Portal:Fantastika
Iz projekta Википедија
Fantastika, naučna i epska, predstavlja književnu vrstu koja se odlikuje pisanjem o izmišljenim događajima, ličnostima i mestima, ili ubacivanjem izmišljenih događaja, likova ili mesta na neku podlogu iz istorije.
Počeci epske fantastike mogu se naći još u najranijim zapisanim delima, kao što je Ep o Gilgamešu iz 7. veka pre nove ere. U 20. veku, epska fantastika je značajno dobila na popularnosti, prvo delima Roberta E. Hauarda, autora priča o Konanu Varvarinu, a kasnije i delima profesora Džona Ronalda Ruela Tolkina - trilogijom Gospodar prstenova, nikad dovršenim i posthumno izdatim Silmarilionom, i Hobitom, koji je svoje postojanje počeo kao knjiga za decu. Posle Tolkinovih romana, mnogi pisci, manje ili više uspešno, pokušavaju da naprave svet koji će po širini i sveobuhvatnosti parirati Tolkinovim delima. Neki od njih su Teri Bruks, Rodžer Zelazni, Dejvid Edings, Džordž R. R. Martin, Merion Cimer Bredli. Epska fantastika se ne zadržava samo na pisanim delima - plodno tle je našla i kao tema mnogih računarskih igara, od kojih su neke od najpoznatijih Myst, Baldur's Gate, Heroes of Might and Magic, Warcraft, Oblivion. U filmskoj industriji, sa papira su na platno u skorije vreme prešle knjige kao što su Gospodar prstenova i Letopisi Narnije.
Za začetnika žanra naučne fantastike smatra se spisateljica Meri Šeli, koja je prva napisala priču čiji je nauka sastavni i neizostavni deo, a koja je sadržaj knjige Frankenštajn (ili moderni Prometej), poznatije samo po imenu naučnika koji se usuđuje da dirne u samu bit postojanja. U devetnaestom veku, ono što prolazi pod naučnom fantastikom, dolazi od dva pisca koja dijametralno suprotno pristupaju temi naučnog napretka - Žil Vern svojim romanima Dvadeset hiljada milja pod morem i Put u središte Zemlje prikazuje pozitivne, dok se Herbert Džordž Vels u svojim knjigama Rat svetova, Nevidljivi čovek i Vremeplov uglavnom bavi negativnim posledicama. Početkom dvadesetog veka, munjevit napredak nauke i tehnoloških ostvarenja je postavio temelje za širenje popularnosti naučne fantastike, prvo u petparačkim romanima a kasnije kao književne vrste koja zaslužuje i kritičko priznanje. Nosioci tog prelaska iz domena jeftine u umetnički priznatu literaturu su između ostalih i Isak Asimov, Artur Č. Klark, Harlan Elison, Rej Bredberi, Filip K. Dik, Kurt Vonegat.
Jedan od najpoznatijih ciklusa naučne fantastike u oblasti filma je heksalogija Ratova zvezda, koju u korak prate Matriks, Osmi Putnik i Predator. I naučna fantastika okupira radnju mnogih računarskih igara. Neke od njih su Star Wars: Knights of the Old Republic, Nexus: The Jupiter Incident, StarCraft.
Krajem 20. veka naučna fantastika, epska fantastika i horor literatura sve više brišu međusobne granice, do te mere da se stvara novi izraz spekulativna fikcija, i nova generacija pisaca koji se ne ograničavaju starim definicijama žanra. Predstavnici fantastične književnosti ovog vremena su između ostalih i Teri Pračet, Nil Gejman, Majkl Krajton, Nil Stivenson, Den Simons, Ursula K. Le Gvin.
|
[[Slika:{{{slika}}}|centar]]
Zanimljivosti
Da li ste znali da...
