Pulsar
Iz projekta Википедија
Pulsari su vrsta neutronskih zvezda, prečnika oko 10 km, koje vrlo brzo rotiraju. Najbržim pulsarima za jedan je okret potrebno tek oko 3 ms. Milisekundnim pulsarima se nazivaju oni koji rotiraju brže od 100 puta u sekundi. PSR J1740-5340 se okrene čak 274 puta u sekundi. Pulsari u pravcu ose rotacije ispuštaju jako elektromagnetno zračenje, najčešće u obliku radio-talasa. Nama pulsar, usled rotacije i uskog snopa radio-talasa, izgleda kao svemirski svetionik. Veruje se da se frekvencija pulsiranja poklapa sa frekvencijom rotacije pulsara.
Sadržaj |
[uredi] Otkriće
I odjednom bukvalno kao grom iz vedra neba, došlo je do otkrića, koje je tajanstvene neutronske zvezde pretvorilo u objekte koji se lako mogu osmatrati. Reč je o otkriću pulsara, možda najimpresivnijem otkriću u astronomiji za poslednjih nekoliko decenija. Mi često zloupotrebljavamo reč otkriće, tako da se ono postepeno banalizuje. Međutim, u istoriji nauke broj pravih otkrića je veoma mali. Čak i po najstožijim kriterijumima, otkrivanje pulsara je, uistinu, pravo otkriće. Ovo otkriće, kao što obično biva sa pravim otkrićima, dogodilo se slučajno. U leto 1967. godine asistentkinja poznatog engleskog radioastronoma Hjuiša, postdiplomac, gospođica Džoslin Bel, iznenada je primetila na nebu sasvim neobičan radio-izvor. Taj izvor je zračio kratkotrajne radio-impulse na talasnoj dužini 3.7 metara koji su se strogo periodično,svakih 1.33 sekunde, ponavljali. Uskoro su bila otkrivena još tri takva ista izvora, sa drugim, takođe skoro sekundnim periodima. To otkriće je tako zaprepastilo naučnike da su oni u prvi mah posumnjali da su ti signali veštačkog porekla i da ih šalju neke super civilizacije. Držali su u tajnosti posmatranja i tokom skoro pola godine niko o tome nije znao-slučaj bez presedana u istoriji astronomije... Tek pošto su se uverili da ti signali nisu rezultat aktivnosti vanzemaljskih civilizacija, rezultati posmatranja bili su objavljeni. Nije odmah bilo jasno da je uzrok stroge periodičnosti radio-impulsa(koji su dobili naziv pulsari) brza rotacija zvezdolikih objekata. Budući da su isprva sumnjali da ove impulse šalje vanzemaljska civilizacija, ta prva četiri otkrivena pulsara nazvana su LGM 1-4, što je bila skraćenica od Little Green Men (engleski: mali zeleni ljudi). Prostorija u kojoj je bio održan seminar na kome je predstavljeno otkriće pulsara bila je okićena papirnim ukrasima u obliku malih zelenih vanzemaljaca.
[uredi] Vrste
Astronomi danas razlikuju tri klase pulsara, prema izvoru energije koja pogoni pulsar:
- Pulsari pogonjeni rotacijom, gde se energija emitovanog zračenja crpi iz rotacije tela
- X-zračni pulsari gde je energijski izvor gravitaciona potencijalna energija materije koju pulsar isisava iz svog binarnog partnera, obično crvenog džina i
- Magnetari, gde je glavni izvor zračenja opadajuće jako magnetno polje.
[uredi] Nastanak
Prema današnjim teorijama, H-zračni pulsari nastaju iz binarnog sistema neutronske zvezde i crvenog diva.
Kada potroše zalihe vodonika i pređu na sagorevanje helijuma pri kraju svog života zvezde ulaze u fazu crvenog diva (Sunce za 5 milijardi godina). Posledica toga je širenje zvezde na višestruko veći prečnik (Sunce će se tada raširiti do Zemljine putanje). Kada se crveni div dovoljno raširi, neutronska zvezda počinje da „krade“ njegovu atmosferu, a gas koji pada na budući pulsar ubrzava njegovu rotaciju. Nakon što crveni div izgubi svoje spoljašnje slojeve, preostali delovi zvezde postaju beli patuljak, faza u evoluciji zvezde koja i inače sledi, samo nešto sporije bez pulsara u blizini.
[uredi] Spoljašnje veze
- A Pulsar Discovery - the detection of the first optical pulsar from the American Institute of Physics. Includes audio and teachers guides.
- The listing for the first pulsar (PULS CP 1919) in the Simbad database
- The ATNF Pulsar Catalogue
- The Discovery of Pulsars on H2G2
