Radio-televizija Srbije

Radio-televizija Srbije
Tip:	Nacionalna medijska kuća
Država:	Srbija
Dostupnost:	TV: nacionalna, satelitska, preko Interneta Radio: nacionalna, preko Interneta
Nastala:	1. januar 1992. (pod ovim imenom)
Osnivač:	Republika Srbija
Slogan:	Vaše pravo da znate sve. Medijski javni servis Srbije Gledaj. Slušaj. Misli.
Vlasnik:	Državna televizija
Sedište:	Beograd
Važni ljudi:	Aleksandar Tijanić, generalni direktor Nikola Mirkov, direktor Televizije Beograd Slobodan Divjak, direktor Radija Beograd
Početak emitovanja:	24. mart 1929. (Radio Beograd) 23. avgust 1958. (TV Beograd)
Vebsajt:	www.rts.rs m.rts.rs www.radiobeograd.rs ртс.срб

Radio-televizija Srbije (RTS) je nacionalna medijska kuća u Srbiji koja pod današnjim imenom postoji od 1. januara 1992. godine.

Krajem 2005. godine RTS počinje transformaciju u medijski javni servis Srbije. Ponovnim uvođenjem pretplate (ukinuta 2001. godine) i oslobađanjem od budžetskog finansiranja, stvaraju se ključni uslovi za njenu transformaciju.

RTS je punopravan član Evropske radiodifuzne unije.

Danas RTS čine šest programa (četiri radijska i dva televizijska), satelitski program, razgranata mreža dopisništava, teletekst i internet izdanje, muzička produkcija (narodni, zabavni, džez, simfonijski orkestar i horovi i dečji hor Kolibri), produkcija nosača zvuka (PGP), izdavačka delatnost, istraživačka služba i dokumentacioni centar.

Kratak pregled nastanka RTB

Radijski program

Stari znak RTB

Prvo emitovanje radijskog programa u Srbiji vezuje se za februar 1924. godine, kada je po prvi put u Beogradu pušten radijski signal koji je bio emitovan sa predajnika u Rakovici. Nakon pet godina, 24. marta 1929. Radio Beograd počinje sa redovnim emitovanjem svog programa iz zgrade Srpske Akademije Nauka. Kasnije se javlja i Kratkotalasna stanica Beograd, koja je emitovala iz zgrade tadašnjeg Ministarstva Šuma i Ruda (sada zgrada Ministarstva spoljnih poslova). Drugi svetski rat je prekinuo emitovanje državnog radio-programa u Beogradu.

Za vreme rata, u Beogradu je radila nemačka radio stanica, koja je davala i program na srpskom jeziku.

Nastanak sadašnjeg Radio Beograda je usledio posle oslobođenja, 10. novembra 1944. Taj dan je ujedno i dan RTB, koji je preuzela i RTS.

Televizijski program

Prvi telop TVB

Prva profesionalna demonstracija televizijske tehnike na tlu Srbije vezuje se za prezentaciju holandske firme Filips, koja je u Beogradu, između 9. i 19 septembra 1938., predstavila osnovni sistem TV prenosa.

Povodom stote godišnjice od rođenja Nikole Tesle 1956. je bila organizovana demonstracija televizije. Probni program beogradske televizije je usledio nakon dve godine. 23. avgusta 1958. Emitovanje prvog programa RTB je započeto najavom programa i živim prenosom prvog TV Dnevnika u 20 sati koji je vodio Miloje Orlović.

U trenutku kada je kada je nastala RTV Beograd svoju televiziju je već imalo dvadesetak zemalja u svetu (Engleska, Sovjetski Savez, Francuska, Amerika, Brazil, Holandija, Danska, Italija, Poljska, Španija, Kanada, Nemačka, Švajcarska, Čehoslovačka, Japan, Belgija, Švedska, Monako, Luksemburg i Austrija).

Od 29. novembra 1958. je započet zajednički eksperimentalni program jugoslovenskih televizijskih stanica.

TVB je proširena osnivanjem dva nova programa: Drugog, kao prvog kolor-programa na ovim prostorima (računajući prostor bivše Jugoslavije), koji je lansiran 31. decembra 1971, i Trećeg kanala, omladinskog kanala, koji je sa radom počeo 1. jula 1989. i trajao do 1. maja 2006.

RTS posle raspada SFRJ

1992. – 2000.

