Predsednik Ruske Federacije
Predsednik Ruske Federacije | |
|---|---|
| Prezident Rossiйskoй Federacii | |
 Amblem predsednika Ruske Federacije | |
 Standarta predsednika Ruske Federacije | |
| Izvršna vlast u ruskoj politici Predsednička administracija Rusije | |
| Oslovljavanje | Gospodin predsednik (razgovorno) Drug vrhovni komandant (u vojsci) Njegova ekselencija (diplomatski) |
| Rezidencija | Moskovski kremlj (zvanična) Novo-Ogariovo (rezidencijalna) |
| Sedište | Senat Kremlja, Moskva,  Ruska Federacija |
| Predlagač | Političke stranke ili nezavisni |
| Dužina mandata | Šest godina, jednom obnovljivo |
| Funkcija | Predsednik |
| Prvi zvaničnik | Boris Jeljcin (od 10. jula 1991) |
| Plata | 8.885.886 ₽ godišnje |
| Veb-sajt | www |
.jpg)
Predsednik Ruske Federacije (rus. Президент Российской Федерации) najviša državna funkcija Rusije, kao i osoba koja zauzima ovu funkciju.
Predsednik Rusije je šef države. Mnoga ovlašćenja predsednika su ili direktno izvršna ili su blizu izvršne vlasti. Pored toga, prema mišljenju nekih istraživača, predsednik se ne odnosi na bilo koju granu vlasti, već se uzdiže iznad njih, jer obavlja koordinirajuće funkcije i ima pravo raspuštanja Državne dume.[1][2]
Predsednik Rusije je takođe garant Ustava Rusije, prava i sloboda čoveka i građanina i vrhovni glavnokomandujući Oružanih snaga Rusije. U skladu sa Ustavom Rusije i federalnim zakonima, predsednik Rusije određuje osnovne pravce unutrašnje i spoljne politike.
Od 7. maja 2012. godine, predsednik Rusije je Vladimir Vladimirovič Putin, koji je ranije bio na funkciji u periodu od 2000. do 2008. godine.
Izbor i zakletva[uredi | uredi izvor]
Svako lice izabrano na ovu funkciju polaže zakletvu ovim rečima:
Zaklinjem se, u ime svojih ovlašćenja kao predsednika Ruske Federacije, da ću poštovati i štititi prava i slobode čoveka i građanina, da ću poštovati i braniti Ustav Ruske Federacije, da ću štititi suverenitet i nezavisnost, bezbednost i integritet države i da ću narodu verno služiti.
Nadležnosti[uredi | uredi izvor]
Na osnovu četvrte glave Ustava predsednik Ruske Federacije vrši sledeće nadležnosti:
- imenuje predsednika Vlade sa odobrenjem Državne dume;
- ima pravo predsedavati na sednicama Vlade;
- prima ostavku Vlade;
- predlaže Državnoj dumi imenovanje predsednika Centralne banke i njegovo razrešenje;
- na predlog predsednika Vlade imenuje i razrešava zamenike predsednika Vlade i ministre;
- predlaže Savetu Federacije imenovanja sudija Ustavnog suda, Vrhovnog suda, Visokog arbitražnog suda, a takođe imenovanje generalnog tužioca i njegovo razrešenje, i imenovanja sudija federalnih sudova;
- predsedava Savetom bezbednosti i propisuje njegovo uređenje;
- utvrđuje vojnu doktrinu;
- obrazuje Administraciju predsednika;
- imenuje i razrešava opunomoćene predstavnike predsednika;
- imenuje i razrešava najvišu komandu Oružanih snaga;
- imenuje i opoziva diplomatske predstavnike u stranim državama i međunarodnim organizacijama. Predsednik može saglasno Ustavu da imenuje diplomatske predstavnike posle konsultacija sa određenim komitetima ili komisijama domova Federalne skupštine;
- raspisuje izbore za Državnu dumu saglasno Ustavu i zakonu;
- raspušta Državnu dumu u slučajevima predviđenim Ustavom;
- raspisuje referendum saglasno zakonu;
- podnosi zakonske predloge Državnoj dumi;
- potpisuje i obnaroduje zakone u roku od 14 dana posle donošenja. Ukoliko predsednik ne potpiše zakon Državna duma i Savet Federacije zakon ponovo pretresaju. Ukoliko zakon bude usvojen dvotrećinskom većinom u Državnoj dumi i Savetu Federacije, predsednik je dužan da ga potpiše i obnaroduje u roku od 7 dana;
- obraća se Federalnoj skupštini sa godišnjom poslanicom o stanju u državi, o unutrašnjoj i spoljnoj politici države;
- nastupa kao arbitar kada nastanu nesaglasnosti između državnih organa vlasti ili organa vlasti subjekta države. Ukoliko ne pronađe rešenje spor predaje na razmatranje nadležnom sudu;
- rukovodi spoljnom politikom;
- vodi pregovore i potpisuje međunarodne ugovore;
- potpisuje ratifikacione povelje;
- prima povelje akreditovanih diplomatskih predstavnika;
- u slučaju napada ili neposredne opasnosti proglašava vanredno stanje na celokupnoj teritoriji ili na jednom delu. O tome odmah obaveštava Državnu dumu i Savet Federacije;
- odgovara na pitanja građana i predstavke političkih organizacija;
- dodeljuje državna odlikovanja, počasna zvanja, viša vojna zvanja i viša specijalna zvanja;
- vrši pomilovanja.
