Портал:Kulinarstvo
Portal Kulinarstvo
Kulinarstvo je veština i tradicija pripremanja jela, povezana sa običajima i navikama, ali predstavlja i poseban vid umetnosti, koji se odnosi na ukrašavanje i serviranje. Ishrana je jedan od najvažnijih činilaca koji uslovljavaju zdravlje i utiču na radnu sposobnost. Njenim poznavanjem i razumevanjem omogućeno je da utičemo na životne procese u organizmu.
Religija svojim zakonima i pravilima u ishrani utiče na kulinarstvo, kao i mnogi drugi faktori, poput pristupačnosti sastojaka koji su potrebni za pripremanje jela, tj. da li su lokalni ili se uvoze. Značajni su i uslovi pod kojima se hrana uzima, kao što su dobro raspoloženje, lepo postavljen, dekorisan sto, kao i lepo posuđe i pribor, na ukusan način ponuđena hrana.
Izabrano jelo
Pica (ital. pizza) je specijalitet italijanske kuhinje, najčešće napravljen od tankog, okruglog testa na kome se pored paradajz sosa mogu naći razne vrste sira, mesa, povrća, voća, začina i drugih sastojaka prema ukusu. Inventivnost ukusa se može nadopuniti i inventivnošću rasporeda samih sastojaka na pici, koji mogu biti raspoređeni u obliku ornamenata ili drugih interesantnih figura. Inače, ovo jelo se smatra posebno karakterističnim za napolitansku kuhinju.
Danas je pica veoma popularno jelo u svetu, pre svega zbog jeftinih i lako dostupnih sastojaka i jednostavnosti pripreme.
Za vojnike persijskog cara Darija Velikog, naviknutim na duge marševe, je rečeno da su na svojim štitovima pekli neku vrstu hleba i na to dodavali sir i urme. Rismki istoričar Marko Porcije Katon je u 3. veku pre nove ere opisao „okruglo testo preliveno maslinovim uljem, biljem i medom ispečeno na kamenu“. Vergilije je u svojoj „Enejidi“ opisao kolače ili okrugli hleb.
Iz iskopina Pompeje koju je Vezuv zatrpao 79. godine, pronađeni su ostaci okruglog peciva. U kuvaru Marka Gavija Apija popisani su sastojci koji se dodaju na podlogu od peciva: pileće meso, ananas, sir, beli luk, menta, biber i ulje, što su sastojci današnjih pica.
U srednjem veku sluge su jele ostatke hrane svojih gospodara, što je bilo uobičajeno. Te ostatke bi stavili na parče hleba, prelili nekim sosom, začinili onim što bi imali pri ruci i stavili u rernu da se podgreje. Paradajz je donet u Evropu iz Perua u 16. veku. Siromašno stanovništva iz Napulja je dodalo paradajz svom jelu i stvorilo picu kakvu danas poznajemo.
Izabrana poslastica
Čokolada (nastala od indijanske reči „czoko-latl“ - „kakaovo piće“) je poslastičarski proizvod koji se pravi od kakaoa, masti, zaslađivača i drugih dodataka. Najčešće se proizvodi u obliku tablica. U nekim državama, posebno u Meksiku, dosta se koristi čokolada u obliku pića na vodi ili nekoj drugoj tečnosti.
Po staroj meksičkoj legendi, čokolada, odnosno „xsocotlatl“, kako su je zvali Asteci, bila je piće bogova u raju...
Vino
Vino je popularan i bitan napitak koji čini sastavni deo kako evropske, tako i mediteranske kuhinje — od jednostavnih, tradicionalnih jela, do najsloženijih, egzotičnoh specijaliteta. Vino je važno u kuhinji ne samo kao piće, već i kao i dodatak jelima koji obogaćuje ukus (uglavnom u dinstanju i pečenju, gde njegova kiselost daje balans slatkim ukusima). Crvena i bela penušava vina su najpopularnija i poznata su još i kao blaga vina, jer sadrže samo 10—14 % alkohola. Aperitiv i dezertna vina sadrže 14—20 % alkohola i ona imaju jači ukus od blagih, jer sadrže veći procenat alkohola.
Odmah po otvaranju flaše mladog vina potrebno je ostaviti sat vremena po strani kako bi se „provetrilo“, dok je starija vina sa jačim ukusom preporučljivo piti kada se otvore. Pretakanjem, iz flaše vetre se talozi. Talog se nalazi u starim bocama, ali je mlađa vina bolje vetriti.
...dalje
Izabrani napitak
Kafa je napitak koji se priprema kuvanjem prženih semenki biljke kafe, najčešće u vodi ili mleku. Kafa se obično služi topla. Ovo piće je jako popularno u mnogim zemljama sveta. Kratko nakon konzumacije dolazi do blage nervne stimulacije što pojačava budnost, uzrokuje osećaj toplote, nesanicu, ubrzani rad srca itd. U većim količinama kafa uzrokuje uzbuđenost, psihički nemir, lupanje i preskakanje srca i nesanicu. Postoji više načina pripremanja kafe, a najpoznatije su turska kafa, filter kafa, espreso, nes-kafa, irska kafa i kapućino
Izabrani kuvar
Džejmi Oliver engl. James Trevor Oliver (27. maj 1975.) poznat pod nadimkom „Goli kuvar“, koji je dobio po nazivu popularne tv serije kulinarskih specijaliteta „Goli ručak“, jedan je od najpoznatijih britanskih kuvara. Stvorio je imidž „mladića u farmerkama razbarušene kose za šporetom“.
