Pjer Žozef Prudon

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Pjer Žozef Prudon
Pjer Žozef Prudon
Lični podaci
Datum rođenja(1809-01-15)15. januar 1809.
Mesto rođenjaBezanson, Francuska
Datum smrti19. januar 1865.(1865-01-19) (56 god.)
Mesto smrtiPariz, Francuska
Filozofski rad
Uticaji od
Uticao na

Pjer Žozef Prudon (franc. Pierre-Joseph Proudhon;[5] Bezanson, 15. januar 1809 — Pariz, 19. januar 1865) je bio francuski socijalista,[6][7][8][9] ekonomista i socijalni filozof koji se smatra jednim od prvih anarhističkih mislilaca (bio je prvi mislilac koji je sebe nazvao anarhistom).[10][11][12] Mnogi smatraju Prudona „ocem anarhizma“.[13] Prudon je postao član Francuskog parlamenta nakon Revolucije 1848. godine, nakon čega je sebe nazivao federalistom.[14] Prudon je slobodu kojoj je težio opisao kao „sintezu komunizma i svojine“.[15] Neki smatraju da je njegov mutualizam deo individualističkog anarhizma[16][17][18] dok ga drugi smatraju delom socijalnog anarhizma.[19][20][21]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Pjer Žozef Prudon se rodio u Bezansonu, Francuska, 1809. godine.[22] Kao sin propalog sitnog seljaka koji nakon likvidacije poseda (progutala ga je hipoteka) počinje da se bavi pravljenjem bačvi, celog života je osećao nostalgiju za izgubljenim imanjem. Proudon se nije pomirio sa propadanjem tog socijalnog sloja koji živi isključivo od svog rada, tako da je celog života izgrađivao ideju koja će siromašnima omogućiti socijalnu ravnopravnost.

U svom pamfletu “Šta je vlasništvo?”[23] Prudon je osudio zloupotrebu koncentrisane ekonomske moći i privatno vlasništvo. Tu je izrekao svoju čuvenu tvrdnju „Vlasništvo je krađa“. Njegove teorije učinile su ga popularnim misliocem, i bio je izabran u konstitutivnu skupštinu posle revolucije 1848. U skupštini njegov predlog za prikupljanje antivlasničkog poreza na stanarine i kamate je odbačen. Takođe je pokušao da osnuje narodnu banku u kojoj bi bili davani beskamatni krediti.

7. februara 1848. objavio je prvi anarhistički časopis “Le Representant du Peuple”. On kaže da oslobođenje radničke klase može ostvariti samo radnička klasa sama, bez pomoći vlasti. Časopis je prodat u 40.000 primeraka.

Prudon je bio zatvoren od 1849. do 1852. zbog kritikovanja Luja Napoleona. Posle puštanja iz zatvora živeo je u egzilu u Belgiji. Nakon što je pomilovan 1862. vratio se u Francusku slabog zdravlja i umro je 19. januara 1865.

Njegove misli su uticale i na Blankija i Lafarža, a u vreme Prve internacionale njegova ideja je bila najjača. Posle kongresa u Briselu 1868. njegov uticaj u Internacionali opada. U radničkom pokretu Francuske, marksizam je potisnuo prudonizam tek stvaranjem Francuske radničke partije 1879, a sa porazom pariske komune, poražen je i prudonizam.

Socijalna filozofija[uredi | uredi izvor]

Prudon smatra da društvo i odnose u njemu treba urediti prema ljudskoj prirodi. Vrhovni princip čovekove prirode jeste pravda i zato je ona ne samo osnova za vrednovanje sadašnjosti i budućnosti već i princip na kome se treba organizovati novi poredak. Na socijalnom planu, pravda je nešto više od “interesa i računa”, ona je snaga duše koja ostvaruje pravo; osnov ljudskog društva, društvene kohezije i zajedničkog života. Pravda ne proističe iz spolja nametnutog autoriteta, niti iz društva i odnosa u njemu. Bit čoveka i njegove društvenosti je u njemu samom. Drugo bitno svojstvo čoveka je rad, koji je takođe nepromenljiv i večan. Pravda i dostojanstvo su u nama samima. Spoznaja, poštovanje i odbrana dostojanstva u sebi samome i u drugome jeste pravda. Pravda se ostvaruje preko razuma. Temeljna pretpostavka pravde je sloboda i to takva da individua poštuje dostojanstvo drugih ljudi i da poštuje principe solidarnosti u društvenom životu.

Mutualizam[uredi | uredi izvor]

Prudonov mutualizam (uzajamnost) je poredak koji proizilazi iz individualne volje, rada i razuma. Jedini princip tog poretka je slobodni pojedinac, a on je pak slobodan samo ako spozna pravu prirodu i ako postupa u skladu sa njom. Ta sloboda je nespojiva sa bilo kakvim autoritetom, nasiljem, ugnjetavanjem i ne može da postoji tamo gde postoji nejednakost. Jednakost proizilazi iz pravde, iz urođenih osobina ljudi, iz identičnosti razuma i težnje za očuvanjem dostojanstva. Ona se ogleda u pravu pojedinca da raspolaže celokupnim proizvodom svoga rada, tj. suština jednakosti je u socijalnoj slobodi čoveka kao privatnog vlasnika, privatnog proizvođača tj. privatnog individuuma.

