Digital Equipment Corporation-a, 1977.

Izabrani članak

uredi

Miš je jedna od bitnih komponenti svakog stonog računara i služi za pomeranje kursora na ekranu monitora.

Firma Epl je 1984. godine predstavila miša u sklopu svog računara. Tadašnji miš je imao samo jedan taster i vezao se preko, za to posebno napravljenog, serijskog porta. Mehanizam koji je omogućavao rad je bio elektromehanički. Do 2000. godine je ovaj mehanizam u potpunosti i bez izmena zadržan. Već 2000. godine se pojavljuje nov tip mehanizma koji se zasnivao na optici. Ti miševi se još nazivaju i optičkim miševima.

dalje

Poznata imena

uredi

Ada Lovlejs -- Čarls Bebidž -- Alan Tjuring -- Donald Knut -- Niklaus Virt -- Denis Riči -- Stiv Džobs -- Stiven Vozniak -- Klajv Sinkler -- Bil Gejts -- Pol Alen -- Voja Antonić -- Grejs Huper -- Bjarne Stroustrup -- Tim Berners-Li -- Lari Pejdž -- Sergej Brin -- Džon Atanasov -- Džon fon Nojman -- Linus Torvalds -- Konrad Cuze -- Džon Bekus -- Edsher Dajkstra -- Ričard Stalman -- Simor Krej -- Džon Makarti

Oblasti računarstva

uredi

Softver -- Hardver -- Operativni sistemi -- Programiranje -- Veštačka inteligencija -- Računarske mreže -- Internet -- Sigurnost računara -- Računarska grafika

Dodatno

uredi

Praveći klice iz oblasti informatike i računarstva, bilo bi poželjno da koristite šablon {{клица-информатика}}. Klice iz oblasti informatike možete naći u kategoriji Klice informatika. Za klice vezane za kompjutere postoji šablon {{клица-комп}}. Vidite i kategoriju Klice kompjuteri.

Kategorije

uredi

[–] Računarstvo

[+] Klice kompjuteri

[+] Arhitektura računara

[+] Baza podataka

[+] Inženjering softvera

[+] Informaciona teorija

[+] Prevodioci (računarstvo)

[+] Programiranje

[+] Računari

[+] Računarska aritmetika

[+] Računarska grafika

[+] Računarske mreže

[+] Unikod

[+] Formati fajlova

Izabrana slika

uredi

USB fleš drajv, danas često korišćen kada treba poneti podatke sa sobom.

Ostale izabrane slike

Izabrana biografija

uredi

Ejda Bajron, grofica od Lavlejsa, (često se u literaturi nepravilno navodi kao Ada, engl. Lady Ada Augusta Byron, Countess of Lovelace, 10. decembar 1815.-27. novembar 1852.) rođena je kao ćerka engleskog pesnika lorda Bajrona i Anabele Milbank. Bavila se matematikom i zainteresovala se za projekat analitičke mašine. Pomagala je u dokumentovanju rada ove mašine kao i u radu na njoj - i finansijski i svojim predlozima, od kojih je najznačajniji bio prenos kontrole i rad sa ciklusima, tako da naredbe programa ne bi morale da se izvršavaju redosledom kojim su date već u zavisnosti od toka programa. Predviđala je i mogućnost ove mašine i za opštije stvari (komponovanje muzike, grafiku) ali i za šire naučne primene. Predložila je da se pomoću analitičke mašine izračunaju Bernulijevi brojevi. Ovaj plan se ujedno smatra i prvim programom, a Ejda Lavlejs prvim programerom. U njenu čast jedan programski jezik dobio je njeno ime.