Pseudonauka

Pseudonauka ili nadrinauka jest tvrdnja, verovanje ili postupanje koje se predstavlja kao naučno ali koja ne drži do valjanog naučnog metoda, koje nije podržano dokazima niti verodostojno, ne može biti pouzdano ispitano, ili nema naučni status iz nekog drugog razloga. Pseudonauku često odlikuje upotreba nejasnih, kontradiktornih, preuveličanih ili nedokazivih tvrdnji, preterano oslanjanje na potvrdu umesto na ozbiljne pokušaje opovrgavanja, nedostatak otvorenosti ka proceni drugih stručnjaka kao i opšti nedostatak sistematičnih procesa za razuman razvoj teorija.

Oblast, praksa ili skup saznanja se može nazvati pseudonakom kada je predstavljeno kao da je saglasno sa normama naučnog istraživanja, ali u praksi ne uspeva da ispuni te norme.

Termin pseudonauka uveden je najverovatnije 1843 kao kombinacija grčke reči pseudo (lažni) i nauka (znanje). Naziv ima negativnu konotaciju i zbog toga ga oni na koje se to odnosi odbacuju.

Simptomi patološke nauke

Langmjur je godine 1953. uveo pojam patološke nauke da bi se obračunao sa istraživanjima koja se sprovode po naučnoj metodi ali koja su iskrivljena ličnim predrasudama. Najpoznatiji primeri su N-zraci, polivoda, hladna fuzija, homeopatija, memorija vode...

Prema Langmiru patološku nauku je najlakše prepoznati po sledećim simptomima:

• Najveći efekat koji je opažen proizveden je agensom čiji se intenzitet jedva može otkriti, a veličina efekta je u osnovi nezavisna od intenziteta uzroka.
• Efekat je veličine koja je uvek na granici otkrića ili je neophodan ogroman broj merenja zbog vrlo malog statističkog značaja rezultata.
• Predlažu se teorije van paradigme polja.
• Od kritike se brani objašnjenjima smišljenim u datom momentu.
• Odnos pobornika i kritičara prvo raste, a onda postepeno pada do zaborava.

Dodatak simptomima patološke nauke

Patološka nauka ne popušta ni do današnjih dana pa je N. Turo, profesor hemije na Kolumbija univerzitetu dodao nove deskriptore koje Langmir nije pomenuo.

• Značajan rezultat je specifičan za poseban sistem.
• U otkriće su umešane posebne tehnike ili aparati.
• Otkriće zahteva značajno odstupanje od paradigme koja potpuno određuje rezultate u svim uporedljivim sistemima, uključujući i one koje su autori ranije dobili.

Nikolas J. Turo, profesor hemije na Univerzitetu Kolumbija

Problem razgraničenja

Tvrdnja ili sistem tvrdnji, da bi se mogao smatrati naučnim, mora biti u stanju da protivureči mogućim ili zamišljenim posmatranjima.

Karl Poper, 1962 Nauka, pseudonauka i krivotvorljivost

Nauka i pseudonauka imaju sasvim suprotan pristup

Algoritam za postavljanje teorije naučnim metodom

Pseudonauka:

• ravnodušna je prema činjenicama.
• „istraživanje“ je neizbežno traljavo.
• počinje hipotezom – obično emotivno privlačno i spektakularno neverovatnom – i onda traži samo dokaze koji joj idu u prilog.
• zanemaruje dokaze koji joj protivureče.
• ravnodušna je prema kriterijumima valjanog dokaza.
• oslanja se na pristrasno potvrđivanje.
• više zavisi od proizvoljnih društvenih konvencija nego od nepromenljivih pravila prirode.
• uvek se može svesti na besmisao ako se sprovodi dosledno do kraja.
• uvek izbegava da se podvrgne značajnom testu.
• često protivureči samoj sebi čak unutar sopstvenih okvira.
• namerno pravi misterije i kada ih nema, ispuštanjem kritičnih podataka i važnih detalja.
• ne napreduje.
• pokušava da bude ubedljiva retorikom, propagandom i izvrtanjem umesto valjanim dokazima (kojih zapravo ni nema).
• vodi raspravu iz neznanja, dakle, iz elementarne zablude.
• vodi raspravu iz navodnih izuzetaka, grešaka, anomalija, čudnih događaja i sumnjivih tvrdnji – umesto iz dobro poznatih pravilnosti prirode.
• oslanja se na lažne autoritete, osećanja ili nepoverenje u proverene činjenice.
• iznosi neobične tvrdnje i bajne teorije koje protivureče svemu što je poznato o prirodi.
• izmišlja sopstveni rečnik u kojem mnogi pojmovi nisu jasno definisani a neki nisu definisani uopšte.
• oslanja se na naučnu metodologiju istovremeno ospravajući njenu ispravnost.