Radio-televizija Srbije (RTS) zakonski je uređena 1. januara 1992. Tada je stvoreno Javno preduzeće Radio Televizija Srbije koje se sastojalo iz Radio-televizije Beograd (RTB), Radio-televizije Novi Sad (RTNS) i Radio-televizije Priština (RTP). Istim zakonom je de fakto ukinuta RTV pretplata i uvedena taksa za električno brojilo, čiji je najveći iznos išao JP Radio-televizija Srbije. Prema novom uređenju televizijski kanali su se zvanično zvali:

• Kanali RTB (TVB):
  • RTS B1 (danas RTS 1)
  • RTS B2 (danas RTS 2)
  • RTS 3K (ugašen)
  • RTS Sat (latinicom: RTS SAT - započeo svoje emitovanje 14. maja 1991. godine kao "TVB SAT")
• Kanali RTNS (TVNS):
  • RTS NS (danas RTV 1)
  • RTS NS+ (danas RTV 2)
  • RTS NSTV Sat (latinicom: RTS NSTV Sat)
• Kanal RTP (TVP):
  • RTS P (ugašen - de fakto zamenjen programima UNMIK-ove Radio-televizije Kosova)

Teletekst je uveden 22. marta 1994., a prva Internet prezentacija startovala je za vreme bombardovanja Srbije 1999. godine.

Današnje uređenje

Radio Televizija Srbije se danas deli na Radio Beograd i Televiziju Beograd, tako da iako se kanali TVB-a zovu RTS 1 i RTS 2 često na odjavnim špicama emisija na ovim kanalima možete videti natpis: proizvodnja RTS-TVB. Dana 18. decembra 2003. godine u RTS je bilo 5.936 zaposlenih, u stalnom radnom odnosu.

TV emitovanje

RTS emituje televizijski program u ukupnom dnevnom obimu od 96 časova. Radijski programi RTS emituju 96 časova programa dnevno, a subotom i nedeljom po 108 časova. Učešće programa iz sopstvene produkcije u ukupnom televizijskom emitovanju je, na Prvom programu 95%, na Drugom 90%, na Trećem 58% (do ukidanja Trećeg kanala, 1. maja 2006.), na Satelitskom 96%, a u radijskom emitovanju 98,8%.

Radio emitovanje

Radijski program RTS se emituje preko UKT FM mreže predajnika i repetitora na 17 lokacija. Prvi program Radija Beograd se emituje na srednjim talasima, preko mreže predajnika na 11 lokacija. ETV emituje TV program RTS preko mreže predajnika na 12 lokacija i mreže repetitora na 238 lokacija.

Dopisnički centri

Radio i TV programi RTS se distribuiraju preko mreže mikrotalasnih РР veza (44 hopa) koja povezuje 14 emisionih lokacija. U sistem kontributivnih veza povezano je 22 lokalna dopisnička centra, od kojih je prvi otvoren u Kragujevcu.

Spisak dopisničkih centara u Srbiji

• Valjevo
• Vranje
• Vršac
• Zaječar
• Zrenjanin
• Jagodina
• Kikinda
• Kragujevac
• Kraljevo
• Kruševac
• Leskovac
• Loznica
• Niš
• Novi Pazar
• Pančevo
• Pirot
• Požarevac
• Smederevo
• Užice
• Čačak
• Šabac

Planira se otvaranje dopisničkih centara u Prokuplju, Kuršumliji i Novom Sadu.

Spisak dopisničkih centara u inostranstvu

• Vašington, SAD
• Brisel, Belgija
• Čikago, SAD
• Moskva, Rusija
• Rim, Italija
• Pariz, Francuska
• Tokio, Japan

Produkcioni centri RTS

Sedište RTS-a

Jedan od studija RTS-a

RTS (misleći, pri tom, na TV Beograd i Radio Beograd) se nalazi na više lokacija u Beogradu. Televizija je smeštena u dva velika TV-centra - u centru grada (kompleks zgrada u Takovskoj 10 i Aberdarevoj 1 i 1a) i u Košutnjaku (u Kneza Višeslava 88, nadomak Filmskog grada). Tu je i jedan manji TV-centar, zapravo istoriografski posmatrano najvažniji, na Beogradskom sajmu. To je prva zgrada srpske televizije i tu se nalazi jedan omanji studio i kancelarije pojedinih redakcija. Međutim, TVB ima svoje zgrade (delove administracije, izdavačka delatnosti i sl.) i na drugim lokacijama u gradu.

TV-centar u Aberdarevoj (nekadašnja zgrada Avala filma) otvoren je 1. oktobra 1966, nova, tzv. plava zgrada započeta je 1989. a zgrada u Takovskoj, podignuta tokom sedamdesetih pa oštećena tokom Petooktobaske revolucije, rekonstruisana je i postepeno useljavana tokom 2004. U ovim zgradama se danas nalaze Direkcija, Centar Dokumentacije, redakcije, studiji, režije, tehnika, master, montažne jedinice, sobe za pregled traka, Obezbeđenje RTS, galerija RTS i dr.

Centar u Košutnjaku, kao prvi TV dom, svečano je otvoren 1980. i tamo su smešteni: studiji sa pratećim objektima, režije, tehnika, link, depoi, magacini i dr.

