Pjer Klosterman

Pjer Klosterman
Pjer Klosterman
Lični podaci
Datum rođenja	(1921-02-28)28. februar 1921.
Mesto rođenja	Kuritiba, Brazil
Datum smrti	22. mart 2006.(2006-03-22) (85 god.)
Mesto smrti	Monteskje des Alber, Francuska
Obrazovanje	Kalifornijski tehnološki institut

Pjer Klosterman (franc. Pierre Clostermann; Kuritiba, 28. februar 1921 — Monteskje des Alber, 22. mart 2006) je bio jedan od najpoznatijih pilota lovaca iz Drugog svetskog rata.

Biografija

Rođen je kao sin diplomata u Brazilu. Ubrzo nakon kapitulacije Francuske prešao je u Ujedinjeno Kraljevstvo. Primljen je u pilotsku školu u Kranvelu, a 1942. u 61. operativno-trenažnu jedinicu u Rendalu, da bi 21. januara 1943. u činu narednika bio raspoređen u 341. eskadrilu (Alzas) Slobodne Francuske. Pod komandom Renea Mušota eskadrila je tada bila u Škotskoj, ali je uskoro bila prebačena za Bigin Hil, da bi izvršavala zadatke leteći na lovcima Supermarin Spitfajer IX.

341. eskadrila

Klosterman je stekao korisna iskustva na svojim prvim letovima iznad Francuske u proleće 1943. i tada je prvi put izvestio o vazdušnoj pobedi, 17. juna, kada je pogodio i oštetio nemački Meseršmit Bf-109. Potom, na dan 27. jula, njegov lovački puk je pratio američke dnevne bombardere tipa Martin Maroder u napadu na Trikvil. Kada su bombarderi okrenuli za povratak kući posle izvršenog napada, neprijateljski avioni su se pojavili približavajući se sa jugoistoka. Piloti 341. eskadrile okrenuli su ulevo da pođu u penjanje, „ka suncu“ no odmah zatim morali su da priskoče u pomoć 485. eskadrili jer je ona napadnuta. Počelo je preganjanje po nebu i borba na visini od 6 400 m sa Mušotom na čelu, koji je poveo svoje pilote protiv 14 nemačkih lovaca Foke Vulf Fw-190. Kapetan L. C. Martel i njegov pratilac Klosterman oborili su svaki po dva Foke Vulfa. Tačno mesec dana kasnije, 341. eskadrila je pratila američke bombardere leteće tvrđave B-17 u napad na brodogradilišta u Sen Omeru. Tokom borbi Spitfajeri su se raspršili, a Klostermana je napalo osam nemačkih Foke Vulfova. Uspeo je da jednoga obori, a potom da umakne svojim goniocima. Ali se Mušot nije vratio sa te akcije. Klostermanova poslednja vazdušna pobeda u 341. eskadrili, bio je Meseršmit Bf-109 kojeg je oborio 26. oktobra. Pri napadima na ciljeve na zemlji, on je uništio dva železnička voza i pet kamiona, a i kasnije se posebno istakao u napadima na slične ciljeve.

Iskrcavanje u Normandiji

Na dan 28. oktobra 1943. Klosterman je prešao na dužnost u 602. eskadrilu, i izvršio je nekoliko letova u napadima protiv neprijateljskih lansirnih rampi i stanica sa letećim bombama Fau-1 koje su Nemci ubrzano gradili u području Pa de Kalea. Klosterman je izvršio 22 takva napada na lansirne rampe letećih bombi, a u drugim napadima iz niskog leta pogodio je jedan patrolni brod i železnički voz, kao i nekoliko kamiona. Potom, u januaru 1944. njegova 602. eskadrila je prebazirana za Orknej, gde je jedino uzbuđenje predstavljao lov na nemačke izviđačke avione koji su leteli na velikim visinama. Međutim, 602. eskadrila se vratila nazad upravo na vreme da bi uzela učešća u operacijama iskrcavanja u Normandiji, 6. juna 1944. godine.

