Predsednik Republike Srbije

Predsednik Republike Srbije
Veliki grb Republike Srbije
Standarta predsednika Republike Srbije
Službenik Aleksandar Vučić od: 31. maja 2017.
Izvršna vlast u srpskoj politici Kabinet predsednika Republike Srbije
Stil obraćanja	Gospodin predsednik (normalno) Njegova Ekselencija (diplomatski)
Status	Šef države
Zvanična rezidencija	Novi dvor, Beograd
Mesto	Beogradski region, Beograd
Nominator	Političke stranke ili nezavisni
Imenuje	direktno glasanje građana, polaže zakletvu pred Narodnom skupštinom
Dužina mandata	Pet godina, jednom obnovljivo
Sadrži	Ustav Srbije
Inauguralni nosilac	Slobodan Milošević (11. januar 1991)
Prvi nosilac	Boris Tadić (15. februar 2008)
Zamenik	Ana Brnabić Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije koji ima ovlašćenja vršioca dužnosti predsednika Republike
Plata	199.126 srpskih dinara mesečno 2023. godine
Veb sajt	www.predsednik.rs

Predsednik Republike Srbije je šef države u Srbiji. Bira se na neposrednim izborima na petogodišnji mandat. Trenutni predsednik je Aleksandar Vučić, pobednik prvog kruga predsedničkih izbora 2022. godine.

Istorija

Iako je Srbija postala republika još 1945, funkcija predsednika Republike je prvi put uvedena Ustavom iz 1990. godine. Pre toga je postojala funkcija predsednika Predsedništva Socijalističke Republike Srbije, koja je uvedena Ustavom iz 1974, a do tada je funkciju predsednika obavljao predsednik Prezidijuma Narodne skupštine, odnosno predsednik Skupštine SR Srbije.

Nadležnosti

Prema Ustavu iz 2006, predsednik Republike Srbije:

• bira se neposredno, a smenjuje ga Narodna skupština;
• može biti izabran najviše dva puta za predsednika;
• predstavlja državu u zemlji i svetu;
• predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade, pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih spiskova;
• ima pravo da stavi veto na donet zakon i da ga vrati na ponovno razmatranje. Ukoliko se zakon izglasa po drugi put, predsednik Republike Srbije je dužan da ga potpiše;
• postavlja i opoziva ukazom ambasadore Republike Srbije na osnovu predloga Vlade Srbije;
• uživa imunitet kao narodni poslanik;
• ima pravo da raspusti Narodnu skupštinu i raspiše izbore za narodne poslanike;
• dodeljuje pomilovanja i odlikovanja;
• raspisuje izbore i referendume;
• ne može obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost.

Predsednik Republike Srbije komanduje Vojskom Srbije. U skladu sa zakonom, postavlja, unapređuje i razrešava oficire Vojske Srbije.

Ukoliko je predsednik Republike Srbije sprečen da obavlja svoje dužnosti, obavlja ih predsednik Narodne skupštine.

Mandat

Mandat predsednika Republike traje pet godina i počinje da teče od dana polaganja zakletve pred Narodnom skupštinom. Ako mandat predsednika Republike ističe za vreme ratnog ili vanrednog stanja, produžava se, tako da traje do isteka tri meseca od dana prestanka ratnog, odnosno vanrednog stanja. Niko ne može više od dva puta da bude biran za predsednika Republike. Mandat predsednika Republike prestaje istekom vremena na koje je izabran, ostavkom ili razrešenjem. Predsednik Republike podnosi ostavku predsedniku Narodne skupštine.

