Portal:Fizika

Ova opšta definicija je deo osnovnih definicija savremene fizike, i to u onom delu koji treba da odgovori na pitanje o uzroku i poreklu prirodnih fenomena akcije, dejstva i sile. Svaki fizički sistem poseduje energiju u izvesnoj količini. Količina energije sistema nije apsolutna vrednost već relativna u odnosu na referentno stanje ili referentni nivo. Energija fizičkog sistema se definiše kao količina mehaničkog rada koga sistem može da proizvede kada menja svoje tekuće stanje i prelazi u referentno stanje; na primer ako se litar vode ohladi do 0°C ili kada auto udari drvo i uspori od 120 km/h do 0 km/h.

U fizici je energija tesno povezana sa pojmom entropija.

Pojam energija se takođe koristi i u spiritualnim i nenaučnim krugovima, mada bez kvantifikacije, ali uz korišćenje ostale naučne terminologije sve u nameri da se naprave pretpostavke za lakše prihvatanje dotičnih činjenica. Obično to sve ima veze sa mistikom i izlečenjem, crnim zračenjima, duhovnim energijama, raznim mantrama, ali retko sa naukom.

Vidi opširnije

dodaj

• 13. april 2008. : Preminuo Džon Viler u 96. godini života. Viler je skovao termine "crna rupa" i "crvotočine". Radio je na razviću opšte teorije relativnosti. U fiziku je uveo S-matrice.
• 20. decembar 2007. : Po prvi put su fizičari izmerili radijus naelektrisanja jezgra najtežeg helijumovog izotopa He-8 koje sadrži 2 protona i 6 neutrona. Radijus naelektrisanja govori o tome kako se u prostoru prostire naelektrisanje protona. U saradnji fizičara iz laboratorija Argon-Čicago-GANIL-Vindsor (Kanada)-Los Alamos, dobijena je vrednost od 1,93 fm (fm – femtometar = 10 ⁻ 15 m). Poređenja radi, radijus naelektrisanja He-6 koji je lakši od He-8 je 2,068 fm. Ovo je prouzrokovano jakom nuklearnom silom. He-8 je veoma redak, teško se proizvodi i predstavlja neutronom najbogatiji materijal na Zemlji.
• 9. oktobar 2007. : Naučnici Alber Fer iz Francuske i Peter Grinberg iz Nemačke ovogodišnji su dobitnici Nobelove nagrade za fiziku, za otkriće na polju nanotehnologije.

Arhiva Više vesti možete videti na viva-fizika.org

Akustika -- Astrofizika -- Biofizika -- Dinamika fluida -- Matematička fizika -- Molekulska fizika -- Optika -- Radioaktivnost -- Nuklearna fizika -- Fizika plazme -- Termodinamika

Arhimed - Albert Ajnštajn - Feliks Bloh - Ludvig Bolcman - Nils Bor - Ruđer Bošković - Alesandro Volta - Galileo Galilej - Karl Fridrih Gaus - Marija Kiri - Gustav Kirhof - Lion Ledermen - Mihail Lomonosov - Hendrik Lorenc - Isak Njutn - Blez Paskal - Maks Plank - Mihajlo Pupin - Ernest Raderford - Pavle Savić - Nikola Tesla - Džozef Džon Tomson - Ričard Fajman - Majkl Faradej - Enriko Fermi - Verner Hajzenberg - Hajnrih Rudolf Herc - Stiven Hoking

Marija Sklodovska Kiri (polj. Maria Skłodowska-Curie; 7. novembar 1867, Varšava — 4. jul 1934, Salanš, Francuska) je poznata fizičarka i hemičarka poljskog porekla. Imala je francusko i poljsko državljanstvo. Veći deo života je provela u Francuskoj, a tamo je i započela naučnu karijeru. Vršila je istraživanja iz hemije i fizike. Žena je Pjera Kiri, a majka Ev Kiri (fr. Eve Curie) i Iren Žolio-Kiri (fr. Irène Joliot-Curie).

U njena najveća dostignuća spadaju: rad na teoriji radioktivnosti, tehnikama razdvajanja radioaktivnih izotopa kao i otkriće dva nova hemijska elementa - radona i polonijuma. Pod njenim ličnim nadzorom vršena su, prva u svetu, ispitraživanja o mogućnosti izlečenja raka pomoću radioaktivnosti. Jedan je od osnivača nove grane hemije - radiohemije.

Dvostruka je dobitnica Nobelove nagrade , prvi put 1903. godine, iz fizike, zajedno sa mužem i Anrijem Bekerelom za naučna dostignuća u ispitivanju radioaktivnosti, a drugi put 1911. godine iz hemije, za izdvajanje elementarnog radona. Ona je do danas ostala jedina žena koja je Nobelovu nagradu dobila dva puta.

Ostale izabrane biografije

Potrebno napraviti:

Tečnost - Fotoluminiscencija - Dinamika fluida - Fotojonizacija - Infra-crveno zračenje - Katodni zraci - Istorija fizike - Teorijska fizika - Viskoznost fluida

Potrebno proširiti:

Potencijalna energija - Atomsko jezgro - Kvantna mehanika - Katoda - Magnet - Orbita - Temperatura ključanja - Temperatura topljenja - Toplota topljenja - Nuklearna fizika

• Akustika
• Astrofizika
• Eksperimentalna fizika Mere
• Elektromagnetizam Elektrotehnika
• Jedinice za merenje
• Optika
• Radioaktivnost
• Radiobiologija
• Relativistička fizika
• SI jedinice: Jedinice za površinu, SI izvedene jedinice, SI osnovne jedinice
• Talasi: Zvuk
• Termodinamika
• Fizičari: Nobelovci za fiziku, Nikola Tesla
• Fizičke veličine

Dodatne informacije