Projekat Vinus

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Projekat Vinus
Logo Projekta Vinus
MotoIznad politike, siromaštva i ratova
OsnivačŽak Fresko
Datum osnivanjaoko 1975.
Tipnevladina organizacija
Metod delovanjaekonomija zasnovana na resursima
LokacijaVinus,  SAD
RukovodiociRoksen Medouz
Veb-sajtwww.thevenusproject.com

Projekat Vinus (engl. The Venus Project, /ˈviːnəs/) organizacija je Žaka Freskoa i Roksen Medouz (engl. Roxanne Meadows) koja se zalaže za poboljšanje društva putem tzv. ekonomije zasnovane na resursima. Svoju filozofiju zasnivaju na viziji budućnosti u kojoj neće biti korupcije, rata, kriminala, siromaštva i otpada, a koja se može postići razumnim raspolaganjem Zemljinim resursima, pri čemu bi Zemlja sa svim svojim resursima bila proglašena zajedničkom baštinom svih ljudi. Sedište organizacije je u gradiću Vinus na Floridi, po kom je projekat i dobio naziv. Mediji i aktivisti u Srbiji ovu organizaciju nazivaju Venus projekat.[1]

Razvitak ideje i projekta[uredi | uredi izvor]

Velika depresija[uredi | uredi izvor]

Žak Fresko, autor koncepta ekonomije zasnovane na resursima i osnivač projekta Vinus, počeo je da razmišlja o ulozi društva i budućnosti čovečanstva još kao dečak, u vreme Velike depresije, kada je većina ljudi gladovala bez posla i novca .[2][3] Fresko nije mogao da shvati zbog čega su mnogi ljudi gladovali i bili bez krova nad glavom iako je bilo i fabrika i robe — svi resursi su bili tu, ali ljudi nisu imali novca. Tada je shvatio, kako sam kaže, da pravila privrede leže na pogrešnim osnovama. Od tada Fresko počinje sa izučavanjem društvenih tehničkih nauka i uvežbavanjem dizajna.

Projekat Amerikana[uredi | uredi izvor]

Svoje rane vizije bolje budućnosti Fresko je prvi put predstavio pod imenom projekat Amerikana (engl. "Project Americana").[4] Sredinom pedesetih i šezdesetih godina 20. veka, Fresko je razvio desetogodišnji plan američke društvene promene. Njegova vizija sastojala se od kružnih gradova kao i primene stoprocentne automatizacije gradskih sistema, u kojima bi mašine kontrolisale druge mašine. To je bila vizija grada koji razmišlja(engl. "thinking city"). Nacionalni plan je takođe uključivao i metode za pomoć zemljama nakon ratova, tako što će se kod njih graditi montažne fabrike koje bi proizvodile montažne delove za građevine. Fresko je želeo da stvori mnogo kulturnih centara i da promeni nastavni plan i program u školama. Nakon uspešnog pojavljivanja u dve epizode emisije Grad Freda Fišera (engl. "Town with Fred Fischer")[5], u kojima je Fresko predstavio deo svojih ideja, 1962. godine podržava ga CBS u stvaranju inovativnih ideja. Početkom 1960.te godine kalifornijski advokat, Džerald Baron upoznaje Freskoa sa Hubertom Hamprejem, sa kojim se nastavila prepiska sve do sredine 60-ih. Namera je bila da se projekat Amerikana prepiše Hampreju i po njemu sprovodi, sa čime se Fresko nije složio. Hamprej bi kasnije postao potpredsednik Lindona Džonsona, koji je primenio nove društene programe poznatije pod imenom Veliko društvo (engl. "Great Society").

Sociokibernetika[uredi | uredi izvor]

Freskova ideja za projekat Amerikana nastavila je da se razvija i postala neprofitna organizacija pod imenom Sociokibernetika (engl. Sociocyberneering Inc)[6]. Fresko je ovu organizaciju osnovao 1971. god. To je bila naučna organizacija, koja je u svom vrhuncu brojala 250 ljudi[7], od kojih su kasnije mnogi postali Freskoovi učenici. Fresko je često držao predavanja u Majamiju i u svojoj kući u Koral Gejblsu (engl. Coral Gables)[8]. Teme njegovih predavanja su između ostalih bile o društvu, društvenim promenama, nauci, tehnologiji, inžinjeringu, arhitekturi, religiji, mudrosti, semantici, antropologiji i obrazovanju. Osim predavanja Fresko je radio sa članovima na dizajnu, filmovima i literaturi koja je obuhvatala ciljeve i zadatke ove organizacije.[7]

Termin „sociokibernetika“ se može definisati kao „primena najsavremenije forme kompjuterske tehnologije u upravljanju poslovima“[9]". Osnovni cilj sociokibernetike je bio primena najsavremenijih dostignuća nauke i tehnologije u rešavanju ekonomskih i društvenih problema, odnosno pristup ponovnom dizajniranju društva u humanističkom smislu[10], sa akcentom na nalaženje praktičnih rešenja koja se brzo mogu primeniti i rešiti probleme sa kojima se društvo suočava[11]. Najveći značaj dat je pronalaženju dodatnih načina za štednju energije i međunarodnu saradnju u svim oblastima društva. Jedan od važnih aspekata njihove ideje bio je i objedinjavanje znanja i sistematski pristup pri izgradnji gradova[12]. Bilo je takođe mnogo osvrta na budućnost kibernetske tehnologije sa prigovorima da budućnost ljudi i gradova ne zavisi od toga kako će grad biti dizajniran. Izučavanjem istorije, psihologije i evolucije utvrđeno je da bi većina ljudi u takvom društvu, bila izuzetno dobro osposobljena u svim društvenim aspektima[13].

Fresko je dizajnirao kružni grad tako da bude prečnika od jednu milju, sa radijalno razmeštenim koncentričnim krugovima[14]. Svaki prsten bi obavljao odeđenu funkciju kao što je poljoprivreda, rekreacija, stanovanje i mnoge druge. U centru grada, u kupoli bi se nalazio superkompjuter, koji bi funkcionisao kao centralizovani sistem upravljanja podacima za automatizovane procese u celom gradu.