Razlike između nauke i pseudonauke

Nauka	Pseudonauka
Rezultati se objavljuju prvenstveno u naučnim časopisima koji se recenziraju od strane drugih eksperata i koji održavaju striktne standarde poštenja i tačnosti.	Literatura je namenjena širokoj javnosti. Nema recenzije, nema provere, nema nikakvih zahteva u pogledu tačnosti i preciznosti.
Zahtevaju se reproduktivni rezultati; eksperimenti moraju biti detaljno opisani tako da mogu biti ponovljeni ili popravljeni.	Rezultati ne mogu biti reprodukovani ili provereni. Ispitivanja, ako ih uopšte ima, su uvek maglovito opisana te je nemoguće utvrditi šta je urađeno ili kako je to urađeno.
Greške se traže i detaljno ispituju jer pogrešne teorije često mogu da daju ispravno predviđanje slučajno. Međutim, ispravna teorija ne pravi pogrešna predviđanja.	Greške se ignorišu, opravdavaju, kriju, laže se o njima, odbacuju, objašnjavaju, racionalizuju, zaboravljaju, ukratko, izbegavaju se po svaku cenu.
Tokom vremena, sve se više saznaje o ispitivanom fizičkom procesu.	Fizički proces se nikada ne ispituje niti traži. Tokom vremena nema progresa i ništa konkretno ne može da se nauči.
Uverava privođenjem dokaza, argumentima zasnovanim na logičkom ili matematičkom razmatranju, najbolje što dostupni podaci dopuštaju. Kada novi dokaz protivureči starim zamislima, one se napuštaju.	Ubeđuje oslanjanjem na veru i verovanje. Pseudonauka ima vrlo jake pseudoverske osobine: pokušava da preobrati a ne da uveri. Treba joj verovati uprkos činjenicama a ne zahvaljujući njima. Prvobitna zamisao se nikada ne napušta, bez obzira na činjenice.
Ne podržava i ne prodaje neproverene postupke i proizvode.	Najčešće glavni izvor prihoda je prodaja problematičnih proizvoda (knjige, kursevi, dijete, vitamini) i/ili pseudonaučne usluge (horoskopi, čitanje karaktera, spiritualne poruke, proricanje sudbine).

Znakovi prepoznavanja pseudonauke

Robert Park, profesor fizike Univerziteta u Merilendu, je dao neke svojstvene osobine za prepoznavanje pseudonauke:

• Otkriće se saopštava direktno javnosti.
• Pronalazač tvrdi da naučna hijerarhija pokušava da spreči njegovo otkriće.
• Naučni efekt je uvek na samom pragu otkrića.
• Dokazi za pronalazak su anegdotski.
• Pronalazač opravdava verovanje zato što je preživelo vekove.
• Pronalazač radi u izolaciji.
• Pronalazač mora da predloži novi zakon prirode da objasni otkriće.

Primeri pseudonauke

Svaku nauku prati serija sopstvenih pseudonauka.

