Proizvodnja čelika

Lična karta:
Ime: čelik; Datum rođenja: početak 1. veka p. n. e.; Godišnja proizvodnja: 1,13 milijardi tona (u 2005. godini);
Fizičko-hemijske osobine:
Specifična težina: 7850 kg/m³;
Alotropske modifikacije železa:
α-železo (PROSTCK — Prostorno centrirana kubna rešetka); γ-železo (POVCK — Površinski centrirana kubna rešetka); δ-železo (PROSTCK — Prostorno centrirana kubna rešetka); ξ-železo (HGR — Haksagonalna gustosložena rešetka);
Mikrokonstituenti u čeliku i gvožđu:
	Austenit; ; Beinit; Martenzit; ; Cementit (Fe-karbid; Fe3C); Ledeburit (eutektička faza sa 4,3% ugljenika; karakteristična samo za gvožđe); ; Ferit; ; Perlit;

Proizvodnja čelika ima za cilj dobijanje legure (železa i ugljenika) željenog hemijskog sastava i mehaničkih osobina. Postizanje željenih mehaničkih osobina zavisi od tri međusobno povezana faktora: hemijskog sastava (kombinacija legirajućih elementata), plastične prerade i termičke obrade. Proizvodnja čelika se odvija u čeličanama, koje su deo šireg postrojenja pod imenom železara. To postrojenje se najčešće sastoji od: pogona visoke peći, čeličane i valjaonice (tople i hladne). Pogon visoke peći nije neophodan u slučaju ako se čelik dobija iz čeličnog otpada pomoću elektro lučnih peći. Postoje generalno dva tipa železara: integralna železara, ona koja poseduje postrojenje visoke peći, konvertorske čeličane i tople i hladne valjaonice, ostali tipovi železara koje nemaju proizvodnju gvožđa (nemaju visoku peć).

Proces proizvodnje[uredi | uredi izvor]

Sirovine[uredi | uredi izvor]

Rude i njihova zastupljenost u zemljinoj kori[uredi | uredi izvor]

Iako je u zemljinoj kori Železo zastupljeno sam oko 5% sastav i rasprostranjenost železnih ruda je takav da ne može da pokrije trenutne potrebe čovečanstva. Pogotovu ne nakon privrednog buma u Aziji čije su se posledice počele osećati u drugoj polovini 2003. godine.