Devetog dana invazije, Klosterman i njegov prijatelj Žak Remlinže, leteli su blizu aerodroma Droa, kada su se sukobili sa nekoliko nemačkih aviona. Klosterman je uništio jedan Bf-109, a Remlinže je pogodio drugoga dok je trećeg „verovatno uništio“. Te večeri Pjer Klosterman je sleteo svojim Spitfajerom u rodnu Francusku, jer je 602. eskadrila prebazirana u novu vazduhoplovnu bazu na mostobranu u Normandiji. Devet dana kasnije, kada je nekoliko Fw-190 izvršilo brzi napad na mostobran, Klosterman je uništio jednog, a verovatno i drugog Bf-109B. Dva dana kasnije on je zasuo vatrom tri kamiona, jedan štabni automobil i zgradu nemačke komande za vreme oružanog izviđanja između Kana i Faleza. Sledeće večeri, on je oborio jedan Foke Vulf Fw-190, a dva dana kasnije prijavio je još jedan verovatno uništen neprijateljski avion. Leteći u jednoj misiji blizu Briuza, popodne 30. juna, primetio je izvestan broj aviona Bf-109 u niskom letu i odmah je izvršio napad i jednoga od njih verovatno uništio. U toku tog perioda napada na zemaljske ciljeve, 602. eskadrila je postigla brojne pogotke u nemačke tenkove, motorne transportere i trupe.

Sedam pilota iz 602. eskadrile poletelo je 2. jula, u nedelju, ali ih je dočekalo 40 lovaca Fw-190 i Bf-109 jugoistočno od Kana. U ogorčenoj vazdušnoj borbi Klosterman je uništio dva Foke Vulfa. Uskoro posle toga Klosterman je bio odlikovan Avijatičarskim krstom za zasluge u borbi i vratio se u Englesku na odmor.

U Engleskoj se upoznao sa avionima Hoker Tajfun i novim tipom aviona Tempest V. Posle nekoliko zahteva za premeštaj bio je prekomandovan u 274. eskadrilu 122. puka Tempesta, koji su bazirali na aerodromu Volkel u Holandiji. U to vreme, dok je bilo potrebno još samo nekoliko nedelja do završetka rata, aktivnosti poručnika pilota Klostermana su bile gotovo nepoznate, ali u toku ovih poslednjih dana rata to se izmenilo.

Operacije na Tempestima

Klosterman je u svoju prvu operaciju na Tempestu krenuo 2. marta 1945, a njegova serija vazdušnih pobeda počela je 5. marta, kada je poleteo da isproba vatrenu moć svojih avionskih topova. Blizu Hengeloa otkrio je četiri Meseršmita koji su bili u niskom letu i obrušio se na njih i otvorio vatru, a potom uronio u oblake. Izronivši napolje sa druge strane primetio je jedan Bf-109 kako gori na zemlji. Na dan 14. marta uništio je još jedan Bf-109, a drugoga je tukao vatrom iz topova i verovatno uništio, dok je trećeg oštetio. Potom je Klosterman prekomandovan u 56. eskadrilu i 28. marta, kada je leteo na 13 km jugozapadno od grada Minstera, na oružano izviđanje, primetio je jedan mali avion fizeler Fi-156 Štorh (roda) na stajanki. Avion se nalazio između dve zgrade na ivici velike travnate poljane, dok je u blizini aviona stajalo troje štabnih kola i izvestan broj Nemaca. Klosterman je preveo svoga Tempesta u blago poniranje i otvorio vatru; nemački avion je buknuo u plamenu, zapaljeni benzin je zapalio i jednu od zgrada. Kada je avion izvukao iz napada, primetio je da se Fi-156 ruši.

Za vreme leta iznad područja Bremen-Hanover na dan 2. aprila, zapalio je nekoliko nemačkih kamiona, a onda je primetio dva Fw-190 kako poleću sa obližnjeg aerodroma Alhorn. Napravio je zaokret i našao se iza jednog od Nemaca, približio mu se sa zadnje strane i otvorio vatru gađajući dugim rafalom od tri sekunde. Njegovi pogoci, su prvo prštali po pisti a onda su počeli da se penju prema lovcu koji je poletao i oborili ga. Ulje pogođenog Fw-190 je poprskalo staklo vetrobana Klostermanove kabine, što ga je omelo da pođe u napad na drugi Foke vulf. Kasnije je primetio nekoliko bombardera Junkersa Ju-88 na zemlji, otvorio vatru i tom prilikom u prolazu oštetio dva nemačka aviona. Na putu ka bazi, on je napao železnički voz i još neke kamione.