Tokom sedamdesetih godina Fresko se angažovao na širenju organizacije i na obrazovanju ljudi za svoje ideje. U cilju njihovog ostvarenja, Fresko počinje da drži predavanja na univerzitetima[15] i da gostuje u radio i televizijskim emisijama, kao što su Šou Larija Kinga (engl. Larry King Show) i Montaža Džoa Abrela (engl. Joe Abrell's Montage). Lari King je nekoliko puta pozivao Freskoa u svoju radio emisiju kao i televizijsku emisiju. U emisijama je Fresko razgovarao sa akademicima o predlozima i ciljevima Sociokibernetike[10][16].

Članovi Sociokibernetike su na vrhuncu svoje brojnosti počeli da ulažu novac u 40 acres (16 ha) zemlje u mestu Napulj na Floridi. Želeli su da sagrade eksperiementalnu zajednicu u kojoj bi živeli i radili. Međutim, investicije su prekinute a zemlja je prodata. Rezultat ovoga je delimičan raspad Sociokibernetike[17]. Fresko je nakon toga prodao svoju kuću[17] i naselio se u ruralnom Vinusu. Na poljoprivrednom zemljištu je osnovao istraživački centar Sociokibernetike 1980. godine.[18] Uz pomoć preostalih članova konstruisao je nekoliko građevina na osnovu svog dizajna. Nakon premeštanja Sociokibernetika je postala manje popularna jer je većina članova ostala u Majamiju. Vremenom se aktivnost Sociokibernetike smanjila, a Fresko se posvetio dizajniranju i učenju uz Roksen Medouz (engl. Roxanne Meadows), koja je ostala njegova saradnica.

Od Sociokibernetike do Projekta Vinus[uredi | uredi izvor]

Žak Fresko sa Roksan Medouz

Fresko je ponovo pokrenuo Sociokibernetiku 1994. godine pod novim imenom - projekat Vinus (engl. The Venus Project). Iako je naziv „Projekat Vinus“ Sociokibernetika dobila 1994. godine, kao godina osnivanja ovog projekta uzima se 1975. godina, kada su Žak i Roksen došli u Vinus i osnovali istraživački centar. Fresko je do tada sakupio veći broj dizajna i modela, koji bi mogli predstaljati opšte nacrte o tome kako bi budućnost koju Projekat Vinus predlaže mogla da izgleda i funkcioniše. Vinus, malo mesto u kome je istraživački centar, nalazi se u centralnoj Floridi blizu zapadnog jezera Okičobi, oko 50 mi (80 km) severoistočno od Fort Majersa. Na placu površine 21,5 acres (8,7 ha) nalazi se 10 zgrada po Freskovom dizajnu, koje prikazuju deo arhitektonskih dostignuća koje Projekat Vinus predlaže. To je delom istraživački centar za predstavnike projekta, Freskoa i Roksan, a delom i obrazovni centar za pristalice projekta.[19]

Ciljevi i predlozi[uredi | uredi izvor]

Cilj projekta Vinus je ponovno dizajniranje sadašnje kulture, i stvaranje globalne civilizacije u kojoj neće biti ratova, gladi, siromaštva, kriminala, pa čak ni međusobne mržnje. Iako pri samoj pomisli na ovakve ciljeve projekat Vinus mnogima liči na utopiju, sve pretpostavke i predlozi projekta Vinus nastali su kao plod dugogodišnjeg istraživanja osnivača projekta, Žaka Freskoa. Dakle do svih, po nekima ideoloških, zaključaka i predloga došlo se izučavanjem više oblasti nauke. Prilikom analize ljudskog ponašanja na Freskoa je najveći uticaj imalo lično iskustvo sa urođeničkim plemenima, što ga je zainteresovalo za izučavanje socio-kulturne antropologije i mehanizama kojima se pod spoljnim uticajima oblikuje ljudsko ponašanje. Kao što je rečeno, cilj Projekta Vinus je potpuno ponovno dizajniranje sadašnje kulture, što znači da u jednu takvu ideju ulaze potvrđena znanja iz skoro svih oblasti nauke[20]. Međutim, mnogi primeri pokazali su da su takvi ciljevi neizvodljivi u vremenu u kome je novac merilo svega[21]. Zbog toga se u cilju stvaranja takvog društva, kakvo projekat Vinus predlaže, današnji sistem zasnovan na novcu mora zameniti sistemu koji se zasniva na resursima. Dakle najvažnije mesto u ciljevima projekta Vinus zauzima ekonomija zasnovana na resursima.

Ekonomija zasnovana na resursima[uredi | uredi izvor]