Ovaj mladi milioner (procenjuje se na 65 miliona funti) svoju popularnost usmerio je i na popularizaciju zdrave ishrane mladih i pripremu organske hrane u školskim kantinama u Velikoj Britaniji. Upravo ova akcija doprinela je da ga Kanal 4 proglasi najinspirativnijom političkom figurom 2005. godine, kada je daleko iza njega ostao Toni Bler.
Rođen je u Eseksu u Istočnoj Engleskoj, počeo je da kuva u porodičnom pabu kada je imao osam godina. Radio je sa najvećim britanskim kuvarima kao što su Antonio Karlućio, Rouz Grej, Rut Rodžers iz River kafea.
Izabrani recept
Iz Viki knjiga je za vas izabran recept „Šnicle u sosu od pečuraka“.
- 800 gr. fileta belog pilećeg mesa. 2 kesice supe od pečuraka bilo kog proizvođača. 500 ml. slatke pavlake.
Priprema
Svaku šniclu blago izlupatia a potom svaku dobro sa obe strane uvaljati u sadržaj kesice. (Ne razblaživati vodom, već u onako suvo.) Slagati u vatrostalnu posudu.
Preko složenih šnicli preliti slatku pavlaku. Ako vam ostane supe pospite je preko slatke pavlake ali prethodno probajte da ne bude preslano.
Staviti u zagrejanu rernu i peći na 180-200 stepeni jedno 45 minuta.
Začin
Začin je dodatak jelima koji im se dodaje kako bi pojačao originalni ukus jela, ili da bi se isti modifikovao po želji. Vikipedija je ovog meseca izabrala mirođiju
Mirođija (Anethum graveolens) je poznata začinska mirisna biljka koja se gaji, a i sama se razmnožava po vrtovima.
Mirođija je, pre svega, dobar, neškodljiv, jeftin i zbog toga svakom pristupačan začin. Seckano sveže lišće mirođije poboljšava ukus zelenoj salati, zatim salati od krastavaca i paradajza, a prikladna je i za salatu od krompira. Služi kao dodatak maslacu i majonezu. Sos od mirođije idealan je prilog za svežu jegulju, rakove i sva ostala jela od morskih i slatkovodnih riba. Može se upotrebljavati uz varivo od pasulja, krastavaca i krompira, zatim ovčetinu,
Voće i povrće
Voće i povrće su važne namernice u ishrani. Sadrže neophodne vitamine i minerale neophodne ljudskom organizmu.
Voće je bogat izvor vitamina, mada ih, u poređenju sa povrćem, voće sadrži manje. Od vitamina voće sadrži najviše vitamina C i karotina. Njihova količina zavisi od vrste voća, sorte kao i niza drugih činilaca. Vitamin C nije podjednako raspoređen u cijelom plodu. Najviše ga ima u ljusci i ispod nje. Drugi vitamin po važnosti i količini je karotin. Najviše ga sadrže: kajsija, ananas, suva šljiva, breskva, lubenica itd. U manjim količinama voće sadrži i druge vitamine: K, E, vitamine B grupe.
Povrće je termin koji se upotrebljava u kulinarstvu, a odnosi se na biljke ili delove biljke koji se koriste za ishranu.U biologiji podela na voće i povrće ne postoji, jer se u ishrani koriste raličiti biljni organi (plodovi, semena, korenje, podzemna i nadzemna stabla, listovi i cvetovi) pa ih nije moguće klasifikovati u iste kategorije.
Izabrano voće
Jabuka, (Malus), je rod drvenastih biljaka iz familije Rosaceae kao i ime za njihov plod (naučno ime ploda je pomum). Postoji između 25 i 50 vrsta u ovom rodu i preko 7500 kultivara domaće jabuke.
Domaća jabuka je listopadno drvo visine i do 12m, sa gustom krošnjom. Listovi su naspramno raspoređeni, ovalni sa izraženim vrhom i nazubljenom ivicom. Cvetovi su bele boje (početkom cvetanja rozikasti), sa 5 kruničnih i 5 čašičnih listića. Plod sazreva krajem leta i tokom jeseni. Domaća jabuka (Malus domestica Borkh.) je verovatno hibridnog porekla, a nastala je u centralnim delovima Azije.
Izabrano povrće
Krompir je vrsta biljaka skrivenosemenica iz porodice pomoćnica (Solanaceae). Uzgaja se širom planete i koristi za ishranu ljudi i domaćih životinja, jer poseduje podzemno stablo veoma bogato skrobom. Poreklom je iz Južne Amerike, sa Anda. Vrsta je domestifikovana u južnom Peruu, a u Evropu su ga doneli Španci sredinom 16. veka.
