Prostorija

Razni primeri soba i enterijera. U smeru kazaljke na satu sa gornje leve strane: koncertna dvorana Rumunskog Atenaeuma u Bukureštu; kataloška soba Biblioteke Mazarin u Parizu; kupatilo restorana u Oklahomi; kuhinja na Tajlandu

Dnevna soba

Prostorija je prostor unutar građevine. Najčešće je odvojena zidom i vratima. U istoriji, prostorije su se gradile još u minojskoj kulturi. Postoji mnogo prostorija, od kojih su najvažnije dnevna soba, kuhinja, spavaća soba, kupaonica i dvorana. Mnoge kuće i stanovi imaju odvojene manje prostorije (najčešće jednokrevetne sobe i ostave).

Istorija

Neolitska soba u Skara Bre, Orknijska ostrva, oko 3.000. p. n. e.

Dvorac Hauard, „Svlačionica lejdi Džordžijanas“

Istorijski gledano, korišćenje soba datira barem iz ranih minojskih kultura oko 2200. godine pre nove ere, pri čemu iskopavanja u Akrotiriju na Santoriniju otkrivaju jasno definisane prostorije unutar pojedinih struktura.

U ranim strukturama, različite vrste soba se mogu identifikovati da uključuju spavaće sobe, kuhinje, kupatila, plakare, prijemne sobe i druge specijalizovane namene. Gore pomenuta iskopavanja u Akrotiriju otkrivaju sobe koje su ponekad izgrađene iznad drugih prostorija povezanih stepeništem, kupatila sa priborom od alabastra kao što su umivaonici, kade i toaleti, sve spojeno na složene dvostruke vodovodne sisteme od keramičkih cevi za hladnu i toplu vodu odvojeno. Stari Rim je manifestovao veoma složene građevinske forme sa različitim tipovima prostorija, uključujući neke od najranijih primera prostorija za kupanje u zatvorenom prostoru. Civilizacija Anasazi je takođe imala rani složeni razvoj prostornih struktura, verovatno najstarijih u Severnoj Americi, dok su Maje Centralne Amerike imale veoma napredne konfiguracije prostorija već nekoliko stotina godina od početka nove ere. Bar do rane dinastije Han u Kini (npr. otprilike 200. godine pre nove ere), pojavile su se višespratne zgrade kompleksa komfornih soba, posebno za verske i javne svrhe; ovi dizajni su karakterisali mnoge stambene strukture i uključivali vertikalne veze prostorija.

Tipovi prostorija

Dnevna soba

Dnevna soba (poznata i kao dnevni boravak) je soba za goste, zabavu, gledanje televizije i druge aktivnosti. Najćešće se sastoji od ugaone garniture, stola i regala s televizijom i knjigama.

Kuhinja

Glavni članak: Kuhinja

Kuhinja je prostorija ili deo prostorije koji se koristi za kuvanje i pripremu hrane. Najćešće se sastoji od štednjaka, zamrzivača, sudopera i kuhinjskih ormana. Mnoge moderne kuhinje imaju mikrotalasnu pećnicu, mašinu za pranje posuđa i druge električne aparate.

Trpezarija

Glavni članak: Trpezarija

Trpezarija je prostorija u kojoj se obeduje, posebno ona u kojoj se jedu glavni ili formalniji obroci. Može se odnositi na prostoriju u kući, odnosno stanu, u kojoj se obeduje ili na prostoriju u hotelu u kojoj se serviraju obroci.

Kupaonica

Glavni članak: Kupatilo

Kupaonica je prostorija koja ima mnogo funkcija. Najčešće se sastoji od kade ili tuša, WC-a i umivaonika. Moderne kupaonice imaju i tuš i kadu, mašinu za pranje veša i ormarić. Najčešće se koristi za kupanje. U nekim kućama je u cilju uštede prostora WC odvojen od kupaonice.

Radne sobe

Neke prostorije su bile posebno projektovane za rad u domaćinstvu, kao što su kuhinje, ostave, podrumi, i sve su bile namenjene za pripremu i skladištenje hrane. Kućna kancelarija ili radna soba se može koristiti za kućni kancelarijski posao ili eksterne poslovne svrhe. Neke radne prostorije su određene namenom delatnosti: na primer, prostorija za šivenje služi za šivenje, a prostorija za pranje veša služi za pranje i peglanje veša.

Ostale sobe imaju za cilj da pružaju udobnost i čistoću, kao što su toalet i kupatilo, koji mogu biti kombinovani ili mogu biti u odvojenim prostorijama. Javni ekvivalent je klozet, koji obično ima toalet i opremu za pranje ruku, ali obično ne tuš ili kadu. Tuševi su dostupni samo u atletskim ili vodenim objektima koji imaju svlačionicu.