Uzajamno poštovanje interesa i dostojanstva - poštovanje za poštovanje, jemstvo za jemstvo, usluga za uslugu tj. mutualizam, jeste jednakost. Proudon kaže da sadašnji poredak nije poredak pravde, slobode i jednakosti već poredak opšteg i progresivnog zla. On smatra da Francuska revolucija nije uspela jer je ekonomska struktura društva ostala nedirnuta, politika je nadvladala ekonomiju, stvrajući protivrečnosti između rada i autoriteta, slobode i poretka tj. političke ekonomije i politike. Smisao politike nije u domenu politike (promena vlasti), već u domenu socijalne ekonomije. Politička konstitucija počiva na autoritetu, suverenitetu i nasilju nad pojedincima. Tražiti njenu bit je besmisleno jer je autoritet, kao i božanstvo, stvar vere, a ne spoznaje.

Kritika države[uredi | uredi izvor]

Prema Prudonu, politički princip, Država, izgrađen je na sledećim dogmama: prvobitna pokvarenost ljudske prirode, bitna nejednakost života, večni karakter suprotnosti i ratova i fatalnost bede. Iz ovih dogmi nužno slede: neophodnost Države tj. pokornost, rezignacija i vera. Odatle proizilazi podela naroda na kaste i klase, koje su jedna drugoj podređene, svrstane i poređane u piramidu na čijem se vrhu nalazi vlast; administrativna centralizacija; pravosudna hijerarhija, policija i verski rituali. Taj sistem vlade-države-političke konstitucije ima za cilj: prosvećivanje i opravdanje pokornosti građana Državi; pokornost siromašnog čoveka bogatom; radnika parazitu; laika svešteniku, itd. Prudon tvrdi da je Država organizam za održavanje nejednakosti, potčinjavanje i ugnjetavanje ljudi. Ona je zato prepreka za stvaranje pravednog poretka. Nije dovoljno samo reći to da je Država zlo već i to da zlo treba ukloniti i treba dati odgovor na pitanje kako to učiniti. Proudon smatra da su izbori obična lakrdija, direktno zakonodavstvo i direktna uprava su iluzije u postojećem sistemu. Ako se stari poredak zasniva na autoritetu i veri tj. utemeljen je po božanskom pravu, novi je zasnovan po ljudskom pravu tj. na spontanoj delatnosti industrije saglasno sa društvenim i individualnim razumom.

Vizija novog društva[uredi | uredi izvor]

Proudon je zamišljao društvo u kom bi ljudska etička priroda i smisao za moralnu odgovornost bili tako razvijeni da bi vlast, koja bi regulisala i štitila društvo, bila nepotrebna. Proudon je odbijao korišćenje sile u nametanju bilo kog sistema ljudima. U idealnom stanju društva, što je on nazivao anarhijom, ljudi bi se ponašali na odgovoran i etički način, po svojoj slobodnoj volji.

U Prudonovom socijalnom učenju politički poredak je poredak zakona a ekonomski je poredak ugovora. Poredak ugovora bi trebalo da zameni poredak zakona na sledeći način: umesto vlada – industrijska organizacija, umesto zakona - ugovori, umesto političke vlasti - ekonomske snage, umesto starih klasa građana - kategorije i funkcije poljoprivrede, industrije, trgovine, itd, umesto javne snage - kolektivna snaga, umesto vojske - industrijska udruženja, umesto policije - istovetnost interesa, umesto političke - ekonomska centralizacija. To je poredak bez funkcionera, intelektualna centralizacija ekonomskih snaga. Novi poredak bi trebalo da bude zasnovan na organskoj vezi slobodnih i suverenih individualnih volja koji se ostvaruje preko harmonije njihovih interesa, a ne preko nasilne centralizovanosti koju sprovodi Država. Time se ukidaju klase a sporovi između slobodnih pojedinaca se rešavaju sporazumno a ne bunama, revolucijama i nasiljem.