Rasprava o zvanju vrhovnog komandanta

U javnosti Srbije se vodi rasprava o tome da li predsednik republike ima pravo na zvanje "vrhovni komandant". Istorijski je Ustav Jugoslavije iz 1974. u članu 335 navodio da je predsednik republike istovremeno i vrhovni komandant oružanih snaga SFRJ, dok se ni u Ustavu Srbije od 2006, a ni u Zakonu o vojsci, zvanje "vrhovni komandant" ne pojavljuje. Član 17 zakona o vojsci navodi da predsednik odlučuje o upotrebi Vojske Srbije i komanduje Vojskom Srbije u miru i ratu, ali je u osmom stavu člana 17 navedeno da predsednik ne može da imenuje načelnika generalštaba bez mišljenja ministra odbrane, što znači da predsednik nema potpunu kontrolu nad vojskom.

Zaključno sa 2024. jedini predsednik Srbije koji je često nazivan vrhovnim komandantom je Aleksandar Vučić, dok za Borisa Tadića i Tomislava Nikolića taj pojam nije upotrebljavan, ili je vrlo retko upotrebljavan.

Spisak predsednika

Glavni članak: Spisak predsednika Srbije

Republika Srbija je od svoje nezavisnosti 2006. godine imala do sada tri predsednika Republike.

Napomena: predsednici Republike Srbije Slobodan Milošević (1991—1997) i Milan Milutinović (1997—2002) bili su predsednici Republike u vreme Savezne Republike Jugoslavije.

Spisak predsednika Republike Srbije od nezavisnosti:

Predsednik	Boris Tadić	Tomislav Nikolić	Aleksandar Vučić
od	11. jula 2004.	31. maja 2012.	31. maja 2017.
do	5. aprila 2012.	31. maja 2017.	na dužnosti
izabran	2004. i 2008.	2012.	2017. i 2022.

Vršilac dužnosti predsednika Republike Srbije

Vršilac dužnosti Predsednika Republike Srbije je privremeni položaj koji omogućava Ustav Srbije (aktuelni Ustav iz 2006. i prethodni iz 1990).

Ako je predsedniku Republike prestao mandat pre izbora novog predsednika Republike, dužnost predsednika Republike do izbora novog predsednika Republike vrši predsednik Narodne skupštine.

Prilikom izbora Miloševića za Predsednika SRJ i neuspelih predsedničkih izbora 1997.

Kada je Predsednik Republike Srbije Slobodan Milošević u Saveznoj skupštini izabran za Predsednika SRJ 23. jula 1997. predsednik Narodne skupštine Dragan Tomić je postao vršilac dužnosti predsednika Srbije do 29. decembra 1997. posle neuspelih izbora za predsednika 1997. zbog neizlaska potrebnih 50% birača u drugom krugu glasanja i uspešnih izbora za predsednika decembra 1997. na kojim je izabran Milan Milutinović.

Prilikom neuspelih predsedničkih izbora 2002. i 2003.

Nataša Mićić se najduže nalazila na poziciji v. d. predsednika Republike Srbije i jedina je koja je na toj poziciji bila duže od godinu dana

U periodu od 29. decembra 2002. godine, kada je istekao predsednički mandat Milana Milutinovića, pa sve do 11. jula 2004. godine, kada je za predsednika izabran Boris Tadić, Srbija nije imala predsednika republike, pa su funkciju vršioca dužnosti obavljali:

1. Nataša Mićić (decembar 2002 — februar 2004)
2. Dragan Maršićanin (februar — mart 2004)
3. Predrag Marković (mart — jul 2004)

Još pre isteka mandata Milana Milutinovića, bili su održani dva od tri ciklusa neuspelih predsedničkih izbora. Prvi neuspeli izbori održani su 29. septembra 2002. godine, a ali pošto u drugom krugu izbora održanom 13. oktobra nije izašao dovoljan broj glasača izbori su poništeni. Sledeći neuspeli izbori održani su 8. decembra 2002. godine, ali na njima već u prvom krugu nije izašao dovoljan broj glasača tako da su i oni bili poništeni. Treći neuspeli izbori održani su nakon skoro godinu dana, 16. novembra 2003. godine, ali ni na njih nije izašao dovoljan broj glasača tako da su i oni bili poništeni.

