Port o Prens

Koordinate: 18° 32′ 33″ S; 72° 20′ 19″ Z / 18.5425° S; 72.338611° Z / 18.5425; -72.338611
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Port o Prens
franc. Port-au-Prince
Je luis pour tous[1]
Port o Prens
Administrativni podaci
Država Haiti
DepartmanKvest
Osnovan1749.
Stanovništvo
Stanovništvo‍
 — 987.310[2]
 — gustina27.395 st./km2
Geografske karakteristike
Koordinate18° 32′ 33″ S; 72° 20′ 19″ Z / 18.5425° S; 72.338611° Z / 18.5425; -72.338611
Aps. visina98 m
Površina36,04 km2
Port o Prens na karti Haitija
Port o Prens
Port o Prens
Port o Prens na karti Haitija

Port o Prens (franc. Port-au-Prince, kreolski: Pòtoprens, šp. Puerto Príncipe, Prinčevska luka) je glavni grad države Haiti. Port o Prens je osnovan 1749. godine, a 1770. godine je zamenio Kap Frans (današnji Kap Haitijen) na mestu glavnog grada francuske kolonije Sent Dominik. Godine 1804. Port o Prens je postao glavni grad nove nezavisne države Haiti. Tokom Francuske revolucije grad je nosio ime Port Republikan, pre nego što mu je car Žak I dao ime Port o Prens. Kada je država podeljeno na kraljevstvo Haiti na severu i republike na jugu, Port o Prens je glavni grad republike. Port o Prens je kulturno središte zemlje. Ovde se nalazi Državni univerzitet Haitija. Grad je ekonomski i finansijski centar države, najvažnija luka u zemlji, preko koje se izvoze kafa i šećer.

Grad se nalazi u zalivu Gonav: koji je prirodna luka. U toj oblasti je postojala održiva ekonomska aktivnost od vremena civilizacije Aravaka. Prvi put je bio inkorporiran pod Francuskom kolonijalnom vlašću 1749. godine. Izgled grada je sličan rasporedu amfiteatra; komercijalni distrikti su u blizini vode, dok se stambene četvrti nalaze na brdima iznad. Veličinu njegovog stanovništva je teško utvrditi zbog brzog rastućih kartonskih naselja na okolnim brdima. Prema nedavnim procenama se procenjuje da metropolitenska oblast sadrži oko 3,7 miliona stanovnika, što je skoro polovina stanovništva te zemlje.[3] Grad je katastrofalno stradao u devastirajućem zemljotresu iz 2010. godine, sa velikim brojem oštećenih i uništenih struktura.[4] Prema proceni Haićanske vlade bilo je oko 230.000 smrtnih slučajeva.[5]

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Port-au-Prince doslovno znači „Prinčeva luka”, ali je nejasno koji je princ bio počasnik. Teorija kaže da je to mesto nazvano po Le Prince, brodu kojim je kapetan de Sen-Andre stigao u to područje 1706. godine. Međutim, ostrvca u zalivu su već bila poznata kao les îlets du Prince 1680, pre dolaska njegovog broda.[6] Pored toga, luka i okolni region nastavili su da budu poznati kao Hôpital, nazvani po filibasterskoj bolnici.[7]

Geografija[uredi | uredi izvor]

Klima[uredi | uredi izvor]

Port o Prens ima tropsko vlažnu i suvu klimu i relativno konstantnu temperaturu tokom cele godine. Vlažna sezona traje od marta do novembra, mada grad doživljava relativnu pauzu padavina tokom jula meseca. Suva sezona grada pokriva preostala tri meseca. Port o Prens generalno ima blago tople i vlažne vremenske prilike tokom suve sezone, i veoma tople i vlažne prilike tokom vlažne sezone.

