Potencijal (glagolski oblik)

Potencijal (od lat. potentialis — „mogućnost, snaga”), kondicional (od lat. conditionalis — „uslovno”) ili pogodbeni način je lični glagolski oblik. Spada u glagolske načine kojim se iskazuje mogućnost, uslov ili želja da se neka radnja izvrši. Potencijal kazuje radnju i označava stav govornog lica prema izvršenoj radnji, stanju ili zbivanju. Govorno lice svojim stavom procenjuje da li postoji mogućnost, želja, spremnost, namera i uslov da se radnja izvrši.

Potencijal u srpskom jeziku

Građenje

Potencijal se gradi od aorista pomoćnog glagola „biti“ i radnog glagolskog prideva. Izuzetak je treće lice množine, u kojem se umesto aorista „biše“ koristi oblik trećeg lica jednine („bi“). Sledi primer potencijala glagola „raditi“ u muškom rodu:

Lice	Jednina	Množina
1.	bih radio	bismo radili
2.	bi radio	biste radili
3.	bi radio	bi radili

Upotreba

• Osnovna upotreba potencijala je u pogodbenim rečenicama, gde iskazuje uslov čije se ostvarenje ne očekuje, ali je mogućno:

Kad bismo požurili, stigli bismo na vreme.

• Pored toga, slično kondicionalu u drugim jezicima, ovaj način izražava moguću, pretpostavljenu radnju:

Ko bi pomislio da će nas tako prevariti!

• Služi i za ublažavanje tvrdnje:

Rekao bih da to nije tačno.

• U prvom licu često se potencijalom izriču želje:

Molila bih čašu vode.

Umesto glagola „hteti“ može se u potencijal staviti i sam glagol koji iskazuje željenu radnju:

Mi bismo malo odspavali. (umesto Hteli bismo malo da odspavamo.)

U dijalogu se u ovom značenju može upotrebiti i sam pomoćni glagol, uz izostavljanje radnog glagolskog prideva:

Biste li malo torte? (umesto Biste li hteli...) Hvala, ne bih.

• Jedna specifična upotreba srpskog potencijala je za radnju koja se ponavljala u prošlosti:

Što bi zaradio, to bi odmah i potrošio, i zato nikad ništa nije stekao.

Potencijal prošli

Poseban glagolski način koji se upotrebljava za moguću radnju u prošlosti. Gradi se od potencijala glagola „biti“ i radnog glagolskog prideva.

Lice	Jednina	Množina
1.	bio bih radio	bili bismo radili
2.	bio bi radio	bili biste radili
3.	bio bi radio	bili bi radili

Na primer: Bio bih došao da ste me zvali.

Danas nije mnogo uobičajen i najčešće se zamenjuje običnim potencijalom (Došao bih da ste me zvali.)

Potencijal u ostalim jezicima

Engleski jezik

Potencijal (kondicional) u engleskom jeziku tvori se od pomoćnih glagola should i would i infinitiva bez to glagola koji se menja. U gradnji sadašnjeg kondicionala koristi se infinitiv prezenta (I should take) a u gradnji prošlog infinitiv perfekta (I should have taken) glagola koji se menja. Obe vrste kondicionala koriste se pri tvorbi pogodbenih rečenica, prepoznatljivih po reči if.

Po stepenu verovatnoće ispunjenja uslova, kondicional se deli na četiri vrste (nulti za najveću, treći za najmanju verovatnoću):

• nulti: If you heat ice, it melts. (Led se topi kad se zagreje - sigurno dešavanje)
• prvi: If it rains, I will stay at home. (Ako pada kiša, ostaću kući - vrlo verovatno dešavanje ako je uslov - it rains - ispunjen)
• drugi: If I won the lottery, I would buy a car. (Da dobijem na lutriji, kupio bih auto - if... won označava mogućnost koja bi mogla da bude ispunjena, ali nije verovatna da će biti ostvarena)
• treći: If I had won the lottery, I would have bought a car. (Da sam dobio na lutriji, kupio bih auto - "if... had won" je događaj koji se odigrao u prošlosti, koji tada nije ispunjen i koji sigurno ne može biti ispunjen jer se već desilo neispunjenje).

Francuski jezik

U francuskom jeziku postoje tri kondicionala:

• prvi: Si j'ai le temps, j'irai à la mer.
• drugi: Si j'avais le temps, j'irais à la mer.
• treći: Si j'avais eu le temps, je serais allé a la mer.

Literatura

• Gramatika srpskog jezika, Ivan Klajn, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2005, pp. 112-114

Vidi još

• Glagoli