Dela[uredi | uredi izvor]

  • 1840 Qu'est ce que la propriété? (Šta je svojina?)
  • 1846 Système des contradictions économiques ou Philosophie de la misère (Filozofija bede)
  • 1861 La Guerre et la Paix (Rat i mir)
  • 1863 Du principe Fédératif (Principi federalizma)
  • 1866 Théorie de la propriété (Teorija svojine)

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Zimmerman, Judith E. (1984). „Herzen, Proudhon and La Voix du Peuple: A Reconsideration”. Russian History. 11 (4): 422—450. doi:10.1163/18763316-i0000025. 
  2. ^ Hoffman, Robert (1967). „Marx and Proudhon: A Reappraisal of Their Relationship”. The Historian. 29 (3): 409—430. doi:10.1111/j.1540-6563.1967.tb01785.x. „My real masters, those who have caused fertile ideas to spring up in my mind, are three in number: first, the Bible; next, Adam Smith; and last, Hegel.” 
  3. ^ Rudyntsky, Ivan Lysiak (1952). „Drahomanov as a Political Theorist”. Ur.: Rudyntsky, Ivan Lysiak. Mykhailo Drahomanov: A Symposium and Selected Writings. New York: Ukrainian Academy of Arts and Sciences. str. 73—74. OCLC 461195833. 
  4. ^ Canto-Sperber, Monique (2004). „Proudhon, the First Liberal Socialist”. Ur.: Parrine, Mary Jane. A Vast and Useful Art: The Gustave Gimon Collection on French Political Economy. Stanford University. str. 84—97. 
  5. ^ Jones, Daniel (2011). Roach, Peter; Setter, Jane; Esling, John, ur. Cambridge English Pronouncing Dictionary (18. izd.). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-15255-6. 
  6. ^ Landauer, Carl; Landauer, Hilde Stein; Valkenier, Elizabeth Kridl (1979) [1959]. "The Three Anticapitalistic Movements". European Socialism: A History of Ideas and Movements from the Industrial Revolution to Hitler's Seizure of Power. University of California Press. pp. 59, 63. "In France, post-Utopian socialism begins with Peter Joseph Proudhon. [...] [Proudhon] was the most profound thinker among pre-Marxian socialists."
  7. ^ Eatwell, Roger; Wright, Anthony (1999). Contemporary Political Ideologies (2nd ed.). London: Continuum. ISBN 9781855676053. str. 82..
  8. ^ Newman, Michael (2005). Socialism: A Very Short Introduction. Oxford University Press. ISBN 9780192804310. str. 15..
  9. ^ Docherty, James C.; Lamb, Peter, eds. (2006). Historical Dictionary of Socialism. Historical Dictionaries of Religions, Philosophies, and Movements. 73 (2nd ed.). Lanham, Maryland: The Scarecrow Press. ISBN 9780810855601. str. 284.. See also Lamb, Peter (2015). Historical Dictionary of Socialism (3rd ed.). Lanham: Rowman & Littlefield. ISBN 9781442258273. str. 36, 57, 161, 263, 385..
  10. ^ Merriman, John M. (2009). How a Bombing in Fin-de-Siècle Paris Ignited the Age of Modern Terror. New Haven: Yale University Press. ISBN 9780300217933. str. 42..
  11. ^ Leier, Mark (2006). Bakunin: The Creative Passion. New York: Seven Stories Press. ISBN 9781583228944. str. 211..
  12. ^ Justice, Order and Anarchy: The International Political Theory of Pierre ... - Alex Prichard - Google Knjige
  13. ^ Guérin, Daniel (1989) [1970]. Anarchism: From Theory to Practice. New York: Monthly Review Press. . ISBN 9780853451754.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  14. ^ Binkley, Robert C. (1963) [1935]. Realism and Nationalism 1852–1871. Read Books. p. 118.
  15. ^ Woodcock, George, ed. (1977). The Anarchist Reader. Hemel Hempstead: Harvester Press. ISBN 9780391007093. str. 68.. "This third form of society, the synthesis of communism and property, I call liberty."
  16. ^ George Edward Rines, ed. (1918). Encyclopedia Americana. New York: Americana Corporation. p. 624. OCLC 7308909.
  17. ^ Faguet, Émile (1970). Politicians & Moralists of the Nineteenth Century. Freeport: Books for Libraries Press. ISBN 0836918282. str. 147..
  18. ^ Hamilton, Peter (1995). Émile Durkheim. New York: Routledge. ISBN 0415110475. str. 79..
  19. ^ Knowles, Rob (2000). „Political Economy from Below: Communitarian Anarchism as a Neglected Discourse in Histories of Economic Thought”. History of Economics Review. 31 (1): 30—47. S2CID 141027974. doi:10.1080/10370196.2000.11733332. 
  20. ^ Bowen, James; Purkis, Jonathan (2004). Changing Anarchism: Anarchist Theory and Practice in a Global Age. Manchester University Press. ISBN 9780719066948. str. 24..
  21. ^ The Anarchist FAQ Collective; McKay, Ian, ed. (2008/2012). An Anarchist Faq. I/II. Oakland/Edinburgh: AK Press. ISBN 9781902593906. OCLC 182529204.
  22. ^ Property is Theft!: A Pierre-Joseph Proudhon Anthology - Pierre-Joseph Proudhon - Google Књиге
  23. ^ Što je vlasništvo i drugi spisi - Pierre-Joseph Proudhon, Radule Knežević - Google Књиге

Литература[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Pjer Žozef Prudon na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пјер_Жозеф_Прудон&oldid=27706746”