Globalna civilizacija za koju se projekat Vinus zalaže neće koristiti monetarnu ekonomiju, već novu, ekonomiju zasnovanu na resursima, u kojoj cenovni mehanizmi ne predstavljaju posrednika između ponude i potražnje. U takvom sistemu, ni ljudski rad ne bi doprinosio procesu ekstrakcije, proizvodnje i distribucije, niti bi se koristito u vidu usluga. Umesto mehanizma cene, ekonomija zasnovana na resursima koristi kibernetsku tehnologiju, koja zamenjuje ljudski rad u svim granama privrednih i vanprivrednih delatnosti. Žak Fresko smatra da je, moguće zameniti ljude, u radu bilo kog posla automatizovanim sistemima. Ukoliko se ovaj sistem postigne i organizuje u infrastrukturi povezanoj kibernetskim sistemima, resursi bi se mogli pratiti u procesu ekstrakcije, proizvodnje i distribucije, dogle god se ti procesi odvijaju u zatvorenom sistemu, kao što je naša planeta. Fresko dalje navodi da bi ovakav napredak tehnologije, ukoliko bude vođen nezavisno od profita, stvoriti veću dostupnost resursa većem broji ljudi, stvarajući obilje proizvoda i materijala. Fresko smatra da su proizvodne mogućnosti savremene tehnologije na toliko naprednom nivou da se njihovom inteligentnom upotrebom može stvoriti obilje u kome cenovni mehanizam više neće biti neophodan kao sredstvo vrednovanja resursa. Žak smatra da bi ljudi vremenom nastaviti ovakav trend, i da bi uz pravilnu upotrebu kibernetike mogli prevazići granicu onoga što danas nazivamo izobiljem. Na taj način bi se mogla eleminisati potreba za novcem. Obilje je još izvodljivije obzirom na trenutne i buduće mogućnosti nanotehnologije. Ostvarenje ekonomije zasnovane na resursima zavisi od globalnog nadzora planetarnih resursa, kako bi se mogla uspostaviti hijerarhija resursnih mogućnosti i kako bi se na osnovu tih podataka čovečanstvo moglo razvijati. U suštini, razvoj bi zavisio od raspoloživih resursa. Fresko smatra da imamo dovoljno energije i resursa i da bi oni mogli da već danas zadovolje sve potrebe ljudi. Projekat Vinus smatra da bi, ukoliko se resursi prevedu u sredstva kojim bi ljudske potrebe mogle biti zadovoljene, društvo prošlo kroz paradigmatsku promenu u svim aspektima. Novonastalo izobilje i ispunjenje ljudskih potreba bi smanjilo tendenciju prema korupciji, kriminalu, pohlepi i ratu. To bi ubrzo dovelo do nestanka zatvora, policije, zakona i politike. U takvom sistemu, težnja ka dobrom životu individue više neće povređivati druge ljude, okolinu ili njih same. Neizvesnost opstanka, koju stvara neispunjenje osnovnih životnih želja i potreba, više ne bi stvaralo pritisak koji opterećuje ljude, a profit više neće biti dominantna motivacija za doprinos čovečanstvu. Sistem vrednosti ljudi bi se promenio i ljudima će biti zadovoljstvo da čuvaju i unapređuju sistem koji se zaista stara o njima.

Ukidanje novca nije jedina odlika ekonomije zasnovane na resursima. Žak Fresko često ekonomiju zasnovanu na resursima naziva inteligentnim upravljanjem Zemljinih resursa. Dakle, u cilju inteligentnog korišćenja resursa projekat Vinus predlaže niz promena u mnogim oblastima (npr: izgradnja novih gradova, korišćenje isključivo obnovljivih i čistih izvora energije itd).

Gradovi budućnosti[uredi | uredi izvor]

Freskoova automatizovana izgradnja

Inteligentno upravljanje Zemaljskih resursa za koje se Fresko zalaže uključuje nove energetsko efikasnije gradove. U dizajnima Fresko je težio što većoj ekonomičnosti i praktičnosti, što se vidi iz njegovih nacrta. Pri dizajnu gradova, Fresko je proračunao da je najisplatljivije i najpraktičnije stvarati gradove kružnog oblika. Zaključio je da je najisplativije graditi gradove kao celinu. Unutrašnjost gradova bi koncentričnim krugovima bila podeljena na pojaseve. Tako bi u centru grada bila centralna kupola, u kojoj bi se nalazio glavni kompjuter, škole, pristupni centri i zdravstveni centri. Ispod centralne kupole nalazili bi se Maglev vozovi, koji bi služili za međugradski transport. Transport unutar grada bi se obavljao jednošinskim železnicama i tzv. transvejerima koji bi vršili transport vertikalno, radijalno i linijski. Ovakav transport sveo bi korišćenje automobila na minimum. U sledećem pojasu su istraživački, naučni, muzički, umetnički i zabavni centri. Nakon njega sledi stambeni pojas u kome su različite varijante kuća. Svaka kuća je od sledeće odvojena jezerima i drvećem, tako da se iz jedne kuće ne može videti druga. Bujna flora u gradu je tu da bi pokazala da je moguć spoj prirode i tehnologije. Nakon toga bi sledio poljoprivredni pojas. Po obodu bi se nalazio rekreacioni pojas, koji sadrži parkove i terene za razne sportove. Ispod grada nalazila bi se mreža kanala za dovod vode, struje i toplotne energije, i odvod smeća i otpada koji se kasnije reciklira. Pri izgradnji grada sve zgrade bi se gradile automatski, od centralne kupole do rekreacionog pojasa. Gradovi bi u zavisnosti od lokacije koristiti energiju vetra, solarnu energiju, energiju talasa i morskih struja i geotermalnu energiju.[22]

Gradovi na moru[uredi | uredi izvor]

Pri dizajniranju gradova budućnosti Fresko je otišao toliko daleko da dizajni obuhvataju i gradove koji se nalaze na površini mora. Svaki od gradova imao bi posebnu funkciju. Neke od funkcija bi bile: uzgajanje morskog života, obnova prirodnih morskih staništa i eksploatacija resursa mora i okeana. Mnogi od tih gradova bili bi univerzitetski gradovi, u kojima bi se izučavale teme poput okeanografije. Neki od gradova bili bi plutajuće bolnice, koje se u slučaju naglog porasta bolesti u nekom regionu lako mogu transportovati. Neki od gradova imali podvodne opservatorije koje bi služile za posmatranje i proučavanje morskog žiota u prirodnim staništima. Ovi gradovi bi koristili energiju vetra, solarnu energiju i energiju talasa i morskih struja. Izgradnja gradova na moru je, kako Fresko tvrdi, moguća već danas.[22]

Razvojna kultura[uredi | uredi izvor]

Fresko je kulturu budućnosti u ekonomiji zasnovanoj na resursima nazvao razvojna kultura. Najvažnije karakteristike ovakve kulture bile bi: promene u vaspitanju i postupanju sa decom koje bi dovele do novog sistema vrednosti; život u skladu sa zakonima prirode, a ne sa zakonima koje je stvorio čovek; odlučivanje u skladu sa potvrđenim znanjima, istraživanjima i raspoloživim resursima; jezik preciznijeg značenja koji bi olakšao komunikaciju; konstantan razvoj i unapređivanje celog društva, u kome neće biti ničeg fiksiranog i nepromenljivog.

