Rade Malobabić

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Rade Malobabić

Pošalji fotografiju

Datum rođenja: 1877.
Mesto rođenja: Vrginmost (Austrougarska)
Datum smrti: 13. jun 1917.
Mesto smrti: Solun (Kraljevina Grčka)

Rade Malobabić (Vrginmost, 1884Solun, 13. jun 1917) je bio barjaktar srpske vojske, član organizacije Ujedinjenje ili smrt osuđen na smrt u Solunskom procesu zbog navodnog učešća u planiranom atentatu na prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića.

Biografija[uredi]

Kao omladinac postaje najvatreniji pristalica Narodne Odbrane, a vrlo brzo i njen član. Na sudskom procesu u Zagrebu 1909. osuđen od austrougarskih vlasti za izdaju na zatvorsku kaznu koju je izdržao do početka 1912.

Po puštanju iz zatvora počinje obaveštajni rad protiv Austrougarske i povezuje se sa generalštabnim pukovnikom Dragutinom Dimitrijevićem Apisom. Na njegovo insistiranje dolazi u Beograd u oktobru 1913. Zadatak mu je bio da stvori srpsku obaveštajnu mrežu na području Austrougarske. Posle boravka u Beogradu odlazi u Sarajevo, Peštu i Zagreb.

Bio je jedan od organizatora Vidovdanskog atentata na prestolonaslednika Franca Ferdinanda. Tada je zvanično pristupio organizaciji "Ujedinjenje ili Smrt" ili „Crnoj ruci“.

U vreme priprema za početak Prvog svetskog rata, uhapšen od srpskih vlasti u Beogradu i zatvoren u Nišu.

Nakon ulaska bugarskih snaga 1915. pušten iz zatvora i potom odlazi u Kuršumliju gde se ponovo povezuje sa pukovnikom Dimitrijevićem. Nakon kraćek boravka u Kosanici, odlazi u Prizren i odatle se kao težak bolesnik povlači sa ostacima srpske vojske preko Albanije, a zatim i sa ranjenicima na Krf.

U Solunu je bio uhapšen zajedno sa ostalim članovima organizacije „Ujedinjenje ili Smrt“ i na Solunskom procesu juna 1917. optužen da je lično pucao na regenta Aleksandra iz puške i osuđen na smrt.

Smrtna presuda je izvršena nedaleko od Soluna 13. juna 1917.

Komunističke vlasti SFRJ su na obnovljenom procesu u Beogradu 1953. rehabilitovale sve žrtve političkog procesa u Solunu, među njima i Rada Malobabića kao nevine.


Literatura[uredi]

  • Поповић, Никола Б. (2000). Срби у Првом светском рату 1914—1918.. Нови Сад: Друштво историчара Јужнобачког и Сремског округа.