Predlog

Predlozi (ijek. prijedlozi) nepromenljive su pomoćne reči koje stoje ispred određenih padežnih oblika samostalnih reči i služe za označavanje njihovog odnosa prema drugim rečima u rečenici, kao i za bliže određivanje tog odnosa.

Predlozi uglavnom stoje ispred imenica, ličnih zamenica i drugih imenskih reči, koje se nalaze u odgovarajućem padežu. Predlozi služe da preciziraju značenja padežnih oblika, što znači da isti padež u kombinaciji sa različitim predlozima poprima nova značenja.

Predlozi su: pod, kod, u, na, o, po, niz, uz, s(a), iza, od, do, pred, nad, pored, među, između, posle, pre, nakon, oko, kroz, zbog, usled, iz, radi, za, k(a), pri, prema, uprkos, nasuprot, blizu, napred, iznad, ispod, više, niže...

Morfologija

U morfološkom smislu, većina predloga su nemotivisane reči. Međutim, postoje i nepravi predlozi, koji su nastali od drugih vrsta reči, i to od priloga (više, niže, blizu) i imenica (vrh, dno, duž). Prema njihovoj funkciji u rečenici određujemo kada ih možemo ubrojiti u predloge, a kada u drugu vrstu reči. Kad stoje uz neki oblik imenice ili zamenice, one su predlozi (Više glave koplje pobodeno. — Niže kuće je oveća bašta. — On stanuje blizu vas.). Kad određuju glagole, onda su prilozi (Popeli su se više. — Spustite gredu niže. — On stanuje blizu.). Ako se javljaju kao samostalne reči, to su imenice (vrh, dno, duž).

Među pravim i nepravim predlozima javljaju se i proste i složene reči. Na primer, predlozi nad i iznad su pravi predlozi, pri čemu je prvi prosta reč, a drugi složena. Isti je slučaj sa nepravim predlozima duž i uzduž.

Kod pojedinih predloga javlja se nepostojano a (k, ka; s, sa; niz, niza). Da li će se predlog završiti suglasnikom ili samoglasnikom zavisi od glasa kojim počinje naredna reč. Ako se radi o istom ili fonetski veoma sličnom glasu, predlog će se završiti samoglasnikom a. U ostalim slučajevima se on po pravilu gubi.

Odnos predloga prema drugim rečima u rečenici

Predlozi označavaju odnos između predmeta i pojava. Mogu da označavaju prostorne, vremenske, uzročne i razne druge odnose:

• prostorni (u gradu, na ulici, pred kućom, pored drveta, kraj vrata, nad hučnom rekom, pod planinom, iz kuće, niz brdo, s brda, k njima);
• vremenski (u zoru, pred veče, u mrklu noć, s proleća, u leto, s jeseni, pod zimu, u januaru, za vreme raspusta, za života);
• uzrok (od hladnoće, zbog blatnjavog dna, iz obazrivosti);
• cilj ili namera (radi zaštite od groma, svratio je po svoje stvari);
• poređenje (slađe je od meda);
• način (s velikim oduševljenjem, pod ruku);
• zajednica (pozdravio se sa svima);
• namena (knjige su kupljene za najbolje đake).

Ostale upotrebe predloga

Nekoliko predloga se upotrebljava kao rečca. To su predlozi: osim, do, mesto. Na primer: U celome selu niko nije ostao osim jedne devedesetogodišnje babe (ovde je predlog osim upotrebljen sa značenjem reči za izuzimanje: jedino, samo). — To niko ne može pronaći do ti (tj. jedino ti). — Gonili su ih do na granicu (do u smislu upravo, čak). — Naoružali su se najpre vilama, grabuljama i kosama mesto vatrenim oružjem (mesto sa značenjem a ne).

Predlozi se mogu upotrebiti i uz priloge za vreme: lani, zimus, letos, jesenas, onomadne, sinoć, jutros, juče, danas i sl. (Čekam ovde od onomadne, od sinoć do jutros. — Od lani nije bio kod svoje kuće.), a i uz poneke rečenice (Ništa drugo i ne zna sem da čini zamerke drugima. — Umesto da prizna svoju grešku, on je pripisuje drugima).