Vaspitanje i obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Fresko smatra da ljudsko ponašanje i sisem vrednosti potpuno zavise od okoline u kojoj je rođen i od spoljnih faktora koji na njega utiču. On često naglašava da čovek ne može ni da razmišlja o nečemu čemu nije bio izložen i da pojmovi normalan, dobar, loš, ispravno i pogrešno imaju različita značenja za ljude koji su izlagani različitim spoljnim faktorima. Zbog takvog shvatanja, Fresko kaže da ne postoje dobri ili loši ljudi i da su svi idealno prilagođeni okolini koja ih okružuje. Veruje da je i kreativnost produkt okoline i da u društvu koje podstiče kreativnost svako može biti kreativan, ali da današnje društvo ima suprotne ciljeve. Detinjstvo je važan period stvaranja ličnosti, zbog toga će roditelji, u budućnosti za kakvu se Žak zalaže, biti informisani o faktorima koji utiču na ljudsko ponašanje, sistem vrednosti i motivaciju. Po Freskou, deca su radoznala i uče vrlo brzo i lako, ali roditelji vremenom ubijaju znatiželju u njima, tako što ne daju odgovore na pitanja koja deca postavljaju i ne podstiču radoznaost. Fresko smatra da će društvo budućnosti motivisati decu da uče, dele ideje, unapređuju se i doprinose svetu. Deca u školama neće dobijati ocene, zato što ocena stvara ljubomoru i u velikoj meri sprečava decu u deljenju ideja. Mnoge aktivnosti zahtevaće timski rad, što će učiti decu da sarađuju, a ne da se nadmeću. Nastava će biti praktična tako da deca mogu da vide primenu onoga što uče, a odvijaće se u okolini koja odgovara temi. Tako će npr. oni zainteresovani za okeanografiju verovatno živeti u univerzitetskim gradovima na moru, koji imaju podvodne tunele za posmatranje tako da se morski život posmatra u prirodnom stanju. Fresko veruje da će u društvu takvog sistema vrednosti osnovni cilj svakog pojedinca biti doprinos svetu. Deca će takođe biti vaspitavana tako da nasilno rešavanje problema smatraju neprihvatljivim. Poremećaji ličnosti koji prouzrokuju nasilno ponašanje biće uočeni još u detinjstvu, tako da će se takvoj deci pružiti pomoć na vreme. Fresko smatra da zatvor ne može da promeni osobu u pozitivnom smislu, zbog toga će osobe koje ipak počine neki zločin biti lečene.[22]

Ljudska priroda ili ljudsko ponašanje?[uredi | uredi izvor]

Ono čemu projekat Vinus najviše teži, prilikom ostvarivanja svojih predloga, jeste promena ljudskog sistema vrednosti. Projekat Vinus ima viziju budućnosti u kojoj ne bi bilo zatvora, policije i vojske. Fresko smatra da se naše društvo ne može nazvati civilizovanim sve dok imamo te institucije. Međutim, mnogi smatraju da je ljudska tendencija ka nasilju, pohlepi, mržnji i svim ostalim negativnim emocijama urođena, odnosno da su za sve zaslužni geni i ljudska priroda. Ipak, mnogi psiholozi su već utvrdili da to nije tačno. Netačnost takve hipoteze potvrdila su i novija istraživanja. Utvrđeno je da ljudi nasleđem mogu dobiti samo predispozicije za sve naše osobine, izuzev malobrojnih bolesti. Predispozicija nije isto što i predodređenost. To znači da se niko ne rađa zao i pohlepan, već da ljudi dobijaju takve osobine od okoline koja ih okružuje. Predispozicija nekog ponašanja se može zamisliti kao okidač koji aktiviraju spoljni uticaji. Dakle, ukoliko okolina ne aktivira određeno ponašanje ono se neće manifestovati. Okolina utiče na ljude, kako kažu stručnjaci, još u periodu trudnoće, odnosno još od najranijeg detinjstva. O tom vremenu, kako oni kažu, deca imaju samo implicitnu memoriju odnosno emotivno pamćenje. To znači da će se dete koje se npr. u najranijim danima osećalo usamljeno tako osećati i u budućnosti iako za to ne zna razlog. Statistika je pokazala da je preko 80% zločina danas povezano sa potrebom za novcem. To znači da bi se stopa kriminala smanjila za minimum 80% ukoliko bi se sprovela ekonomija zasnovana na resursima, što bi dovelo do nestanka siromaštva. Ostalih 20% bi nestalo vremenom uz promenu vaspitanja i okoline koja nas okružuje. Dakle, istraživanjima se došlo do zaključka da geni i ljudska priroda ne predstavljaju uzrok današnjih devijantnih načina ponašanja, već da je uzrok okolina koja nas okružuje, koja utiče na ljude čak i kada toga nisu svesni. Iz tog razloga Fresko tvrdi da ne postoji ljudska priroda, već samo ljudsko ponašanje, koga oblikuje okruženje.

Odluke u razvojnoj kulturi[uredi | uredi izvor]

Jedno od najčešćih pitanja koja se postavljaju Freskou je „Ko će donositi odluke u budućnosti?“ Fresko na to pitanje uvek odgovara odgovorom „Niko neće donositi odluke, do odluka će se dolaziti.“ To bi značilo da se odluke ne bi zasnivale na ličnim stavovima, već na naučnim činjenicama. Tako bi se npr. pri odlučivanju o izgradnji brane u obzir uzimati svi faktori (brzina protoka reke, raspoloživi resursi, kretanje ribe, pozitivni i negativni uticaji na životnu sredinu itd). Na osnovu istraživanja tih faktora došlo bi se do odluke o tome od kog materijala je najbolje napraviti branu, koje visine, koliko će dugo biti tu (zbog mogućih negativnih uticaja ne ekosisteme) isl. Negativni i pozitivni efekti najpažljivije će biti izučavani pri promenama u medicini i ishrani, a istraživanja će biti vršena u laboratorijama. Ukoliko su više ideja podjednako efikasne, primeniće se sve. Iako se ovakve metode analize koriste i danas, Fresko smatra da je danas profit uvek ispred dobrobiti čoveka.[22]

Do mnogih odluka dolaziće kompjuteri. Oni će npr. pratiti potražnju i u skladu sa njom će kontrolisati proizvodnju i distribuciju određenog proizvoda. Mašine će takođe vršiti analizu vazduha i automatski ga prečišćavati u slučaju zagađenja. Fresko stalno naglašava da mašine neće nadgledati niti kontrolisati ljude. On smatra da se današnje odluke zasnivaju na mišljenju političara koji su, kako kaže, u osnovi glupi ljudi koji ne znaju ništa o svetu koji ih okružuje.