Krompir je jedna od važnijih namirnica u ljudskoj ishrani, a bio je vrlo značajan za nestanak gladi u Evropi. U ljudskoj ishrani se upotrebljava kuvan i pečen dok je sirov blago otrovan. Industrijskim postupkom od krompira se dobija skrob, a sečenjem krompira na tanke listiće, zatim odstranjivanjem skroba i pečenjem u vrelom ulju dobija se čips. Krompir napada insekt krompirova zlatica koja može biti pogubna za rod.
Nacionalna kuhinja
Srpska kuhinja je hetorogena, iako su burna istorijska dešavanja uticala i na ishranu naroda, pa tako svaki region ima svoje specifičnosti i različitosti. Može se reći da su presudni uticaji bili vizantijsko-grčki, dakle - mediteranski, zatim orijentalni i austrougarski. Spremanje hrane je sastavni deo srpske tradicije i kulture. U Srbiji je uobičajeno obedovanje 3 puta dnevno (doručak, ručak i večera), uz napomenu da je najvažniji i najčešće najobimniji obrok - ručak.
U srpskim selima naziv za kuhinju je „kuća“, a centralni deo je bilo ognjište, koje je predstavljalo važno, kultno mesto, pored koga se odigravao svakodnevni život, okupljala cela porodica. Sedelo se na drvenim klupama, tronošcima i stolicama, posuđe je bilo drveno i zemljano, a u bogatijim kućama i bakarno. Hleb se pravio od žitnog ili kukuruznog brašna.
Vegetarijanstvo
Vegetarijanstvo je način ishrane koja se satoji od namirnica biljnog porekla (širok spektar žitarica, mahunarki, voća i povrća), eventualno mlečnih proizvoda i jaja ali bez životinjskog mesa. Svojim poznatim sloganom “meso je ubistvo” (engl. меат ис мурдер) vegetarijanci žele da naglase da njihova ishrana ne počiva na ubijanju životinja.
Razlozi za vegetarijanstvo mogu biri etički, religiozni, dugovni, ekološki, ekonomski i zdravstveni razlozi.
Mnoge poznate istorijske ličnosti bile su pristalice vegetarijanstva. Jedan od njih bio je i Leonardo da Vinči (1452-1519, italijanski univerzalni genije, umetnik i naučnik), koji je rekao
"Doći će vreme kada će se ubijanje životinja promatrati istim očima kao i ubistvo čovjeka."
...dalje
Zdrava ishrana
Zdrava dijeta se praktikuje u donošenju odluka o tome šta jesti sa namerom održavanja dobrog zdravlja.Ovo obično poduhvata konzumiranje hranljive materije i jedenje adekvatne količine svih grupa hrane uključujuci i adekvatnu količinu vode.Pošto su ljudske hranljive materije kompleksne, zdrava dijeta može biti veoma široka i tema je individualne genetike, okruženja i zdravlja. Otrpilike 20% ljudske populacije, nedostaje im hrana i loša hrana je glavna smetnja zdrave ishrane.Obrnuto, ljudi u razvijenim zemljama imaju suprotan problem: one su više zabrinte zbog gojaznosti gojaznosti.
Zanimljivosti
Da li ste znali...
Gastronomske novosti
- 27. mart 2008. - Ministarstvo zdravlja Italije zatvorili je 25 fabrika mocarele, a još 120 postrojenja je pod istragom zbog pojave određene količine otrova dioksida u tom delikatestu koji može da izazove rak i spontani pobačaj kod trudnica. Kontrola i zatvaranje je usledilo nakom odluke Vlade Japana i Južne Koreje da zabrani prodaju ovog sira.
- 3. mart 2008. U Privrednoj komori Srbije pokrenuta je inicijativa da se stvori „gastronomski imidž“ Srbije, da se ujedini ponuda, zaštite prehrambeni proizvodi (pršut, ajvar, kajmak, sir) kao nacionalni brendovi.
- 25. februar 2008. Francuski predsednik Nikola Sarkozi najavio je da će se ova zemlja kadidovati 2009. godine za prvu zemlju na svetu čija će gastronomija biti upisana na listu UNESKO-ove svetske baštine.
- 26. januar 2008. Jelovnik koji nudi Gulf Air putnicima prve klase proglašen je najboljim jelovnikom na svetu, ova avio kompanija je na svojim letovima angažovala šefa kuhinje, što joj je i obezbedilo ovo prestižno priznanje.
Ostalo
Kategorije
Potrebno uraditi
Kratki tekstovi
Ukoliko pravite kratki članak iz oblasti vina koristite šablon {{клица-вино}}. Postojeće klice o vinu pogledajte u kategoriji Klice vino.
Ukoliko pravite kratki članak o voću koristite šablon {{клица-воће}}. Postojeće klice o voću pogledajte u kategoriji Klice voće.
Ukoliko pravite kratki članak o povrću koristite šablon {{клица-поврће}}. Postojeće klice o povrću pogledajte u kategoriji Klice povrće.
