Prostitucija

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Prostitutke u bekstejdžu popravljaju šminku, Berlin 2001.

Prostitucija je pružanje seksualnih usluga za novac ili drugu materijalnu nadoknadu.

Žena koja se bavi prostitucijom naziva se prostitutka, a muškarac prostitut ili žigolo. Prostitucija je različito regulisana u različitim zakonodavstvima - u mnogim zemljama zabranjena zakonom, dok je negde pravno regulisana kao delatnost.

Vrste prostitucije[uredi]

  • Ulične prostitutke obično rade na frekventnim mestima. Obično su to železničke stanice ili određene ulice.
  • Prostitutke javnih kuća. U javnim kućama prostitutke su relativno bolje zaštićene kako zdravstveno tako i bezbednosno. Gde to nije legalno, postoje ilegalne javne kuće u kojima prostitutke često rade gotovo kao robinje.
  • Kol gerle (engl. call girl), rade po sopstvenim stanovima. Sastanci se zakazuju telefonom, odakle potiče i naziv. Najčešće rade isključivo po preporuci. One spadaju u najelitnije a često i prostitutke sa najvišim cenama.
  • Kurtizane žena čije ljubavne veze ili pružanje seksualnih usluga pripadnicima više klase predstavlja glavni izvor prihoda i/ili temelj njenog društvenog položaja
  • Poslovna pratnja (Eskort) je najčešće zakulisna prostitucija. Devojke, obično vrlo lepe, često sa fakultetskim diplomama i znanjem stranih jezika se unajmljuju za poslovne večere ili baš kao što termin kaže za poslovnu pratnju. Od devojke zavisi da li će se sastanak završiti seksom.

Prostitucija i kriminal[uredi]

Uz prostituciju redovno idu razni poroci kao što je alkoholizam, narkomanija, seksualna trgovina ljudi.

Zdravstveni aspekti prostitucije[uredi]

Statistički govoreći, populacije seksualnih radnika imale su i imaju veću učestalost pojave infekcija HIV-om a posebno seksualno prenosivim bolestima u odnosu na nacionalne proseke[1]. Jednostrano posmatrano, rizično ponašanje i nizak nivo svesti o neophodnosti upotrebe prezervativa (kako sa strane klijenata, tako i sa strane seksualnih radnika) glavni su uzroci ovakvim podacima. Međutim, posebno u prošlosti, a manjim delom i danas, zbog socijalne stigme vezane za prostituciju, ovaj sloj ljudi je neretko dobijao medicinski neetičku i neadekvatnu zdravstvenu zaštitu, čime je efektivno izopšten i otuđen od nacionalnih sistema zdravstvene zaštite. Osim dugotrajnih posledica na odnos prema zdravstvenim institucijama, ovakva situacija je često vodila povišenom stepenu morbiditeta usled neadekvatno lečenih infekcija.

Međutim, početkom 90-ih godina poslednjeg veka, sa supranacionalnim zdravstvenim organizacijama i nevladinim sektorom kao inicijatorima i glavnim nosiocima projekata, počinje intenzivan rad na prevenciji kao i ponovnom uspostavljanju poverenja između seksualnih radnika i zdravstva. Ovakvi projekti obuhvataju edukaciju, savetovanje, distribuciju prezervativa, a veoma često i pružanje primarne zdravstvene zaštite na terenu.[1] Efekti ovakvih akcija su retko vidljivi kratkoročno, ali je, posebno u razvijenim zemljama, primetan pozitivan trend u ovom smislu.

Neka od najčešćih seksualno prenosivih infekcija uočenih kod seksualnih radnika jesu gonoreja, hlamidija, gljivične infekcije i stanja izazvana humanim papiloma virusom i HIV-om.

Ekonomija, pravo i prostitucija[uredi]

Težnja države je da se prostitucija bolje kontroliše kako sa zdravstvenog i kriminalnog aspekta i zato je u mnogim zemljama prostitucija legalizovana. Ali i prihodi od poreza su takođe bitan elemenat u razmišljanju o legalizaciji prostitucije.

Prostitucija danas u svetu[uredi]

Evropske zemlje[uredi]

Statua u Amsterdamu sa natpisom „Poštujte seksualne radnice širom sveta.“

U Holandiji je zabeležen slučaj dve sestre bliznakinje koje su se bavile prostitucijom 50 godina, do svoje 70-te godine, procenjeno je da su imale seksualne odnose sa više od 355000 muškaraca.[2]

Bugarska[uredi]

U Bugarskoj je prostitucija ilegalna, ali od strane policije je dozvoljena.[3] 1989. bilo je 3149 registrovanih prostitutki u policiji; 2007. broj im se skoro duplo uvećao.[4] Početkom 2007. počelo se diskutovati o tome, da li da se prostitucija potpuno zabrani, ili bi je trebalo ograničiti pravnim okvirima.[4][5]

Danska[uredi]

Prostitucija u Danskoj je dozvoljena i prihvaćena u društvu, kao što je slučaj i u ostalim skandinavskim zemljama. Ali prostitutke ne smiju da se izdržavaju samo novcem stečenim radom na taj način, već moraju dokazati i prihode stečene radom izvan prostitucije[traži se izvor od 11. 2009.].

Grčka[uredi]

Pošto Grčka ima prilično liberalan zakonodavni sistem, pravni propisi su slični onima u Njemačkoj, Švajcarskoj i Holandiji. Sve prostitutke se moraju propisno registrovati i vršiti redovne zdravstvene preglede.

Irska[uredi]

U Republici Irskoj je seks za novac zakonom strogo zabranjen, pa predstavlja, kako za korisnike usluga tako i za prostitutke, krivično djelo. Svakako, prostitucija postoji u dablinskom podzemlju. Kontakti sa mušterijama uspostavljaju se uglavnom u pabovima.

Ostali kontinenti[uredi]

Brazil[uredi]

U Brazilu je prostitucija legalna i rasprostranjena, međutim, zabranjeno je „trećem licu“ da iz prostitucije stiče dobit.

Tajland[uredi]

Na Tajlandu je prostitucija zabranjena, ali se zabrana dosta ignoriše pa se nude usluge na mnogim mjestima, direktno ili indirektno. Dječja prostitucija na Tajlandu je takođe rasprostranjena, ali uhvaćeni konzumenti treba da računaju na dugogodišnje zatvorske kazne.

Vidi još[uredi]

Napomene[uredi]

Vikiknjige
Vikiknjige imaju više informacija o:

Spoljašnje veze[uredi]