Predsednik Ruske Federacije svoje nadležnosti vrši donošenjem ukaza i naredbi. Ukazi i naredbe se izvršavaju na celoj teritoriji i ne smeju protivrečiti Ustavu ni zakonima.
Potčinjeni organi[uredi | uredi izvor]
Ministarstva i ostali organi državne uprave, po svojoj podređenosti, dele se na „predsednička“ i „vladina“. [a] Ministarstva, federalne službe i federalne agencije neposredno potčinjene predsedniku su: [b]
- Ministarstvo unutrašnjih poslova Ruske Federacije
- Federalna migraciona služba
- Ministarstvo Ruske Federacije za poslove civilne zaštite, vanrednih situacija i uklanjanje posledica nesreća
- Ministarstvo inostranih poslova Ruske Federacije
- Federalna agencija za poslove Zajednice nezavisnih država, sugrađana, žitelja van granice, i za međunarodnu humanitarnu saradnju
- Ministarstvo odbrane Ruske Federacije
- Federalna služba za vojno-tehničku saradnju
- Federalna služba za odbrambenu narudžbu
- Federalna služba za tehničku i izvoznu kontrolu
- Federalna agencija specijalne gradnje
- Ministarstvo pravde Ruske Federacije
- Federalna služba izvršavanja presuda
- Federalna služba sudskih pristava
- Državna vojno-policijska služba Ruske Federacije (federalna služba)
- Spoljno-obaveštajna služba Ruske Federacije (federalna služba)
- Federalna služba bezbednosti Ruske Federacije
- Federalna služba Ruske Federacije za kontrolu prometa narkotika
- Federalna zaštitna služba Ruske Federacije
- Glavna uprava specijalnih programa predsednika Ruske Federacije (federalna agencija)
- Uprava za poslove predsednika Ruske Federacije (federalna agencija).
Ostala ministarstva, federalne službe i federalne agencije su neposredno potčinjeni Vladi Ruske Federacije.
Regalije[uredi | uredi izvor]
-
Zvanični grb Vrhovnog komandanta oružanih snaga Ruske Federacije -
Ogrlica predsednika Ruske Federacije -
Posebni primerak Ustava Ruske Federacije -
Moskovski Kremlj, sedište predsedništva
Predsednici Rusije[uredi | uredi izvor]
| Broj | Ime predsednika | Slika predsednika | Datum rođenja i smrti | Dužina mandata |
|---|---|---|---|---|
| 1. | Boris Jeljcin |  |
1. februar 1931. – 23. april 2007. | 10. jul 1991. – 31. decembar 1999. |
| v. d. | Aleksandar Ruckoj [v] |  |
16. septembar 1947 — | 22. septembar — 4. oktobar 1993. |
| 2. | Vladimir Putin |  |
7. oktobar 1952. – | 7. maj 2000. – 7. maj 2008. |
| 3. | Dmitrij Medvedev |  |
14. septembar 1965. – | 7. maj 2008. – 7. maj 2012. |
| 4. | Vladimir Putin |  |
7. oktobar 1952. – | 7. maj 2012. – danas |
Napomene[uredi | uredi izvor]
- ^ Predsednički organi su potčinjeni neposredno predsedniku Ruske Federacije, i nisu odgovorni Vladi.
- ^ Posljednja struktura federalnih organa izvršne vlasti utvrđena je ukazom predsednika Ruske Federacije od 12. maja 2008. godine.
- ^ Tokom ustavne krize 1993. godine je 24. septembra Boris Jeljcin bio opozvan sa položaja od strane parlamenta, a Aleksandar Ruckoj je bio imenovan za v.d. predsednika. Jeljcin tu odluku nije priznao, i 4. oktobra je kriza rešena u njegovu korist.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Službena stranica predsednika Ruske Federacije (jezik: ruski) (jezik: engleski)
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
- ^ Baranov N. A. Kurs «Političeskie otnošeniя i političeskiй process v sovremennoй Rossii». Lekciя 3. Sovremennaя reforma političeskoй vlasti v Rossii Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. mart 2009)
- ^ Nikolaev A. Problemы realizacii principa razdeleniя vlasteй v Konstitucii RF Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. avgust 2011)//Pravo i žiznь. 2000. № 25