Preciznost i tačnost

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Tačnost ukazuje na blizinu rezultata merenja stvarnoj vrednosti, preciznost na ponovljivost odnosno reproducibilnost merenja

U oblastima inženjeringa, industrije i statistike, tačnost mernog sistema je stepen bliskosti izmerene količine njenoj stvarnoj (pravoj) vrednosti. Preciznost mernog sistema, takođe zvana reproducibilnost ili ponovljivost, jeste stepen u kojem ponovna merenja pod nepromenjenim uslovima pokazuju isti rezultat.[1] Iako dve reči mogu biti sinonimi u kolokvijalnoj upotrebi, one su namerno u kontrastu u kontekstu naučnog metoda.

Merni sistem može biti tačan, ali ne i precizan, precizan ali ne i tačan, nijedno, ili oboje. Na primer, ako eksperiment sadrži sistematsku grešku, povećanje veličine uzorka uopšteno povećava preciznost ali ne poboljšava tačnost. Eliminisanje sistematske greške poboljšava tačnost, ali se ne menja preciznost.

Merni sistem se naziva validan ako je i tačan i precizan. Srodni izrazi su pristrasnost (ne-slučajni ili usmereni efekti izazvani faktorom ili faktorima nevezanim sa nezavisnom promenljivom) i greška (slučajna varijabilnost), respektivno.

Ova terminologija se takođe primenjuje na indirektna merenja, odnosno vrednosti dobijene računskim postupkom iz posmatranih podataka.

Izvori[uredi]

  1. ^ Џон Роберт Тејлор (1999). An Introduction to Error Analysis: The Study of Uncertainties in Physical Measurements. University Science Books. стр. 128–129. ISBN 093570275X. 

Literatura[uredi]