Predstavnički dom Novog Zelanda
Predstavnički dom Novog Zelanda (engl. New Zealand House of Representatives) je jedini dom Parlamenta Novog Zelanda i de fakto skupština Novog Zelanda. Međutim, po vestminsterskom sistemu i Monarh Novog Zelanda se ubraja kao poseban izvršni organ Parlamenta. Do 1950. godine postojao je i Zakonodavni savet kao gornji dom Parlamenta.
Predstavnički dom se sastoji od 120 (ili ponekad 121) poslaničkih mesta. Novi Zeland prati Vestminsterski sistem upravljanja. Mandat parlamenta traje tri godine, što je jedan od najkraćih na svetu.
Predstavnički dom je osnovan 1852. a 1947. je dobio punu kontrolu nad Novim Zelandom od Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske.
Izborni sistem[uredi | uredi izvor]
.svg)
Gotovo svi izbori od 1853. do 1996. su održani po većinskom sistemu "jedan čovek, jedan glas" (stranka sa većinom glasova pobeđuje, nije potrebna apsolutna većina).[1] Od 1930. političkom scenom dominiraju dve stranke, Nacionalna i Laburistička.[1] Od 1996. u upotrebi je proporcionalni izborni sistem koji se zove mešovito proporcionalno predstavljanje (engl. Mixed-member proportional representation). Po ovom sistemu svako ima dva glasa, jedan za poslanika za sedamdeset izbornih jedinica (sedam je rezervisano za Maore),[2] a drugi za stranku kao listu. Preostalih 50 poslanika se bira upravo sa liste, uz neophodnost da partija osvoji makar jednu izbornu jedinicu ili da pređe cenzus za listu od pet procenata da bi imala pravo da uđe u parlament. Raspodela poslanika sa liste vrši se po Sent-Lagijevom sistemu.[3]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b „First past the post – the road to MMP”. Ministry for Culture and Heritage. septembar 2009. Pristupljeno 9. 1. 2011.
- ^ „Reviewing electorate numbers and boundaries”. Electoral Commission. 8. 5. 2005. Arhivirano iz originala 09. 11. 2011. g. Pristupljeno 23. 1. 2012.
- ^ „Sainte-Laguë allocation formula”. Electoral Commission. 30. 3. 2005. Arhivirano iz originala 04. 06. 2012. g. Pristupljeno 23. 1. 2012.