Biologija:

• Lisenkoizam
• Naučni kreacionizam
• Kriptozoologija
• Baraminologija

Hemija:

• Polivoda
• Klasterisana voda
• Deklasterisana voda

Fizika:

• N-zraci
• Fantastične sile (Bermudski trougao)
• Ufologija
• Feng shui

Medicina:

• Homeopatija
• Akupunktura (‘’teorija”)
• Akupresura (‘’teorija”)
• Herbalizam
• Alternativna medicina
• Kvantna medicina
• Joga (‘’teorija”)
• Tradicionalna kineska medicina
• Kineziologija
• Refleksologija (‘’teorija”)
• Ortomolekularna medicina
• Trovanje radijacijom
• Segmentna terapija
• Suđok
• Apiterapija
• Aromaterapija
• Bioenergoterapija
• Energetska terapija
• Osteopatija
• Hiropraktika
• Lečenje zvukom
• Naturopatija
• Kristaloterapija
• Lečenje svetlom
• Fitoterapija
• Reiki
• Tajđićuen
• Či kung

Psihologija:

• Astrologija
• Grafologija
• Parapsihologija
• Dijanetika
• Porodični raspored
• Lečenje verom
• Duhovna energetska medicina

Istorija:

• Srpska autohtonistička škola

Vidi još

• Pseudomatematika
• Pseudofizika
• Pseudoistorija

Literatura

• Park, Robert L. (2000). Voodoo Science: The Road from Foolishness to Fraud. Oxford University Press, USA. ISBN 978-0-19-513515-2. 
• Goldejker, Ben (2011). Loša nauka. Smederevo: Heliks. ISBN 978-86-86059-31-4. 
• Andrews JP, Henry R (1796). History of Great Britain, from the death of Henry VIII to the accession of James VI of Scotland to the crown of England. II. London: T. Cadell and W. Davies. 
• Bunge M (1983). „Demarcating science from pseudoscience”. Fundamenta Scientiae. 3: 369—388. 
• Devilly GJ (jun 2005). „Power therapies and possible threats to the science of psychology and psychiatry”. The Australian and New Zealand Journal of Psychiatry. 39 (6): 437—45. PMID 15943644. S2CID 208627667. doi:10.1080/j.1440-1614.2005.01601.x. 
• Gauch HG (2003). Scientific Method in Practice. Cambridge University Press. ISBN 9780521017084. LCCN 2002022271. 
• Efthimiou, C. J.; R. Llewellyn (2006). „Is pseudoscience the solution to science literacy?”. arXiv:physics/0608061 . 
• Ruscio, John (2002). Clear thinking with psychology : separating sense from nonsense. Belmont, CA: Brooks/Cole-Thomson Learning. ISBN 978-0-534-53659-6. OCLC 47013264. 
• Sager C, ur. (2008). „Voices for evolution” (PDF). National Center for Science Education. Pristupljeno 21. 5. 2010. 
• Sagan C (1994). The demon-haunted world. New York, NY: Ballantine Books. ISBN 978-0-345-40946-1. 
• Shermer M (1997). Why people believe weird things: pseudoscience, superstition, and other confusions of our time. New York: W. H. Freeman and Company. ISBN 978-0-7167-3090-3. 
• Thagard, Paul R. (1978). „Why astrology is a pseudoscience”. PSA: Proceedings of the Biennial Meeting of the Philosophy of Science Association. 1978 (1): 223—234. ISSN 0270-8647. S2CID 147050929. doi:10.1086/psaprocbienmeetp.1978.1.192639. 
• Pigliucci M, Boudry M (2013). Philosophy of Pseudoscience: Reconsidering the Demarcation Problem. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 9780226051963. 
• Shermer M (septembar 2011). „What Is Pseudoscience?: Distinguishing between science and pseudoscience is problematic”. Scientific American. 305 (3): 92. PMID 21870452. doi:10.1038/scientificamerican0911-92. 
• Hansson SO (3. 9. 2008). „Science and Pseudo-Science”. Stanford Encyclopedia of Philosophy. Metaphysics Research Lab, Stanford University. 
• Schadewald Robert J. (2008). Worlds of Their Own – A Brief History of Misguided Ideas: Creationism, Flat-Earthism, Energy Scams, and the Velikovsky Affair. Xlibris. ISBN 978-1-4363-0435-1. Šablon:Self-published inline