Jezik istovetnog značenja[uredi | uredi izvor]

Fresko veruje da danas prepreku u razumevanju i razgovoru predstavlja i današnji jezik. Svaka reč koju čujemo naš mozak registruje i mi je tumačimo na osnovu pređašnjih iskustava. To znači da dve osobe koje su živele u različitim uslovima mogu da različito tumače istu reč. Zbog toga osobe različitih sistema vrednosti imaju problema u komunikaciji i razumevanju.

Kao drugi problem današnjeg jezika Fresko navodi automatizovane izraze koji nemaju osnove u stvarnom svetu. Zbog toga smatra da je jezik kojim se danas govori izuzetno siromašan informacijama.

Fresko veruje da će ljudi u budućnosti razviti jezik koji će ostavljati manje prostora za slobodna tumačenja i u kome će svaka reč imati osnove u fizičkom svetu. Takav jezik bi, kako on kaže, olakšao razgovor i deljenje ideja.[22]

Koraci ka ostvarenju cilja[uredi | uredi izvor]

Žak Fresko i Roksen Medouz, rukovodioci projekta Vinus svesni su da se promena za kakvu se oni zalažu ne može desiti preko noći. Zato su put ka ostvarenju ciljeva projekta Vinus podelili na 4 najvažnije faze.

Prva Faza[uredi | uredi izvor]

Prva faza dugoročnih planova projekta Vinus je već u toku. Žak Fresko i Roksen Medouz su izgradili istraživački centar na 9 hektara zemlje u centru grada Vinus u Floridi kako bi mogli bolje da predstave svoje predloge. Snimljena su četiri DVD diska, odštampani pamfleti i knjige, „Najbolje što novac ne može kupiti: iznad politike, siromaštva i rata“ kako bi se povećala svest o ovom projektu i mnogim njegovim predlozima. Napravljeno je stotine futurističkih modela, kao i mnogo kompjuterskih animacija kako bi se ovi ciljevi mogli vizuelizovati.

Druga faza[uredi | uredi izvor]

Druga faza je proizvodnja filma koji bi prikazao kako bi funkcionisao svet koji prihvata predloge projekta Vinus. Ovaj film bi ponudio pozitivnu viziju miroljubivog društva u kojem bi sva ljudska bića činila globalnu porodicu, civilizaciju u kojoj svi ljudi pokušavaju da bolje razumeju svet koji dele sa drugima. Ovaj film je zamišljen tako da bude zabavan i edukativan i za starije i za mlađe, a predstavlja i dobro sredstvo za premošćavanje razlika između nacija.

Treća faza[uredi | uredi izvor]

Da bi testirao dizajn i predloge, projekat Vinus radi na tome da prevede svoje zamisli u praksu izgradnjom eksperimentalnog istraživačkog grada sa dvostrukom funkcijom:

  1. Testiranje funkcionalnosti dizajna i predloga Projekta Vinus i pružanje informacija potrebnih da bi se ljudima omogućilo da se intelektualno i emocionalno prilagode društvenoj tranziciji.
  2. Uspostavljanje permanentnog centra za planiranje koji bi u budućnosti bio korišćen za dugoročno i kratkoročno planiranje globalnih projekata koji bi pomogli da se implementira ekonomija zasnovana na resursima i iskoreni nestašica, glad, siromaštvo i ostale društvene bolesti.

Ovo ne bi bilo privatno preduzeće nekoliko odabranih ljudi, već grad koji je otvoren za posete. Predložena kružna konfiguracija novih gradova nije samo pitanje stila arhitekturalne koncepcije; to je proizvod godina istraživanja o okruženju koje na najpraktičniji način služi potrebama stanovnika, a istovremeno štedi resurse i štiti okolinu. Bez šireg znanja simbiotičkih odnosa između čovečanstva i prirode, bilo bi veoma teško doći do funkcionalnih rešenja za većinu naših problema. Projekat Vinus je uzeo u obzir i ovo i mnoge druge faktore.

Ovakav kružni dizajn bi bio prototip za seriju novih gradova koji bi bili izgrađeni na različitim mestima širom sveta. Brzina napredovanja zavisila bi od dostupnosti prikupljenog novca i od broja ljudi koji bi se identifikovali sa ovim pravcem razvoja, učestvovati i podržavali ga.

Kako bi se nove zajednice razvijale i postajale šire prihvaćene, formirali bi se vrlo čvrsti temelji novog društva. Članovi projekta Vinus kažu da je poželjnije da se to desi kroz proces evolucije a ne revolucije.

Četvrta faza[uredi | uredi izvor]

Nakon što bi bio napravljen eksperimentalni grad za istraživanje, planirana je izgradlja tematskog parka koji bi zabavljao i informisao posetioce o humanim stilovima života koji ne štete životnom okruženju. Sadržao bi inteligentno dizajnirane gradove; kuće, veliku efikasnost, ekoliške sisteme prevoza, naprednu kompjutersku tehnologiju; i mnogo drugih inovacija koje mogu povećati vrednost života svih ljudi - u najkraćem vremenskom roku.