U 17, 18. i 19. veku, među onima koji su to mogli da priušte, ovi objekti su držani u zasebnim delovima kuće. Kuhinja je odvojena od glavnog dela kuće, ili kasnije smeštena u podrum, da bi se smanjio rizik od požara i da se toplota i miris kuvanja drže dalje od glavne kuće tokom toplih meseci. Toalet, često običan nužnik, stavljan je u pomoćni prostor ili klozet, kako bi se miris i insekti sklonili od glavne kuće.

Društvene sobe

Vremenom su se razlikovale različite vrste soba, čija je glavna svrha bilo druženje sa drugim ljudima.

U prethodnim vekovima, veoma velike kuće često su imale veliku dvoranu. Ova soba je tako nazvana jer je bila veoma velika, bez obzira na bilo koji vid opreme u njoj. Prvobitno je bila javna prostorija i najverovatnije se sretala u glavnom domu plemićkog imanja. U ovoj prostoriji su se mogli sastajati ljudi koji su imali posla sa lokalnim zemljoposednikom ili njegovim domaćinstvom. Kao najveća prostorija, mogla je da se koristi i kao trpezarija za velike bankete, ili sa ukonjenim stolovima, opremljena muzikom mogla je biti pretvorena u plesnu salu. Sa strane, ili u drugom delu kuće, mogao je da postoji salon, koji se koristio kao soba sa većom privatnošću, za razgovor porodice vlasnika i njihovih prijatelja.

Spavaća soba

Glavni članak: Spavaća soba

Spavaća soba je prostorija gde ljudi najčešće spavaju ili se opuštaju. Najčešće imaju orman i krevet. Moderne sobe najćešće imaju televiziju i razne komode i regale. Moderne sobe u Severnoj Americi, Australiji i Evropi imaju dve spavaće sobe (najćešće dječje sobe ili sobe za goste).

Spavaće sobe se mogu koristiti u druge svrhe. Velika kuća može imati odvojene prostorije za ove druge funkcije, kao što je svlačionica za presvlačenje (takođe se može videti u prodavnicama odeće i preduzećima gde ljudi moraju da se presvuku, ali ne moraju da spavaju). U doba Tjudora, spavaća soba je mogla imati poseban ormar, za molitvu i traženje privatnosti; ova arhitektonska ideja opstaje u ormaru za skladištenje.

U Ujedinjenom Kraljevstvu, mnoge kuće su izgrađene tako da sadrže boks-prostoriju koja je lako prepoznatljiva, jer je manja od ostalih. Mala veličina ovih prostorija ograničava njihovu upotrebu i obično se koriste kao mala jednokrevetna spavaća soba, mala dečija spavaća soba ili kao ostava. U drugim boks sobama može se smestiti domaći radnik. Tradicionalno, i često viđena u seoskim kućama i većim prigradskim kućama sve do 1930-ih u Britaniji, boks prostorija je bila korištena za skladištenje kutija, sanduka, kofera i slično, a ne za upotrebu kao spavaća soba.

Soba sa sopstvenim kupatilom

Soba sa sopstvenim kupatilom je vrsta sobe koja uključuje privatnu sobu, privatni toalet i pristup zajedničkoj kuhinji. Kupatilo uglavnom uključuje sopstveni tuš, umivaonik i toalet. To obično označava privatni prostor, posebno ako je reč o studentskom smeštaju. Sobe sa sopstvenim kupatilom za studente su namenjene da obezbede prostor za učenje i mirno okruženje.

Dvorana

Dvorana je javna prostorija u kojoj se najčešće održavaju razni skupovi i koncerti. Dvorane su najćešće koncertne dvorane ili sportske hale. U prošlosti dvorane su se nalazile u sklopu dvoraca, a koristili su ih kraljevi za razne raskošne zabave. Dvorane su takođe prostorije na fakultetima i univerzitetima u kojima se održavaju predavanja, sastanci velikih preduzeća, prostorije u bioskopima, pozorištima, muzejima i školama.