• Shermer M, Gould SJ (2002). Why People Believe Weird Things: Pseudoscience, Superstition, and Other Confusions of Our Time. New York: Holt Paperbacks. ISBN 978-0-8050-7089-7. 
• Derksen AA (2001). „The seven strategies of the sophisticated pseudo-scientist: a look into Freud's rhetorical toolbox”. J Gen Phil Sci. 32 (2): 329—350. S2CID 141312494. doi:10.1023/A:1013100717113. 
• Wilson, F. (2000). The Logic and Methodology of Science and Pseudoscience. Canadian Scholars Press. ISBN 978-1-55130-175-4. 
• Bauer HH (2000). Science or Pseudoscience: Magnetic Healing, Psychic Phenomena, and Other Heterodoxies. University of Illinois Press. ISBN 978-0-252-02601-0. 
• Charpak G, Broch H (2004). Debunked: Esp, telekinesis, other pseudoscience (na jeziku: French). Prevod: Holland BK. Johns Hopkins University Press. ISBN 978-0-8018-7867-1Originally published 2002 by Odile Jacob as Devenez sorciers, devenez savants CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Cioffi F (1998). Freud and the Question of Pseudoscience. Chicago and La Salle, Illinois: Open Court, division of Carus. str. 314. ISBN 978-0-8126-9385-0. 
• Hansson SO (1996). „Defining pseudoscience”. Philosophia Naturalis. 33: 169—176. 
• Pratkanis AR (July—August 1995). „How to Sell a Pseudoscience”. Skeptical Inquirer. 19 (4): 19—25. Arhivirano iz originala 11. 12. 2006. g. 
• Wolpert, Lewis (1994). The Unnatural Nature of Science. Harvard University Press. ISBN 978-0-6749-2981-4.  First published 1992 by Faber & Faber, London.
• Martin, M. (1994). „Pseudoscience, the paranormal, and science education”. Science & Education. 3 (4): 1573—901. Bibcode:1994Sc&Ed...3..357M. S2CID 22730647. doi:10.1007/BF00488452. 
• Derksen, AA (1993). „The seven sins of pseudo-science”. J Gen Phil Sci. 24: 17—42. S2CID 140478903. doi:10.1007/BF00769513. 
• Gardner M (1990). Science – Good, Bad and Bogus. Prometheus Books. ISBN 978-0-87975-573-7. 
  • Little, John (29. 10. 1981). „Review and useful overview of Gardner's book”. New Scientist. 92 (1277): 320. Arhivirano iz originala 08. 04. 2022. g. Pristupljeno 17. 09. 2023. 
• Gardner M (1957). Fads and Fallacies in the Name of Science (2nd, revised & expanded izd.). Mineola, New York: Dover Publications. ISBN 978-0-486-20394-2.  Originally published 1952 by G.P. Putnam's Sons, under the title In the Name of Science.
• Gardner M (2000). Did Adam and Eve Have Navels?: Debunking Pseudoscience. New York: W. W. Norton & Company. ISBN 9780393322385. 

Spoljašnje veze

Mediji vezani za članak Pseudonauka na Vikimedijinoj ostavi

• Skeptic Dictionary: Pseudoscience Архивирано на сајту Wayback Machine (11. октобар 2019) – Robert Todd Carroll, PhD
• Distinguishing Science from Pseudoscience – Rory Coker, PhD
• Pseudoscience. What is it? How can I recognize it? – Stephen Lower
• Science and Pseudoscience Архивирано на сајту Wayback Machine (5. јануар 2008) – transcript and broadcast of talk by Imre Lakatos
• Science, Pseudoscience, and Irrationalism – Steven Dutch
• Skeptic Dictionary: Pseudoscientific topics and discussion – Robert Todd Carroll
• Why Is Pseudoscience Dangerous? – Edward Kruglyakov
• „Why garbage science gets published”. Adam Marcas, Ivan Oransky. Nautilus. 2017. Arhivirano iz originala 06. 11. 2019. g. Pristupljeno 06. 11. 2019. 
• Michael Shermer: Baloney Detection Kit na sajtu YouTube - 10 questions to challenge false claims and uncover the truth.