Klima Port o Prensa
Pokazatelj \ Mesec .Jan. .Feb. .Mar. .Apr. .Maj. .Jun. .Jul. .Avg. .Sep. .Okt. .Nov. .Dec. .God.
Maksimum, °C (°F) 31
(88) 		31
(88) 		32
(90) 		32
(90) 		33
(91) 		35
(95) 		35
(95) 		35
(95) 		34
(93) 		33
(91) 		32
(90) 		31
(88) 		32,8
(91,2)
Prosek, °C (°F) 27
(81) 		26,5
(79,7) 		27
(81) 		28
(82) 		28
(82) 		30
(86) 		30
(86) 		29,5
(85,1) 		28
(82) 		28
(82) 		27
(81) 		26,5
(79,7) 		27,96
(82,29)
Minimum, °C (°F) 23
(73) 		22
(72) 		22
(72) 		23
(73) 		23
(73) 		24
(75) 		25
(77) 		24
(75) 		24
(75) 		24
(75) 		23
(73) 		22
(72) 		23,3
(73,8)
Količina kiše, mm (in) 33
(1,3) 		58
(2,28) 		86
(3,39) 		160
(6,3) 		231
(9,09) 		102
(4,02) 		74
(2,91) 		145
(5,71) 		175
(6,89) 		170
(6,69) 		86
(3,39) 		33
(1,3) 		1,353
(53,27)
Dani sa kišom (≥ 1 mm) 3 5 7 11 13 8 7 11 12 12 7 3 99
Sunčani sati — mesečni prosek 279,0 254,2 279,0 273,0 251,1 237,0 279,0 282,1 246,0 251,1 240,0 244,9 3.116,4
Izvor: Climate & Temperature [8]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Pre dolaska Kristifora Kolumba, ostrvo Hispaniola su naseljavali su ljudi poznati kao Taino, koji su dospeli tamo oko 2600. p. n. e. u velikim kanuima. Veruje se da potiču pre svega iz današnje istočne Venecuele. Do trenutka kada je Kolumbo stigao 1492. godine ne, region je bio pod kontrolom Bohečia, Taino kasika (poglavica) Ksarage.[9] On, kao i njegovi preci, izbegavao je naseljavanje preblizu obale. Takva naselja bi se pokazala primamljivim ciljevima za Karibe, koji su živeli na susednim ostrvima. Umesto toga, region je služio kao lovište. U to vreme je stanovništvo regiona brojalo približno 400.000, međutim Taini su nestali u roku od 30 godina od prispeća Španaca.[10]

Port o Prens su 1749. osnovali francuski plantažeri šećerne trske.[11] Godine 1770, ovaj grad je postao prestonica francuske kolonije Haiti, umesto grada Kap Franses (danas Kap Aitjen). Od sticanja nezavisnosti 1804, Port o Prens je glavni grad nezavisnog Haitija.

Predsednička palata uništena zemljotresom.

Port o Prens su u godinama 1751. 1770. i 12. januara 2010. godine pogodili zemljotresi poslednji najjači je bio magnitude 7,0 Merkalijeve skale, koji se dogodio na oko 16 km jugozapadno od Port o Prensa. Grad je takoreći uništen i između ostalog predsednička palata, katedrala, bolnice i nekoliko zgrada ministarstva. Na osnovu vladinih pretpostavki umrlo je 215.000 ljudi.

Stanovništvo[uredi | uredi izvor]

Populacija (ist.): Port o Prens
Godina
Stanovništvo

Građevine[uredi | uredi izvor]

Najznačajnije građevine u Port o Prensu su bile predsednička palata, nacionalna palata, katedrala koje su uništene u zemljotresu 12. januara 2010. godine.

Privreda[uredi | uredi izvor]

U Port o Prensu se proizvodi hrana, tekstil, cement i tako je tu razvijena tekstilna industrija, pamučna, prehrambena,(šećerna, kao i proizvodnja ruma, duvanska industrija i prženje kafe), proizvodnja metala, brodogradnja, hemija i proizvodnja obuće.

Saobraćaj[uredi | uredi izvor]

Port o Prens je velika raskrsnica značajnih puteva i čvorište železničkog saobraćaja. Međunarodna luka u Port o Prensu je luka koja ima veći saobraćaj od bilo koje druge luke u zemlji i tu su instalirane velike dizalice i sve je to posle zemljotresa takoreći neupotrebljivo. U Port o Prensu se nalazi internacionalni aerodrom Tousaint Luvretur. Ovaj internacionalni aerodrom je otvoren 1940. godine dok je proširenje aerodroma napravljeno 1965. godine i jedini je aerodrom u zemlji na koju mogu sleteti i mlazni avioni tako da je on vršio uvek veći deo avio-saobraćaja u zemlji.

Kultura[uredi | uredi izvor]

Državni univerzitet Haitija je osnovan 1920.