Sledećeg dana, njegova eskadrila je napala vozove i nemačke vojne transporte, a ujutro 5. aprila Klosterman je oborio jedan Junkers Ju-88. Zatim, popodne je 56. eskadrila bila angažovana u borbi sa 16 neprijateljskih lovaca iznad jezera Dimer, kada je Klosterman učestvovao u uništavanju dva nemačka aviona i sam oštetio još dva. Lenta za orden Avijatičarski krst za zasluge u borbi bila mu je uručena nekoliko dana kasnije.

Napadi iznad Nemačke

Klosterman je ponovo bio postavljen, ali ovoga puta za komandanta „A“ eskadrile 3. grupe. Na dan 19. marta on je napadao vozove i vojni transport blizu Hamburga, a u toku popodneva je vodio svoje pilote u napad na aerodrom Rotenburg. Nailazeći u niskom letu, napao je nekoliko aviona Hajnkel He-177, verovatno uništio dva, i dobro izrešetao još dva druga aviona. Kada je sutradan poveo osam tempesta u napad iznad Šverina, pomogao je u obaranju velikog Junkersa Ju-290 iznad moreuza Skageraka. Do sumraka toga dana on je leteo na još jedan zadatak. No, u pljusku kiše izgubio je svoje avione, a jugozapadno od Hamburga primetio je neku protivavionsku vatru koja je dolazila od savezničke oklopne kolone, jer je jedan od nervoznih artiljeraca opalio po njemu i delimično zakačio njegov avion, tako da mu je parče granate okrznulo nogu. Gotovo istog trenutka on je primetio šest Fw-190 u niskom letu, koji su napadali tu kolonu — što je bilo objašnjenje za savezničku paljbu. Klosterman ih je napao i sam pao pod paljbu novih šest Foke vulfa koji su mu se u obrušavanju približavali. Francuz je napravio zaokret za najbližim Fw-190, opalio dva duga rafala sa daljine od 230 m. Veliki trag plamena je izbio iz nemačkog aviona, koji se okrenuo na leđa i pao na zemlju. Povukao se sa tog vrućeg terena ka bremenskoj luci i u niskom letu najednom je bio poteran od šest Fw-190. Izbegavajući njihove pogotke, naišao je na žestoku vatru nemačke lake protivavionske artiljerije. Sledećih nekoliko minuta je proteklo u konfuznom preganjanju sa nemačkim Fw-190, njegov Tempest je bio pogođen, i konačno je Klosterman uspeo da pogodi jednog neprijatelja severno od Bremena. Nemac je sigurno mislio da mu ne preti nikakva opasnost, jer je mirno leteo u ravnoj liniji, ali Klosterman mu se primakao s repa i otvorio vatru sa daljine od tek 365 m. Nemački pilot je u međuvremenu krenuo na prinudno sletanje, ali da bi Klosterman bio siguran u pun pogodak, ponovo ga je napao i zapalio ga.

Uskoro po svanuću 3. maja 1945. Klosterman je poveo odeljenje pod nadimskom „Blek“ (crno) radi oružanog izviđanja u području grada Kila. Osam kilometara istočno od Oldenburga primetio je nekoliko aviona na aerodromu i ustremio se da to i proveri. Tada je prebrojao osam Fw-190 koji su bili crno obojeni a nosili su podvešene žuto obojene bombe, Prišao im je bliže da bi ih napao i jedan od ovih lovaca bombardera je buknuo u plamenu, dok je druga dva teško oštetio. Toga popodneva Klosterman je poveo svoje avione u napad u području Plema, a onda je krenuo da izvrši izviđanje uz dansku obalu. U Ager fjordu otkrio je i izvršio napad na podmornicu od 500 BRT, koju su gađali sve dok nije potonula. Kasnije su poleteli u napad na aerodrom i hidrobazu u Grosemborde, blizu Helgenhafena. Posmatrajući cilj sa visine od 1.220 m, Klosterman je nabrojao gotovo stotinu aviona različitih tipova, od kojih su neki bili na navozu pred spuštanje u vodu, a drugi na kopnenom delu aerodroma. On se obrušio predvodeći svoje tempeste u napad leteći pravcem od severa prema jugu, rafalima pogodio dva hidroaviona tipa blom i vos Bv-138 koji su se nalazili na površini vode, i jedan Dornije Do-24 koji se nalazio na navozu. Dornije se uzdrmao pod udarima tempestovih topovskih pogodaka, pao u vodu i prelomio se na dvoje. Svojim rafalima potopio je i sledeći Dornije Do-24 koji se nalazio na sidrištu. Okrećući avion nazad, on je utvrdio da protivavionci ne deluju i odlučio da se ponovi napad, međutim, ovoga puta pravcem od severa prema jugu. Sada je odabrao ciljeve na aerodromu i njegova topovska vatra je pogodila dva aviona tipa Arado Ar-234 i Junkers Ju-352. Ovaj poslednji se prelomio nadvoje, a njegovo levo krilo se iskrivilo i prelomilo. Još uvek nije bilo protivavionske vatre, međutim, umešali su se nemački lovci i piloti tempesta su se borili sa ono malo municije koja im je preostala. Klosterman je uništio lovce Fw-190 i Bf-109.

