Priča o jalovoj smokvi
Priča o jalovoj smokvi (ili priča o neplodnoj smokvi) je poznata Isusova alegorijska priča o smokvinom drvetu koje ne daje ploda.
Zabeležena je samo u Jevanđelju po Luki (13:6–9).
Priča[uredi | uredi izvor]
Jevanđelje po Luki beleži sledeću Isusovu priču:
Jedan čovek je imao smokvu posađenu u svom vinogradu, i dođe da traži rod na njoj, ali ne nađe. Tada reče vinogradaru: vidi, ima tri godine kako dolazim i tražim rod na ovoj smokvi, ali ne nalazim. Poseci je; zašto da još slabi zemlju? Ali mu on odgovori i reče: gospodaru, ostavi je još ove godine, dok okopam oko nje i nađubrim, pa će možda roditi; ako pak ne rodi, poseći ćeš je u buduće.
— Evanđelje po Luki, 13:6–9 (prevod Emilijana Čarnića)
Tumačenja[uredi | uredi izvor]
U Isusovo vreme, smokve su često sađene u vinogradima.[1] Smokva je takođe bila uobičajeni simbol Izraela, pa drvo smokve može označavati Izrael u ovoj priči[2], ili se može odnositi posebno na njegove verske vođe.[1] Uobičajeno tumačenje je da gospodar vinograda predstavlja Boga, a vinogradar Isusa.[2] Poenta priče je da Isus nudi svojim slušaocima još jednu poslednju priliku za pokajanje.[1]
Ova priča se često povezuje sa jednom kasnijom zgodom, kada je Isus prokleo jalovo smokvino drvo da se osuši.[3]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v Jones, Peter Rhea (1999). Studying the Parables of Jesus. Smyth & Helwys Publishing, Inc. str. 123—133. ISBN 978-1-57312-167-5.
- ^ a b Pianzin, Timothy Maurice (2008). Parables of Jesus: In the Light of Its Historical, Geographical and Socio-Cultural Setting. Tate Publishing. str. 235—237. ISBN 978-1-60247-923-4.
- ^ Whately, Richard (1859). Lectures on Some of the Scripture Parables. Johhn W. Parker and Son. str. 153.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Jones, Peter Rhea (1999). Studying the Parables of Jesus. Smyth & Helwys Publishing, Inc. str. 123—133. ISBN 978-1-57312-167-5.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