Partnerski gradovi[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Exposition Internationale, 1949–1950 – Bi-Centenaire de Port-au-Prince 1749–1949 (official catalog of the exhibition, printed in 200 copies)” (na jeziku: francuski). University of Florida George A. Smathers Libraries. Pristupljeno 1. 3. 2017. 
  2. ^ „Mars 2015 Population Totale, Population de 18 Ans et Plus Menages et Densites Estimes En 2015” (PDF). Institut Haïtien de Statistique et d’Informatique (IHSI). Arhivirano iz originala (PDF) 6. 11. 2015. g. Pristupljeno 19. 2. 2015. 
  3. ^ „Archived copy” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 1. 4. 2017. g. Pristupljeno 1. 1. 2014. 
  4. ^ [1] Arhivirano 2010-01-15 na sajtu Wayback Machine
  5. ^ „Haiti Raises Earthquake's Death Toll to 230,000”. Associated Press. 9. 2. 2010. Pristupljeno 10. 2. 2010. 
  6. ^ Janvier, Louis-Joseph (1883). La république d'Haïti et ses visiteurs (na jeziku: francuski). Marpon et Flammarion. str. 66. „« Le nom de la ville […] lui vient d'un vaisseau nommé le Prince, qui mouilla dans la baie en 1706. » […] C'est inexact. […] les îlets qui sont dans la rade de Port-au-Prince portaient authentiquement le nom d'Îlets du Prince dès 1680, c'est-à-dire 26 ans avant que le navire le Prince, commandé par M. de Saint-André, ne fût venu prendre mouillage sur cette rade.” 
    ≈ "‘The city's name came from a ship named le Prince, which anchored in the bay in 1706.’ […] This is inaccurate. […] The islets in the harbour of Port-au-Prince in fact had been named Îlets du Prince in 1680, which was 26 years before Mr. de Saint-André's ship le Prince even anchored in the harbour."
  7. ^ Moreau de Saint-Méry, M. L.-É. (1876). Description topographique, physique, civile, politique et historique de la partie française de l'île Saint-Dominge (na jeziku: francuski). 3. L. Guérin. str. 348. „la désignation du point où les flibustiers avaient formé un hôpital pour eux.” 
    ≈ "The naming of the spot where filibusters had founded a hospital for themselves."
  8. ^ „Port-Au-Prince, Haiti”. Climate & Temperature. Arhivirano iz originala 21. 7. 2019. g. Pristupljeno 2. 9. 2012. 
  9. ^ Accilien, Cécile; Adams, Jessica; Méléance, Elmide; Jean-Pierre, Ulrick (2006). Revolutionary freedoms: a history of survival, strength and imagination in Haiti. Coconut Creek, Florida: Caribbean Studies Press. str. 19—23. ISBN 1-58432-293-4. Pristupljeno 9. 2. 2010. 
  10. ^ Gorry, Conner; Miller, Debra (1. 10. 2005). Caribbean Islands. Lonely Planet. str. 245—246. ISBN 1-74104-055-8. Pristupljeno 9. 2. 2010. 
  11. ^ Wilson, Samuel M. (1990). Hispaniola: Caribbean Chiefdoms in the Age of Columbus. University of Alabama Press. str. 89. ISBN 978-0-8173-0462-1. Arhivirano iz originalaNeophodna novčana pretplata 28. 05. 2019. g. Pristupljeno 06. 09. 2020 — preko Questia. „The events of 1494 and early 1495 ultimately precipitated a collective and violent reaction from Indians in the western Vega. Colón took this as an opportunity to subjugate the island brutally and to establish a tribute system through which gold and food could be collected from the Indians in greater quantity.” 
  12. ^ „Archived copy” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 1. 5. 2014. g. Pristupljeno 12. 9. 2014. 
  13. ^ a b Anders, Smiley (26. 7. 1978). „Visiting Haitian Mayor Seeking Builders for Housing Projects”. Baton Rouge Morning Advocate (sec. A, p. 12). 
  14. ^ Glaser, Emily (29. 3. 2017). „Getting Down And Dirty With Two Of Charlotte's Freshest Garden Nonprofits”. southcharlottelifestylepubs.com. Pristupljeno 2. 5. 2018. 
  15. ^ „Sister City International Listings”. Sister Cities International. Arhivirano iz originala 13. 9. 2014. g. Pristupljeno 2. 2. 2010. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Порт_о_Пренс&oldid=27553347”