Publika

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Izgled publike pre početka nekog događaja.
Publika na koncertu umetničke muzike.
Publika koja posmatra jednu dečju predstavu.
Uzdignute ruke oduševljene publike.
Publika na festivalu motociklista.

Publika (ital. pubblico, engl. audience; franc. public, nem. Publikum) je manja ili veća grupa ljudi koja prati (gledaoci, slušaoci, posetioci ili učesnici) neku predstavu, emisiju, koncert, umetničko delo, takmičenje, neku sportsku utakmicu itd.[1][2] Publika nekada može da bude samo jedna osoba. Publika je „konzument“ određenog (ili određenih) događaja.

In the age of easy internet participation and citizen journalism, professional creators share space, and sometimes attention with the public. American journalist Jeff Jarvis said, "Give the people control of media, they will use it. The corollary: Don't give the people control of media, and you will lose. Whenever citizens can exercise control, they will."[3] Tom Curley, President of the Associated Press, similarly said, "The users are deciding what the point of their engagement will be — what application, what device, what time, what place."[3]

Vrste publike[uredi | uredi izvor]

Publika je uticala i utiče na razvoj različitih oblicika umetnosti. Najveća umetnička forma su masovni mediji. Neki događaji pozivaju otvoreno učešće publike, dok drugi omogućuje samo skromno pljeskanje publike. Različite vrste umetnosti imaju različite nazive za publiku. Na primer:

  • Široka publika koja „konzumira” književnost i štampu zovu se „čitaoci“.
  • Pozorište, muzika, slikarstvo, vajarstvo i film imaju svoju publiku koja se zove, „gledaoci“.
  • Video-igre ima svoju publiku, nazivaju se „igrači“.
  • Radio ima svoju publiku, nazivaju se „slušaoci“.
  • TV ima svoju publiku koja se, zavisno od vrste emisije, nazivaju „gledaoci“ ili „učesnici“ (u zabavnim televizijskim programima takmičarskog karaktera, Beovizija, kviz i td.)
Ostale vrste publike
  • Postoji manja ili veća grupa ljudi koja je pristalica neke ideje, nekog sportskog tima, neke političke stranke. To je isto vrsta publike koja se naziva „simpatizeri“, „navijači“, „pristalice“.
  • Postoji i druga vrsta publike, tzv. ciljana publika (engl. target audience) u marketingu i oglašavanju, što čini specifičnu grupu ljudi unutar ciljanog tržišta.

Posebna (stvarna) publika[uredi | uredi izvor]

U retorici, neka publika zavisi od okolnosti i situacije i karakterišu je pojedinci koji čine publiku. Ponekad je ova publika podložna ubeđivanju i bavi se idejama govornika. U rasponu veličine i sastava, ova publika se može okupiti i formirati „kompozit“ više grupa.[4]

Neposredna publika[uredi | uredi izvor]

Neposredna publika je tip publike koji se sastoji od pojedinaca koji su licem u lice subjekti sa govornikom i govornikovim retoričkim tekstom ili govorom.[5] Ova publika direktno sluša, angažuje se i konzumira retorički tekst na neposredan način. U merenju neposrednog prijema i povratnih informacija publike (merenje publike), govornik može se oslanjati na lične intervjue, aplauze i verbalne komentare date tokom i nakon retoričkog govora.[4]

Posredovana publika[uredi | uredi izvor]

Za razliku od neposredne publike, posredovanu publiku čine pojedinci koji konzumiraju retoričke tekstove na način koji se razlikuje od vremena ili mesta u kome govornik predstavlja tekst. Publika koja konzumira tekstove ili govore putem televizije, radija i interneta smatra se posredovanom publikom, jer ti mediji razdvajaju retoričara i publiku.[6] Takva publika je fizički udaljena od publike i poruka je kontrolisana.[5] Razumevanje veličine i sastava posredovane publike može biti teško jer mediji kao što su televizija, radio i internet mogu da izmeste publiku iz vremena i okolnosti retoričkog teksta ili govora.[4] U merenju posredovanog prijema publike i povratnih informacija (praksa koja se zove merenje publike), može se oslanjati na ankete i ocene, kao i na komentare i forume koji mogu biti istaknuti na veb lokaciji. Ovo se odnosi na polja kao što su filmovi, pesme i još mnogo toga. Postoje kompanije koje su specijalizovane za merenje publike.[7]

Teorijska publika (zamišljena)[uredi | uredi izvor]

Teorijska publika se zamišlja da bi se pomoglo govorniku da sastavi, uvežbava ili kritičaru da razume retorički tekst ili govor.[8]

Samostalna publika (samopromišljanje)[uredi | uredi izvor]

Kada retoričar duboko razmatra, preispituje i promišlja o sadržaju ideja koje prenosi, može se reći da se ovi pojedinci obraćaju publici sami, ili samopromišljaju. Naučnici Čejm Perelman i Lusi Olbreht-Tajteka, u svojoj knjizi Nova retorika: Traktat o argumentaciji,[9][10] tvrde da je govornik „u boljoj poziciji od bilo koga drugog da testira vrednost svojih argumenata“. Sama publika, iako ne služi kao cilj svim retoričkim ciljevima ili okolnostima, ipak deluje kao vrsta publike koja ne funkcioniše samo kao funkcija samopomoći, već i kao instrument koji se koristi za otkrivanje dostupnih sredstava ubeđivanja.[11]