Komandant puka

Posle ove uspešne operacije Klosterman je sledećeg dana poveo ceo puk u napade na području Kila. Međutim, nisu otkrili neke naročite ciljeve. Posle podne je ponovo vodio svoje pilote, ovoga puta do danske granice, do aerodroma i hidrobaza u pokrajini Šlezvig-Holštajn. Tada je Klosterman primetio dva hidroaviona Dornije Do-18, koji su bili na površini vode i napao ih; jednoga je potopio dok je drugi bio zahvaćen požarom, a još dva aviona je oštetio.

Rat se završio četiri dana kasnije. Klosterman je dobio orden za izuzetne zasluge u službi, kao i francuska odlikovanja Legiju časti, Krst slobode i Ratni krst sa 27 palmi. Sva ova odlikovanja učinila su ga jednim od najviše odlikovanih Francuza u Drugom svetskom ratu. Klostermanovi borbeni rezultati su zaista impresivni. Uništio je 19 neprijateljskih aviona i učestvovao u uništavanju još 14 drugih aviona, sa ukupno 33 priznate vazdušne pobede. Ovome treba dodati da je imao još pet „verovatno uništenih“ aviona i osam oštećenih. Učestvovao je u razaranju još tri aviona, verovatno uništio još tri, a oštetio 13 aviona. U napadima na druge ciljeve na zemlji on je zasipao topovskom vatrom 72 železničke kompozicije, 225 motornih vozila, pet tenkova, dva patrolna broda, jednu rafineriju nafte i učestvovao u uništavanju jedne podmornice. Sve je to bilo obuhvaćeno u 432 borbena poletanja.

Prilikom svečanog vazdušnog defilea, 12. maja 1945. u Bremerhafenu, on je pilotirao jednim od četiri tempesta koji su se tom prilikom sudarili u vazduhu, i bio je jedini koji je preživeo ovaj tragični događaj. Njegov puk je potom prebaziran u Kopenhagen. Tada je Klosterman još jednom izbegao smrt, 1. jula 1945. kada je otkazao njegov motor. Iz RAF-a je izašao u avgustu 1945. i vratio se u svoju domovinu. Kasnije je napisao svoje dve knjige, „Veliki cirkus“ i „Ognjevi sa neba“.

Kasnije godine

Nakon rata, Klosterman je radio kao inženjer, učestvujući u osnivanju Rems-Avijejšena, radeći kao predstavnik Cesne i za Reno. Klosterman je imao uspešnu političku karijeru, služeći osam mandata kao poslanik u Francuskoj narodnoj skupštini između 1946. i 1969. Takođe se kratko aktivirao u Francuskom ratnom vazduhoplovstvu 1956-57. tokom Alžirskog rata.

Tokom Folklandskog rata između Argentine i Ujedinjenog Kraljevstva, Klosterman je navodno čestitao argentinskim pilotima na njihovoj hrabrosti. Kao rezultat ove „izdaje“ RAFa, Klosterman je privukao mnogo antipatije u Ujedinjenom Kraljevstvu. Takođe je privukao pažnju na sebe zbog protivljenja Zalivskom ratu.

Spoljašnje veze

• pierre.clostermann.org Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. mart 2022) (Official website)
• ordredelaliberation.fr
• Site dedicated to Pierre Clostermann Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. april 2010)
• Clostermann's response to the Falklands War comments