Reakcije javnosti[uredi | uredi izvor]

Pristalice projekta[uredi | uredi izvor]

Iako Projekat Vinus pod ovim imenom postoji više od 15 godina, broj njegovih pristalica i članova prvih godina postojanja je sporo rastao. Projekat je postao popularan tek nakon snimanja dokumentarnih filmova koji prikazuju njegove ciljeve. Prvi dokumentarni film „Budućnost po nacrtu“ (engl. "Future by Design"), je režirao Vilijam Gazetski (engl. William Gazecki). U ovom filmu reditelj je prikazao Freskovu biografiju, kao i njegove ideje za budućnost. Sledeći film u kome su predstavljene ideje ovog projekta, bio je dokumentarni film Pitera Džozefa Cajtgajst: Prilog. On je snimljen 2008. godine i u njemu se Projekat Vinus predstavlja kao moguće rešenje za društvenu i ekološku krizu prikazanu u filmu. Manifest ovog filma bio je razvijanje pokreta Cajtgajst (engl. "The Zeitgeist Movement"), koji je za svoj glavni cilj imao širenje ideje projekta Vinus. Tokom 2010. godine, Žak je sa Roksen putovao širom sveta, kao odgovor na rastuće interesovanje za projekat Vinus. 15. januara 2011. u bioskopima se pojavio novi film Pitera Džozefa, Cajtgajst: Korak napred, koji je pridao još veći značaj projektu Vinus i budućnosti za koju se projekat zalaže. U filmu su detaljnije objašnjene ideje i rešenja za današnje probleme. Osim pokreta Cajtgajst, projekat Vinus podržavaju i američka organizacija Eksamplar zirou (engl. Exemplar-Zero Initiative)[23] i Grčka organizacija Pangea[24], čiji je zapravo glavni cilj informisanje javnosti o projektu Vinus. Trenutno Fresko drži predavanja u istraživačkom centru[25][26], u Vinusu, na Floridi, gde redovno svake nedelje dolazi sve više ljudi sa željom da sazna više o ciljevima i predlozima projekta Vinus[27][28].

Ciljevi projekta Vinus predstavljeni su i u trinaestočasovnom dokumentarnom filmu TROM (engl. The Reality of Me), koji detaljno opisuje sadašnje stanje i svest ljudi i društva. Kao rešenje za sadašnje probleme prikazane u filmu, nudi se ekonomija zasnovana na resursima[29].

Procena je da danas oko 50.000.000[30] ljudi zna za projekat Vinus, od čega nešto više od 500.000 jesu članovi pokreta Cajtgajst[31]. Veliki broj pristalica projekta Vinus članovi su timova projekta Vinus. Timovi su svrstani u 3 osnovne kategorije: centralni timovi, dizajn timovi i timovi podrške. 31. januara 2012 aktivisti projekta Vinus objavili su na internetu časopis o projektu Vinus koji sadrži teme o savremenoj tehnologiji, dostignućima, intervjue i novosti o projektu Vinus u svetu.[32]

Cajtgajst pokret[uredi | uredi izvor]

Pokret Cajtgajst (engl. "The Zeitgeist Movement") je nastao 2008. godine nakon prikazivanja dokumentarca Pitera Džozefa „Cajtgajst: Prilog“. Pokret je u vreme osnivanja smatran aktivističkim ogrankom projekta Vinus. Danas pokret broji više od 500.000 članova, sa ograncima u skoro svim državama sveta. Postoji i srpski ogranak globalnog pokreta Cajtgajst, koji broji oko 1.500 članova. Zbog prevoda nemačke reči Zeitgeist - duh vremena, srpski ogranak naziva se Pokret u duhu vremena. U mnogim tekstovima o pokretu Cajtgajst često se nailazi na reč TZM koja predstavlja skraćenicu originalnog, engleskog naziva pokreta The Zeitgeist Movement. Osnovni cilj pokreta Cajtgajst je širenje informacija o mogućem rešenju za današnje probleme, to jest širenje informacija o projektu Vinus.

Osnivač pokreta, Piter Džozef, režirao je seriju dokumentarnih filmova o pokretu. Piter Džozef je najpre režirao Cajtgajst film (engl. "Zeitgeist, the Movie"), u kome je iskazao svoje poglede na religiju i sadašnju ekonomiju i vreme. Prvi deo njegove serije dokumentarnih filmova ipak nema veze sa pokretom koji je nastao tek nakon posle prikazivanja drugog dela.

Zbog nesuglasica oko prikupljanja donacija za snimanje filma, projekat Vinus se formalno odvojio od pokreta Cajtgajst u aprilu 2011. godine. Povod za razdor između ove dve organizacije nastao je zbog odbijanja prihvatanja pravne zaštite Pitera Džozefa, osnivača pokreta Cajtgajst, kao i nesuglasica u vezi sa snimanjem filma (druge faze projekta Vinus)[33]. Danas se pokret Cajtgajst više ne smatra aktivističkim ogrankom projekta Vinus, iako se i dalje zalaže za njegove ciljeve.

Pitanje utopije[uredi | uredi izvor]

Istraživajući da li je Freskoova vizija utopija Viktor Vakštajn (engl. Viktor Vakhshtayn) tvrdi da je Fresko sprovodio perspektivu koja zaobilazi perspektive utopista 20. veka. On je opisao Freskovu viziju ovim rečima: „Govori nam o dubokoj prošlosti budućnosti“. Takođe je rekao: „Cela istorija 20. veka je istorija smrti utopije. To je ono što je Žaku Fresku dalo takvu moć. On je skočio iz 19. u 21. vek preskačući pri tome 20. vek. To je jedan korak od Žila Verna do Žaka Freskoa, korak koji je veoma moćan. To nastavlja da me zadivljuje.“[34]

U odgovoru na poređenje svoje ideje sa utopijom Fresko je izjavio: „Ne verujemo u pogrešno shvatanje utopijskog društva. Tako nešto ne postoji. Društva su uvek u stanju tranzicije. Mi predlažemo alternativni pravac, koji se bavi uzrocima mnogih naših problema. Ne postoje krajnje granice ljudskog i tehnološkog razvoja.“[35] (engl. "We do not believe in the erroneous notion of a utopian society. There is no such thing. Societies are always in a state of transition. We propose an alternative direction, which addresses the causes of many of our problems. There are no final frontiers for human and technological achievement.").

