Ptolemejidi

Ptolemejidi (ili Lagidi) su makedonska (helenska) dinastija, koja je vladala Egiptom od 305. p. n. e. do 30. p. n. e. . Osnivač dinastije je Ptolemej, jedan od vojskovođa Aleksandra Velikog.

Posle Aleksandrove smrti 323. p. n. e. Ptolemej je imenovan satrapom (namesnikom) Egipta. Kralj Egipta postaje 305. p. n. e. kao kralj Ptolemej I, znan kasnije kao Ptolemej I Soter („spasilac“).

Egipćani brzo prihvataju Ptolemejide kao naslednike faraona u nezavisnom Egiptu. Ptolemejidi u svojoj novoj 33. dinastiji vladaju do 30. p. n. e. Soter je za svoju rezidenciju izabrao Aleksandriju, a vođenje zemlje je poverio ljudima makedonsko-grčkog porekla. Nakon dolaska na vlast pokrenuo je mnogobrojne reforme u politici i religiji. Osnovao je i Aleksandrijski muzej i Aleksandrijsku biblioteku. Soterova vladavina je bila prosperitetna, a nastavio ju je njegov sin Ptolemej II Filadelf koji je nastavio očevim stopama i Aleksandriju pretvorio u sedište helenističke kulture, a od Egipta napravio veliku vojnu silu istočnog Sredozemlja. Ptolemeja II nasleđuje njegov sin, Ptolemej III Euerget koji je nakon ratova sa sirijskim Seleukidima proširio granice od Libije do Male Azije, Palestine i Crvenog mora, što je bilo i najveće teritorijalno proširenje.

Slabljenje ptolemejske države počelo je za vreme vladavine Ptolemeja IV Filopatora i kasnije Ptolemeja V Epifana protiv kojih je vladao otpor samih egipćana, ali i Rima koji je počeo da prodire na istok.

Muški članovi dinastije uzimaju ime Ptolemej, a imena kraljica su obično bila Kleopatre, Arsinoja ili Berenika. Najpoznatija je poslednja kraljica Kleopatra VII, poznata po svojoj ulozi u rimskim građanskim ratovima Julija Cezara i Pompeja, a kasnije između Oktavijana i Marka Antonija. Kad su Rimljani okupirali Egipat, Kleopatra je izvršila samoubistvo i time je završena vladavina Ptolemeja ali i doba helenizma na polju političke istorije.

Ptolemejevići: kraljevi i kraljice

Datumi u zagradama označavaju vreme kraljevske vlasti. Obično bi vladali zajedno sa svojim suprugama, koje su im obično bile sestre. Nekoliko kraljica je obavljalo kraljevsku dužnost, a najpoznatija je Kleopatra VII (51. p. n. e.—-30. p. n. e.).

• Ptolemej I Soter (305. p. n. e.-285. p. n. e.) oženio se (verovatno) Teidom, drugi put Artakamom, treći put Euridikom Egipatskom i konačno Berenikom I
• Ptolemej II Filadelf (285. p. n. e.-246. p. n. e.) oženio se Arsinojom I Egipatskom, onda Arsinojom II; vladao je zajednički sa Ptolemejem Sinom 267. p. n. e.-259. p. n. e.)
• Ptolemej III Euerget (246. p. n. e.-222. p. n. e.) oženio se Berenikom II
• Ptolemej IV Filopator (222. p. n. e.-204. p. n. e.) oženio se Arsinojom III
• Ptolemej V Epifan (204. p. n. e.-180. p. n. e.) oženio se Kleopatrom I
• Ptolemej VI Filometor (180. p. n. e.-164. p. n. e., 163. p. n. e.-145. p. n. e.) oženio se Kleopatrom II, kratko vladao zajedno sa Ptolemejem Eupatorom 152. p. n. e.
• Ptolemej VII (nikad nije vladao)
• Ptolemej VIII Fiskon (170. p. n. e.-163. p. n. e., 145. p. n. e.-116. p. n. e.) oženio se Kleopatrom II, onda sa Kleopatrom III ; privremeno je proteran iz Aleksandrije od strane Kleopatre II između 131. p. n. e. i 127. p. n. e., pomirio se s njom 124. p. n. e.
• Kleopatra II (131. p. n. e.-127. p. n. e.), suptostavljala se Ptolemeju VIII
• Kleopatra III (116. p. n. e.-101. p. n. e.) vladala je zajedno sa Ptolemejem IX (116. p. n. e.-107. p. n. e.) i Ptolemejem X (107. p. n. e.-101. p. n. e.)
• Ptolemej IX Latir (116. p. n. e.-107. p. n. e., 88. p. n. e.-81. p. n. e. oženio se Kleopatrom IV onda Kleopatrom Selenom I. Zajedno vlada sa Kleopatrom III tokom prve vladavine
• Ptolemej X Aleksandar I (107. p. n. e.-88. p. n. e.) oženio se Kleopatrom Selenom, onda sa Berenikom III; zajednički vlada sa Kleopatrom III do 101. p. n. e.
• Berenika III Filopator (81. p. n. e.-80. p. n. e.)
• Ptolemej XI Aleksandar II (80. p. n. e.) oženio se i zajednički vladao sa Berenikom III pre nego što ju je ubio; vladao je samo 19 dana posle toga.
• Ptolemej XII Aulet (80. p. n. e.-58. p. n. e., 55. p. n. e.-51. p. n. e.) oženio se Kleopatrom V
• Kleopatra V (58. p. n. e.-57. p. n. e.) vladala je zajednički sa Berenikom IV (58. p. n. e.-55. p. n. e.)
• Kleopatra VII (51. p. n. e.-30. p. n. e.) zajednički je vladala sa Ptolemejem XIII (51. p. n. e.-47. p. n. e.), sa Ptolemejem XIV (47. p. n. e.-44. p. n. e.) i Ptolemejem XV Cezarionom (44. p. n. e.-30. p. n. e.)
• Arsinoja IV (48. p. n. e.-47. p. n. e.) neuspešno se sukobljavala sa Kleopatrom VII

Drugi članovi Ptolemejske dinastije

• Ptolemej Keraun (umro 279. p. n. e. ) - najstariji sin Ptolemeja I Sotera.
• Meleager Makedonski - kralj Makedonije.
• Ptolemej Apion (umro 96. p. n. e. ) - sin Ptolemeja VIII. Poslednji helenistički kralj Kirenaike (današnje Libije).
• Aleksandar Helije (rođen 40. p. n. e.) - sin Marka Antonija i Kleopatre VII.
• Kleopatra Selena II (40. p. n. e.-6. n.e.) - ćerka Marka Antonija i Kleopatre VII, kraljica Mavretanije.
• Ptolemej Filadelf (rođen 36. p. n. e. ) - sin Marka Antonija i Kleopatre VII
• Ptolemej Mavretanski (umro 40.) - sin Kleopatre Selene II, unuk Kleopatre VII. Kralj Mavretanije i rimski saveznik.
• Druzila (rođena 5. n.e.) - ćerka Kleopatre Selene II.

Vidi još

• Stari Egipat
• Egipatski jezik