Пух орашар
| Puh orašar | |
|---|---|
| |
| Muscardinus avellanarius | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Tip: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Potporodica: | |
| Rod: | Muscardinus Kaup, 1829
|
| Vrsta: | M. avellanarius
|
| Binomno ime | |
| Muscardinus avellanarius (Linnaeus, 1758)
| |
| |
| Rasprostranjenost vrste | |
| Sinonimi | |
|
Mus avellanarius Linnaeus, 1758 | |
Puh orašar (lat. Muscardinus avellanarius) je noćni glodar iz porodice puhova (Gliridae) i jedini predstavnik roda Muscardinus. Naseljava Evropu i Malu Aziju.
Opis[uredi | uredi izvor]
Ovaj puh je smeđe-žute boje, sa belim grudima i trbuhom. Dužine je 6-9 cm, bez repa dugačkog 5,7-7,5 cm (sa repom dug je do 16,5 cm). Težak je 17-20 grama, a neposredno pre hibernacije dostiže težinu od 30 do 40 grama. Krzno mu je gusto i poleglo, a dlaka mekana i sjajna, srednje dužine. Oči su mu velike i crne, uši malene i ne baš razvijene, dok je rep dug i potpuno prekriven dlakom. Puh orašar je noćna životinja i većinu vremena provodi među granama drveća tražeći hranu. Pravi duge obilaze, umesto da siđe na zemlju i izloži se opasnosti. Hibernira od oktobra do aprila ili maja.
Rasprostranjenje[uredi | uredi izvor]
Naseljava šume Evrope i severnog dela Male Azije. Na severu se njegov areal prostire do južne Švedske, a na istoku do Volge. U Britaniji je jedini autohtoni puh. Iako Irska prirodno nema puhova, orašar je nedavno pronađen u okrugu Kilder,[2] i čini se da se brzo širi, čemu pomaže i rasprostranjenost živica u irskim selima.[3]
Prema „Priručniku za zaštitu puhova”, nekadašnje britanske vladine agencije „Engleska priroda”, orašari se najviše povezuju sa listopadnim šumama, ali takođe naseljavaju živice i šikare. Retko putuju više od 70 m od svog gnezda.[4]
Ishrana[uredi | uredi izvor]
Omiljena hrana su mu orasi, po čemu je i dobio ime. Voli i lešnike, žirove, sočne plodove, kao što je jagoda i kupina, a takođe i pupoljke.
Orašar zahteva razne vrste arborealne hrane da bi preživeo. Jede bobice, orašaste plodove i drugo voće s` lešnicima kao glavnom hranom za tovljenje pre hibernacije. Takođe jede plod graba i kupina, kada je lešnika malo. Ostali izvori hrane su pupoljci mladog lišća i cvetovi koji obezbeđuju nektar i polen. Jede i insekte, naročito lisne vaši i gusenice, koje pronalazi na drveću na kome se hrani.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Hutterer, R.; Kryštufek, B.; Yigit, N.; Mitsain, G.; Meinig, H. & Juškaitis, R. (2016). „Muscardinus avellanarius”. The IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2016: e.T13992A110268032. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-3.RLTS.T13992A22222242.en. Pristupljeno 14. 10. 2019.
- ^ Ahlstrom, Dick. (16. 7. 2013). "The dormouse makes first appearance in Ireland". Irish Times.
- ^ Mooney, John. (8. 9. 2013). "Rare UK dormouse moved to Ireland". Sunday Times.
- ^ Marnell, F. and Donoher, D. (2013). First confirmed record of Hazel Dormouse (Muscardinus avellanarius) in the wild in Ireland. Ir Nat J. 33: 77-78
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Lovački magazin Trag, broj 18, str. 14—15.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