Sa širim shvatanjem utopizma od Freskoa, Vakštajn nakon svoje početne procene navodi da izgleda da Fresko ima 4 ili 5 karakteristika utopista 20. veka. To su verovanje u racionalnost nauke, verovanje u tehnološke procese, da tehnologija treba da poboljša živote ljudi i da se gradovi nadgledaju iz centra.[34] Jedina karakteristika koja je preostala da bi se zatvorilo pitanje utopizma bila je „krajnja granica“, i to je upravo element koji Fresko često naglašava. Vakštajn zaključuje ovo pitanje izjavom: „Kada kažemo utopija, ne mislimo da se ne može primeniti. Toliko utopija je primenjeno u 20. veku. One su diskreditovane zbog puštanja u život.“ Vakštajn dalje optužuje Freskoa za neodgovaranje na episemološko pitanje, odnosno kako će neko znati da će se sled događaja odigrati kako on očekuje[34].

Fresko se obratio ovim izjavama donošenjem apela:

„Imamo tehnologiju za izgradnju globalnog raja na Zemlji, i u isto vreme imamo moć da završimo život kakav znamo. Ja sam futurista. Ne mogu predvideti tačnu budućnost, već samo ono što možemo ukoliko koristimo Zemlju i njene resurse inteligentno. Ukoliko civilizacija nastavi sadašnjim putem, jednostavno će ponoviti iste greške iz početka“.[36]

Usmeravajući pažnju na optužbe utopizma, pisac sa Kopnhagenskog instituta za buduća istraživanja, kaže: „Za većinu ljudi obećanje projekta zvuči kao nedostižna utopija, ali ako je preispitate malo bliže, videćete iznenađujuće veliki broj naučno potvrđenih argumenata koji otvaraju čitav novi svet mogućnosti“[37]. Drugi pisac istog instituta ističe:

„Možda je moderno tumačenje reči „utopija“ krivo za sitaciju u kojoj renesansni čovek i futurista Žak Fresko kaže da on ne želi da naziva svoje životno delo, projekat Vinus, utopijom. Međutim, ova vizionarska ideja budućeg društva ima mnogo zajedničkih karakteristika sa utopijom. Reč utopija ima dvostruko značenje, grčkog je porekla i može značiti dobro mesto i mesto koga nema, odnosno nepostojeće mesto. Dobro mesto je upravo to čemu je Fresko posvetio svoj život i za šta se bori.“[38]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Časopis Gradina Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. jun 2016), Venus projekat na 140 strana u časopisu Gradina
  2. ^ Jacque Fresco (12 May 2010). The Great Depression (Digital Video). Venus, Florida: thevenusprojectmedia.
  3. ^ Ynclan, Nery (July 18, 2002). "Engineer Builds A Foundation For Utopian Dream World" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. avgust 2013). Houston Chronicle (Houston). pp. 3.
    • "Fresco says his interest in creating a dramatically different social order emerged from the heartaches of the Great Depression.". pp. 3, col. 4, ¶ 5
  4. ^ Fresco, Jacque., "Project Americana: Man in the World of Tomorrow", . Feedback. 1 (5): 6. maj 1961.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  5. ^ Dunn, Kristine. (June 5, 1962). "Big Break Needs Break". Miami News (Miami). pp. 4B.
    • "CBS (Canadian Broadcasting) has approached Channel 2's Fred Fischer and Miamian Jacques Fresco's about a series on Fresco's ideas after Fischer guested Fresco on his past two Friday night shows.". pp. 4B, col. 2, ¶ 1
  6. ^ Sociocyberneering Inc. Arhivirano 2013-01-13 na sajtu Archive.today, Florida Department of State Division of Corporations. Retrieved: 08 March 2011
  7. ^ a b Hagan, Alisa. (June 13, 1979). "Environmentalists Put City of Future On Display" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. avgust 2013). Hollywood Sun Tattler (Hollywood, FL). pp. 1.
    • a-b "Fresco and his 250-member organization are not yet silent. They donate hours each week to research projects and draw blueprints of model cities, transit systems, airplanes and any other area of civilzed life needing improvement.". pp. 1, ¶ 4
  8. ^ Hewitt, Paul G. "Rotational Motion", Conceptual Physics, Boston: Pearson/Addison-Wesley. Conceptual Physics. Addison-Wesley. 2010. str. 122. ISBN 978-0-13-137583-3. 
    • a "I attended Fresco's dynamic series of weekly lectures in Miami Beach and sometimes at his home in Coral Gables."
    • b "Charismatic Jacque has always been a futurist ... As a teacher, Jacque was and is the very best. He certainly was an enormous influence in my own teaching. He taught me to introduce concepts new to a student by first comparing them to familiar ones — teaching by analogy."
  9. ^ "Redesigning A Culture", Science News. „Behavioral Sciences”. Science News. 99 (26): 430. 1971. JSTOR 3955843. doi:10.2307/3955843. : 430, (June 26, 1971).,
  10. ^ a b The Larry King Show (Aug. 19, 1974). Larry King Interview (Television). Miami: WTVJ 4. ^ Renick, Ralph; Abrell, Joe; Fresco, Jacque (January 26, 1974). Montage Interview (Television). Montage (WTVJ).
  11. ^ Renick, Ralph; Abrell, Joe; Fresco, Jacque (January 26, 1974). Montage Interview (Television). Montage (WTVJ).
  12. ^ Cornish 1979, str. 104
  13. ^ Fresco, Jacque (1979), Structural Systems and Systems of Structure, Miami: Sociocyberneering Inc. pp. 2.
  14. ^ Goldmark & Edson 1973, str. 253
  15. ^ The Rosenstiel School of Marine and Atmospheric Science Annual Report (Original Document). Miami: The University of Miami. 1970.
    • "Seminar: Sociocyberneering, a possible alternative to the future."
  16. ^ King, et al (Dec. 9, 1975). Panel Discussion (Radio.). Miami: WIOD.
  17. ^ a b Schmadeke, Steve (Oct. 27, 2002). "Venus Before Dawn". Naples Daily News (Naples, FL): pp. G1.
    • a-b"Not surprisingly, there have been some setbacks to Fresco's grand vision. The biggest came in 1978.. The group's plan collided with the Collier County zoning board ... Fresco says, 'So they all pulled out, they left.' ... Fresco sold his share of the Naples land and his Miami home ..."
    • v "people who know Fresco call him one of the last true idealists, with a potent blend of inventiveness and obsession ... He's the rare idealist, they say, who has refused to make the normal accommodations with life."
    • g"It's true that his ideas, with variations in scope not only have been tried in another era. They owe much to Technocratic thought, a 1930s movement advocating the reform of social structures under the guidance of scientists and engineers and writers like Paul Ehlrich."
  18. ^ Tice, Neysa. (Oct. 29, 1981). "Venus Is Headquarters For Sociocyberneering Research Center" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. avgust 2013). Lake Placid Journal (Lake Placid, FL). pp. 1B.
    • "'The future will be tremendous, once we unleash it,' he says from Sociocyberneering's Venus research center, founded 10 months ago.". pp. 1B, ¶ 5
  19. ^ Research Center The Venus Project Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. mart 2012). Retrieved: 31 March 2011
  20. ^ Literatura o ekonomiji, psihologiji, sociologiji, tehnologiji, politici i sadašnjem sistemu, u kojoj se nalaze već potvrđena znanja na osnovu kojih se najvećim delom došlo do zaključaka i predloga Projekta Vinus.
  21. ^ library.thinkquest.org/C002291/high/pres...ats.htm
  22. ^ a b v g d Fresco, Jacque (2002). The Best that Money Can't Buy: Beyond Politics, Poverty, & War. Global Cyber-Visions. ISBN 9780964880672. Arhivirano iz originala 10. 03. 2016. g. . The best that money can't buy: beyond politics, poverty, & war Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. mart 2016) , Pristupljeno 24. 4. 2013.
  23. ^ Exemplar-Zero Initiative Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. mart 2010), Pristupljeno 24. 4. 2013.
  24. ^ Pangea - Non Profit Organization Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. februar 2013), Pristupljeno 24. 4. 2013.
  25. ^ tours Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. jul 2012), Pristupljeno 24. 4. 2013.
  26. ^ Newman, Alex (10 March 2011). "Zeitgeist and the Venus Project" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. januar 2012). The New American., Pristupljeno 23. 3. 2011.
    • a "The New American had an opportunity to spend the day with Fresco and his partner during the project's 28-country "World Tour" stop in Stockholm, Sweden." — ¶ 22
    • b"Countless critics have drawn parallels between Fresco's vision and totalitarian systems that have wreaked havoc and death in the past such as communism, socialism, Marxism, and fascism. But Fresco rejects those comparisons." — ¶ 49
  27. ^ Angela, Corrias. (Oct. 11, 2009). "They Call Jacque Fresco A Dreamer." Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. mart 2012). Herald de Paris.
    • "Fresco's and Meadows' unapologetic call for revolution is being welcomed worldwide, increasingly after the economic downturn that has hit all countries and made the middle class the new poor." — ¶ 3; "The Venus Project has inspired activists worldwide. In the UK the non-profit organization "The Venus Project Design" has recently launched its website www.thevenusprojectdesign.com with the aim to recruit volunteer architects, engineers, animators and scientists to work on the Venus Project, and movie director Maja Borg is shooting "Future For Sale" documentary on Jacque Fresco and his suggested society." — ¶ Last
  28. ^ The Venus Project Tours / Seminars Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. jul 2012), Pristupljeno 24. 4. 2013.
  29. ^ The Reality of Me, Pristupljeno 24. 4. 2013.
  30. ^ Face of the Future (Digital Video). TV New Zealand. 2010. Retrieved: 23 March 2011
    • "At 94, it's a future that Jacque will never see. But it won't stop him spending the next seven months traveling the globe promoting his vision. It's called the Venus Project and he says 50 million people around the world are now involved or aware of it." — 00:12-00:31
  31. ^ Gilonis, Samuel (21 February 2011). "The Cult of Zeitgeist“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. mart 2011). Wessex Scene., Pristupljeno 27. 3. 2011.
  32. ^ TVPMagazine, Pristupljeno 24. 4. 2013.
  33. ^ Frequently Asked Questions Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. avgust 2012), Pristupljeno 24. 4. 2013.
  34. ^ a b v Kuznetsov, Yevgeny; Vakhshtayn, Viktor; Filonovich, Sergey; Khramkova, Ekaterina. (December 22, 2011). Knowledge Stream 10: Engineer for an Ideal Future Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. januar 2012) (Video). Moscow, Russia: Digital October.
  35. ^ Grønborg, Morten (2010), "The World According to Fresco" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. maj 2012), Future Orientation. Iss. 1: 15–19
    • The Venus Project is a single, unified idea for a better world and hence very close to what we normally call a utopia. However, according to its creator, it is something else:
    "The Venus Project is not a utopian concept" Jacque Fresco clarifies[traži se izvor]. "We do not believe in the erroneous notion of a utopian society. There is no such thing. Societies are always in a state of transition. We propose an alternative direction, which addresses the causes of many of our problems. There are no final frontiers for human and technological achievement."
  36. ^ A Personal Interview With Jacque Fresco Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. januar 2012). The Venus Project. Retrieved: 30 March 2011.
    • We have the technology to build a global paradise on earth, and at the same time we have the power to end life as we know it. I am a futurist. I cannot predict the actual future--only what it can be if we manage the earth and its resources intelligently. Where I may differ from other futurists is that I work on actual blueprints and methodologies which can achieve a sustainable global society in which all will have a higher standard of living with greater freedom and opportunity. If we work toward this new global society, we can free the world from hunger, war, and poverty--a world humanity has failed to achieve throughout history. If civilization continues on its present course, we will simply repeat the same mistakes all over again.
  37. ^ Olsen-Rule, Nikolina (2010), "Utopian Spaces", Future Orientation. Iss. 1: 41
  38. ^ Grønborg, Morten (2010), "Editorial: Utopia" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. maj 2012), Future Orientation. Iss. 1: 5.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Projekat Vinus na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пројекат_Винус&oldid=27558445”