Istorijske prostorije

U početku su se razlikovale spavaće sobe, kuhinje, kupaonice i recepcije. Neke sobe su bile građene na prvom spratu, a bile su povezane stepeništem. Postojali su umivaonici, kade i WC-i, a postojale su i vodovodne instalacije od keramičkih cevi za toplu i hladnu vodu. U drevnom Rimu kuće su se gradile vrlo složeno pa su prostorije bile složene. Neke kuće imale su sobe za zatvoreno kupanje. Civilazacija Anasazi imala je takođe vrlo složenu strukturu (verovatno najstariju u Severnoj Americi), dok su u Srednjoj Americi indijanci Maje takođe imali vrlo složenu strukturu. U doba dinastije Han počele su se graditi prostorije za verske i javne svrhe.

Druge prostorije

Bolnička soba

• kancelarija
• atelje
• pisaonica
• soba za sastanke
• hotelska soba
• bolnička soba
• čekaonica
• učionica
• soba za pušenje
• soba za serviranje
• klupski prostor

Literatura

• Rybczynski, Witold (1987). Home: A Short History of An Idea. London: Penguin. str. 56. ISBN 978-0-14-010231-4. 
• B. N. Nestorović (1952). Stambene zgrade. Beograd. 
• Iyyer, Chaitanya (2009). Land Management: Challenges and Strategies (First izd.). Global India Publications Pvt Ltd. ISBN 978-9380228488. 
• Wellings, Fred (15. 4. 2008). British Housebuilders: History and Analysis. John Wiley & Sons. ISBN 978-1-4051-7165-6. 
• Nguyen, Anh-Tuan; Reiter, Sigrid; Rigo, Philippe (1. 1. 2014). „A review on simulation-based optimization methods applied to building performance analysis”. Applied Energy. 113: 1043—1058. ISSN 0306-2619. doi:10.1016/j.apenergy.2013.08.061. 
• Balaras, C.A.; Argiriou, A.A. (1. 2. 2002). „Infrared thermography for building diagnostics”. Energy and Buildings. 34 (2): 171—183. ISSN 0378-7788. doi:10.1016/s0378-7788(01)00105-0. 
• Fisk, W. J.; Lei-Gomez, Q.; Mendell, M. J. (25. 7. 2007). „Meta-analyses of the associations of respiratory health effects with dampness and mold in homes”. Indoor Air (na jeziku: engleski). 17 (4): 284—296. ISSN 0905-6947. PMID 17661925. S2CID 21733433. doi:10.1111/j.1600-0668.2007.00475.x. 
• Brager, Gail S.; de Dear, Richard J. (1. 2. 1998). „Thermal adaptation in the built environment: a literature review”. Energy and Buildings. 27 (1): 83—96. ISSN 0378-7788. S2CID 114893272. doi:10.1016/s0378-7788(97)00053-4. 
• Leslie, R.P. (1. 2. 2003). „Capturing the daylight dividend in buildings: why and how?”. Building and Environment. 38 (2): 381—385. ISSN 0360-1323. doi:10.1016/s0360-1323(02)00118-x. 
• "Mixed use development, practice and potential", Department for Communities and Local Government, UK Government
• Dovey, Kim; Pafka, Elek (2017). „What is functional mix? An assemblage approach”. Planning Theory & Practice. 18 (2): 249—267. S2CID 151325801. doi:10.1080/14649357.2017.1281996. hdl:11343/230637. 
• Bhatta, Basudeb (15. 4. 2010). Analysis of Urban Growth and Sprawl from Remote Sensing Data. Advances in Geographic Information Science. Springer. ISBN 978-3-642-05298-9. 
• „Affordable Housing: Issues, Principles and Policy Options.” (PDF). Canberra, Australia: Australian Council of Trade Unions. jul 2007. Arhivirano iz originala (PDF) 26. 5. 2012. g. Pristupljeno 8. 12. 2011. 
• Hulchanski, J. David (oktobar 1995). „The Concept of Housing Affordability: Six Contemporary Uses of the Expenditure to Income Ratio” (PDF). Housing Studies. 10 (4). doi:10.1080/02673039508720833. Arhivirano iz originala (PDF) 27. 04. 2012. g. Pristupljeno 8. 12. 2011. 
• Luffman, Jacqueline (2006). „Measuring housing affordability”. 7 (11). Statistics Canada. 
• Boeing, G.; Waddell, P. (2016). „New Insights into Rental Housing Markets across the United States: Web Scraping and Analyzing Craigslist Rental Listings”. Journal of Planning Education and Research. 37 (739456X16664789): 457—476. S2CID 67804678. arXiv:1605.05397 . doi:10.1177/0739456X16664789. Pristupljeno 27. 8. 2017. 
• Tilly, Chris (2. 11. 2005). „10”. The Economic Environment of Housing: Income Inequality and Insecurity (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 7. 4. 2012. g. Pristupljeno 16. 12. 2011.