Februara 2004. godine Narodna skupština Srbije je izmenila Zakon o izboru predsednika Republike, pa je ukinut cenzus od 50% izašlih na izbore. Nakon toga su juna 2004. godine održani predsednički izbori na kojima je izabran Boris Tadić.

Prilikom ostavke Borisa Tadića i vanrednih predsedničkih izbora 2012.

Glavni članak: Izbori za predsednika Srbije 2012.

Predsednik Narodne skupštine Slavica Đukić Dejanović je vršila dužnost Predsednika Srbije od 5. aprila do 31. maja 2012. posle ostavke predsednika Borisa Tadića do izbora Tomislava Nikolića.

Živi predsednici Srbije

Napomena: Prema Zakonu o predsedniku Republike članu 35. Pravo na počasni naziv „bivši predsednik Republike“ imaju svi predsednici Republike Srbije birani počev od 9. decembra 1990. godine, odnosno od održavanja prvih višestranačkih izbora, kao i predsednici Savezne Republike Jugoslavije i predsednici državne zajednice Srbija i Crna Gora koji su bili iz Republike Srbije.
Živi bivši predsednici na dan 24. april 2024. (od najstarijeg do najmlađeg):

• 
  Vojislav Koštunica
  (2000—2003)
  (Četvrti Predsednik SR Jugoslavije)
  Rođen 24 mart, 1944.(1944-03-24)
  (7009252728640000000♠80 godina, 31 dan)
• 
  Tomislav Nikolić
  (2012—2017)
  (Drugi Predsednik Republike Srbije od dobijanja nezavisnosti)
  Rođen 15 februar, 1952.(1952-02-15)
  (7009227810880000000♠72 godine, 69 dana)
• 
  Zoran Lilić
  (1993—1997)
  (Drugi Predsednik SR Jugoslavije)
  Rođen 27 avgust, 1953.(1953-08-27)
  (7009222985440000000♠70 godina, 241 dan)
• 
  Boris Tadić
  (2004—2012)
  (Prvi Predsednik Republike Srbije od dobijanja nezavisnosti)
  Rođen 15 januar, 1958.(1958-01-15)
  (7009209144160000000♠66 godina, 100 dana)
• 
  Aleksandar Vučić
  (2017—trenutno)
  (Treći Predsednik Republike Srbije od dobijanja nezavisnosti)
  Rođen 5 mart, 1970.(1970-03-05)
  (7009170843040000000♠54 godine, 50 dana)

Predsednički ljubimci

predsednik	Kućni ljubimci
Republika Srbija (2006—trenutno)
Boris Tadić	Micika, mačka
Aleksandar Vučić	Pako, šarplaninac Šarko, saluki Zada, saluki

Galerija

• 
  Novi dvor na Andrićevom vencu br. 1, sedište je predsednika Republike Srbije
• 
  Grb Socijalističke Republike Srbije na Andrićevom vencu br. 1, iznad ulaznih vrata rezidencije predsednika Republike Srbije

Vidi još

• Spisak predsednika Srbije
• Izbori za predsednika Srbije
• Predsednik Savezne Republike Jugoslavije

Литература

• Đorđević, Srđan (2012). „Inkompatibilitet funkcije predsednika Republike Srbije od 2012. godine”. Glasnik prava. III/1. 
• Марковић, Ратко (2009). Уставно право и политичке институције. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду.  COBISS.SR 156622348
• Pejić, Irena (2011). Parlamentarna vlada — oscilacije u ravnoteži. Niš: Pravni fakultet Univerziteta u Nišu.  COBISS.SR 183002124
• Simović, Darko (2008). Polupredsednički sistem. Beograd: Službeni glasnik.  COBISS.SR 150253580

Spoljašnje veze

• Zvanična Internet prezentacija predsednika Srbije Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. maj 2021)
• Izbori za predsednika Republike