[[Slika:{{{slika}}}|centar]]
Izabrani članak
Robotek (engl. Robotech) je animirana serija čija su tematika tri uzastopne vanzemaljske invazije na Zemlju. U kontekstu serije, „Robotek“ se odnosi na Robotehnologiju, naprednu nauku i tehnologiju koja je nastala proučavanjem vanzemaljskog broda koji se srušio na ostrvo u južnom Pacifiku. Robotehnologija je omogućila stvaranje mekova, džinovskih borbenih robota, gde je veliki broj njih mogao da se transformiše u vozila (pretežno borbene avione) zbog veće pokretljivosti na bojištu. Robotek je bio jedan od prvih animea emitovanih u Sjedinjenim Državama koji je uglavnom uspeo da sačuva kompleksnost i dramu svojih originalnih japanskih delova. Nastao je u saradnji Harmoni Golda i Tacunokoa. Priča Roboteka je promenjena izbacivanjem sadržaja i izmenom dijaloga tri različite meka anime serija: Superdimenzionalna tvrđava Makros, Superdimenzionalna konjica: Južni krst i Dženezis Klajmber Mospeada. Harmoni Gold je navodio da je razlog za kombinovanje ove tri nepovezane serije bila bila njegova namera da ponudi Makros američkim sindikalizovanim televizijskim stanicama, koje su zahtevale u to vreme minimum od 65 epizoda (13 nedelja po 5 epizoda nedeljno). Makros i druge dve serije su imale mnogo manje epizoda nego što je bilo traženo, pošto su one prvobitno prikazivane u Japanu jednom nedeljno. [[Slika:{{{slika}}}|centar]]
Biografija
 Džon Ronald Ruel Tolkin (engl. John Ronald Reuel Tolkien; (3. januar 1892. – 2. septembar 1973) je bio profesor anglosaksonskog jezika na Oksfordskom univerzitetu u periodu od 1925. do 1945. godine, kao i profesor engleskog jezika i književnosti, takođe na Oksfordu, od 1945. do 1959. godine. Bavio se pisanjem epske fantastike, fantastike uopšte i poezije tokom celog života, i kroz njih je doživeo međunarodnu slavu. Van naučnih krugova, najpoznatiji je kao autor romana „Gospodar prstenova”, zatim njegovog prethodnika, „Hobita”, kao i velikog broja posthumno izdatih knjiga o istoriji zamišljenog sveta zvanog Arda, najviše jednog njenog kontinenta, Srednje zemlje, gde se odigrava radnja ova njegova dva najpoznatija romana. Velika popularnost i uticaj ovih dela su ustoličila Tolkina kao oca žanra moderne visoke fantastike (engl. High-fantasy). Što se tiče naučnih krugova, bio je visoko uvaženi leksikograf i stručak za anglosaksonski i staronordijski jezik. Pripadao je književnoj diskusionoj grupi The Inklings i bio je blizak prijatelj sa K.S. Luisom (C.S. Lewis). |
[[Slika:{{{slika}}}|centar]]
Poboljšajte portal!
[[Slika:{{{slika}}}|centar]]
Izabrana slika
 Žil Vern, jedan od tvoraca žanra naučne fantastike. [[Slika:{{{slika}}}|centar]]
Obaveštenja
|
 |
Antarktik • Antička Grčka • Astronomija • Arheologija • Beograd • Biografija • Biologija • Geografija • Evropa • Evropska unija • Egiptologija • Ekologija • Zlatibor • Informatika i računarstvo • Istorija • Jezera • Književnost • Kozara i Potkozarje • Košarka • Kulinarstvo • Mađarska • Matematika • Muzika • Nauke o Zemlji • Poljska • Pravoslavlje • Rusija • Sjedinjene Države • Sport • Srbija • Tenis • Užice • Ujedinjene nacije • Ujedinjeno Kraljevstvo • Umetnost • Fantastika • Fizika • Fizička hemija • Film • Francuska • Fudbal • Hemija • Heraldika • Hrišćanstvo • Crna Gora • Španija
Vidi još: Miniportali
|