Idealna publika[uredi | uredi izvor]

Idealna publika je govornikova zamišljena, namenjena publika. U stvaranju retoričkog teksta, govornik zamišlja da je ciljna publika, grupa pojedinaca kojoj će se obraćati, ubeđivati ili uticati na govor ili retorički tekst.[12] Ova vrsta publike nije nužno zamišljena kao najprihvatljivija publika, već kao buduća konkretna publika sa kojom će se retor angažovati. Zamišljanje takve publike omogućava retoru da formuliše apele koji će omogućiti uspeh u angažovanju sa budućom određenom publikom. Razmatrajući idealnu publiku, govornik može zamisliti buduće uslove posredovanja, veličinu, demografiju i zajednička uverenja publike kojoj se obraća.[13]

Podrazumevana publika[uredi | uredi izvor]

Podrazumevana publika je imaginarna publika koju je revizor ili čitalac odredio kao konstruisanu publiku teksta. Podrazumevana publika nije stvarna publika, već ona o kojoj se može zaključiti čitanjem ili analizom teksta. Stručnjak za komunikacije Edvin Blek, u svom eseju, Druga Persona,[14] predstavlja teorijski koncept implicitne publike koristeći ideju dve persone. Prva persona je podrazumevana retorika (ideja govornika koju formira publika), a druga persona je podrazumevana publika (ideja publike koju formira i koristi se za ubeđivanje u govornoj situaciji). Kritičar bi takođe mogao da odredi šta tekst želi da ta publika postane ili uradi nakon retoričke situacije.[15]

Na Internetu[uredi | uredi izvor]

Putem interneta svakom čoveku se pruža mogućnost da učestvuje na različite načine. Internet daje ljudima platformu da pišu i dođu do ljudi koji su zainteresovani za ono o čemu pišu. Kada pisci pišu onlajn, oni su u mogućnosti da formiraju zajednice sa ljudima sa kojima dele zajedničke interese. Publika koju ljudi pokušavaju da dosegnu može biti opšta ili specifična, sve u zavisnosti od toga o čemu pisac raspravlja u svojim onlajn objavama.[16] Publika mora da ode i proveri šta pisci pišu da bi bila u toku sa najnovijim informacijama. Pisci moraju pronaći svoju nišu i naporno se potruditi da probiju put u već formiranu zajednicu. Publika do koje pisac doseže može da odgovori na postove pisaca i može da da povratne informacije. Internet omogućava da se ove veze formiraju i neguju. U knjizi Here Comes Everybody autora Kleja Širkija, postoje različiti primeri kako publika ne samo da prima sadržaj već ga zapravo stvara. Internet stvara šansu da osoba bude deo publike i stvaralac u isto vreme.[17]

Učešće publike[uredi | uredi izvor]

Ples sa Igijem - učešće publike na Siget festivalu
Publika na Bruklinskom festivalu knjige u Njujorku.

Učešće publike se obično nalazi u predstavama koje razbijaju četvrti zid. Primeri uključuju tradicionalne britanske pantomime, stand-up komedije i kreativne scenske predstave kao što je Blu man grupa.

Učešće publike može biti neprijatno za pojedine ljude,[18] ali raste i evoluira kao novo sredstvo za aktivaciju brenda i angažovanje brenda. U pokušaju da stvore i ojačaju posebnu vezu između brendova i njihovih potrošača, kompanije sve više traže događaje koji uključuju aktivno učešće publike. Organizacije često obezbeđuju brendirane predmete učesnicima događaja koji će uključiti publiku u emisiju, kao i delovati kao suveniri događaja, stvarajući trajnu vezu sa brendom.[19] Na primer, tokom Superbola XLVIII, publika je bila uključena u Superbol XLVIII šou na poluvremenu kao deo svetlosnih efekata. Pepsi je uključio gledaoce tako što im je dao „video skijaške kape“ koje su proizvele vizuelne efekte u masi.[20] Direktnije obraćajući se ljudima i emocijama, brendovi mogu dobiti povratne informacije od svojih potrošača. Kompanije koje pružaju ili traže takva iskustva odnose se na termin „aktivacija mase“. Na primer, preduzeće Opipljiva interakcija je jednu od svojih filijala nazvalo Aktivacija mase,[21] a PixMob se na svojoj veb stranici naziva kompanijom za aktivaciju publike.[22]

Reakcije publike[uredi | uredi izvor]

Publika različito ispoljava svoje emocije na date događaje koje posmatra, na primer:

  • Aplauz je pljesak ruku publike koji proizilazi kao nagrada ili emocionalni odgovor na kvalitet događaja kojeg prati. To je pokazatelj uspešnosti neke predstave, koncerta...[23] Stepen zadovoljstva publike meri se dužinom i jačinom aplauza, pa se kaže „buran aplauz“, „gromoglasan aplauz“ i td.
    • Česti su povici oduševljene publike, kao npr: „Bravo!“ Na koncertima ozbiljne muzike oduševljena publika traži od izvođača da joj još svira ili peva uzvikom: „Bis!“. Na rok i folk koncertima publika izražava oduševljenje zvižducima, aplauzima, pevanjem i podizanjem ruku.
  • Zviždanje i negodovanje je negativni odgovor publike na sadržaj događaja koji prati.
  • Nasilje je brutalno i fizičko učešće publike kao njen krajnje negativni odgovor na sadržaj događaj koji prati. U zadnje vreme, nažalost, ovaj način reagovanja publike veoma je čest u sportu.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Vlastimir Peričić, Višejezični rečnik muzičkih termina
  2. ^ Vlastimir Peričić - Radivoj Lazić, Osnovi teorije muzike, Pristupljeno 24. 4. 2013.[nepouzdan izvor?]
  3. ^ a b Rosen, Jay (27. 6. 2006). „The People Formerly Known as the Audience”. Press Think. Arhivirano iz originala 2016-08-30. g. Pristupljeno 5. 8. 2012. 
  4. ^ a b v „The Rhetorical Situation” (PDF). University of Arkansas Sam M. Walton College of Business. 
  5. ^ a b Hinck, Edward A. (2018). Televised Presidential Debates in a Changing Media Environment. ABC-CLIO. ISBN 9781440850448. 
  6. ^ Nordquist, Richard. „How to Speak and Write With an Audience in Mind”. ThoughtCo. Pristupljeno 2019-09-30. 
  7. ^ James, Webster; Phalen, Patricia; Lichty, Lawrence (2014). Ratings Analysis: Audience Measurement and Analytics (Fourth izd.). New York: Routledge. ISBN 978-0-415-52652-4. 
  8. ^ Litt, Eden; Hargittai, Eszter (2016-01-01). „The Imagined Audience on Social Network Sites”. Social Media + Society. 2 (1): 2056305116633482. ISSN 2056-3051. doi:10.1177/2056305116633482 Slobodan pristup. 
  9. ^ The New Rhetoric: A Treatise on Argumentation
  10. ^ Perelman, Chaïm; L. Olbrechts-Tyteca (1969). The New Rhetoric: A Treatise on ArgumentationNeophodna slobodna registracija. Notre Dame, Indiana: University of Notre Dame Press. 
  11. ^ Litt, Eden (2012-07-01). „Knock, Knock. Who's There? The Imagined Audience”. Journal of Broadcasting & Electronic Media. 56 (3): 330—345. ISSN 0883-8151. doi:10.1080/08838151.2012.705195 Slobodan pristup. 
  12. ^ Strohm, Paul (1983). „Chaucer's Audience(s): Fictional, Implied, Intended, Actual”. The Chaucer Review. 18 (2): 137—145. ISSN 0009-2002. JSTOR 25093871. 
  13. ^ Sargent-Baur, Barbara N. (1992-01-01). „Communication and implied audience(s) in Villon's Testament”. Neophilologus. 76 (1): 35—40. ISSN 1572-8668. S2CID 162256798. doi:10.1007/BF00316754. 
  14. ^ Black, Edwin (1998). „The Second Persona”. Ur.: John Lucaites; Celeste Michelle Condit; Sally Caudill. Contemporary Rhetorical Theory: A Reader. New York: Guilford Press. str. 331—340. ISBN 1-572-30401-4. 
  15. ^ Bell, Joanna H.; Bromnick, Rachel D. (2003). „The social reality of the imaginary audience: a grounded theory approach”. Adolescence. 38 (150): 205—219. ISSN 0001-8449. PMID 14560876. 
  16. ^ Livingstone, Sonia (maj 1998). „Audience research at the crossroads” (PDF). European Journal of Cultural Studies. 1 (2): 193—217. ISSN 1367-5494. S2CID 7338276. doi:10.1177/136754949800100203. 
  17. ^ Shirky, Clay (2008). Here Comes EverybodyNeophodna slobodna registracija. Penguin Group. ISBN 978-1-59420-153-0. 
  18. ^ Ro, Christine. „Why Audience Participation Is So Terrifying”. The Cut. Pristupljeno 2018-08-18. 
  19. ^ Cornwell, T. Bettina; Weeks, Clinton S.; Roy, Donald P. (2005). „Sponsorship-Linked Marketing: Opening the Black Box”. Journal of Advertising. 34 (2): 21—42. JSTOR 4189295. S2CID 15520591. doi:10.1080/00913367.2005.10639194. 
  20. ^ Ellen Lampert-Greaux (February 3, 2014) PixMob Brings LED Technology To The Super Bowl XLVIII Halftime Show Live Design Online
  21. ^ „about”. about | Tangible Interaction. 
  22. ^ „PixMob - LED wristbands for enhanced crowd experiences”. www.pixmob.com. 
  23. ^ Radivoj Lazić, Škola za klarinet: Učim klarinet IV Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. decembar 2012), Pristupljeno 24. 4. 2013.[nepouzdan izvor?]

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Publika na Vikimedijinoj ostavi.
Vikicitat ima citate vezane za članak Publika.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Публика&oldid=27568969”