Produkcioni centar Radija Beograd nalazi se u Hilandarskoj 2. Tu su smešteni redakcije, studiji, tehnika, biblioteka i drugi sadržaji.

RTS poseduje više radijskih i TV studija, četiri REM jedinice za montažu, šest BETA montaža, pet digitalnih montaža i jednu offline montažu. Produkcija ima 35 mobilnih kamera sa 60 KW rasvete. Prenosna tehnika RTS poseduje pet reportažnih kola, devet pari linkovskih veza i pet mobilnih ekipa rasvete.

Vozni park obuhvata 194 vozila specijalizovane ili opšte namene.

RTS poseduje i licencu za sertifikaciju kablovskih distributivnih i tzv. zajedničkih antenskih sistema.

Radio Beograd

Za više informacija pogledajte članak Radio Beograd

Radio Beograd ima za cilj stvaranje visokokvalitetnih programa, oslobođenih usko komercijalnih interesa i političke pristrasnosti. Reč je o širokoj skali ponuda koje treba da zadovolje potrebe svih građana u oblasti informisanja, obrazovanja i zabave i unapređenju javnih vrednosti.

Kanali Radija Beograd

• Beograd 1
• Beograd 2
• Beograd 3
• Beograd 202

Televizija Beograd

Reklama javnog servisa

Televizija Beograd danas ima dva zemaljska, jedan kablovski, jedan satelitski i jedan kanal u visokoj rezoluciji (HD).

Radio Televizija Srbije raspolaže sa šest opremljenih televizijskih studija, od kojih je jedan digitalni (za Dnevnik, kratke vesti na sat vremena, sportske najave, najave emisije Trezor i specijalne političko-informativne emisije), jedan virtuelni (za dečije emisije, vremensku prognozu i sve sadržaje koji zahtevaju interaktivne sadržaje i nije im potreban standardni set scenografije – to se nadoknađuje kompjuterski, putem „hroma-kija“) a jedan za kolažne emisije, poput Jutarnjeg programa i Beogradske hronike.

Ova četiri studija se, pored jednog u izgradnji (trenutno u finalnoj fazi) nalaze u TV-centru u Aberdarevoj. Dva studija za političke i zabavne sadržaje nalaze se u Košutnjaku, dok je jedan smešten u TV-centru na Sajmu.

Pored toga, TVB poseduje i tonske studije, tj. studije za sinhronizaciju.

U 2010. godini Radio-televizija Srbije je od reklama ostvarila prihod od 24,9 miliona evra.

Aktivni kanali

Za više informacija videti RTS 1, RTS 2 i RTS Satelit

Ime kanala	Logo kanala	Informacije o kanalu
RTS 1		Prva srpska televizija, pokrenuta 23. avgusta 1958. Ima nacionalnu frekvenciju.
RTS 2		Prva televizija u boji u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji, pokrenuta 31. decembra 1971. Ima nacionalnu frekvenciju.
RTS Satelit		RTS satelitski program pokrenut 14. maja 1991. godina. Dostupna širom Evrope, Severne Amerike i Australije.
RTS Digital		Prva srpska isključivo digitalna televizija. Pokrenuta 28. novembra 2008. godine, prvobitno u DVB-T formatu, a od 21. marta 2012. godine zemaljskim putem se emituje posredstvom probne DVB-T2 mreže u većem delu Srbije. Širom Srbije može se pratiti putem IPTV televizije i kablovske televizije.
RTS HD		Prva srpska televizija visoke definicije (HD). Pokrenuta 9. septembra 2009. Prvobitno je bila dostupna samo u Beogradu i Novom Sadu, odnosno delu Vojvodine, od 21. marta 2012. godine zemaljskim putem se emituje posredstvom probne DVB-T2 mreže u većem delu Srbije.

Neaktivni kanali

Za više informacija videti Treći kanal RTS i RTS Priština

Ime kanala	Logo kanala	Informacije o kanalu
RTS 3 (3K)		Omladinski kanal, sa radom počeo 1. jula 1989., emitovanje završeno 1. maja 2006. Frekvencija od strane RRA predata TV Avala.
RTS Priština		Osnovan kao RTV Priština u okviru JRT 26. novembra 1975. Emitovanje je prekinuto kada je KFOR došao na KiM 1. juna 1999., zamenjen je kanalom Radio-televizija Kosovo (RTK).

RTS Internet

U skladu sa pravilima Evropske radiodifuzne unije, RTS preko svojih sajtova emituje svoj RTS SAT program. Takođe program Radio Beograda se emituje preko interneta.

U toku trajanja Svetskog prvenstva u fudbalu 2010. RTS je posetiocima iz Srbije ponudio da gledaju sve utakmice na svom sajtu. Posetioci iz inostranstva su to mogli da urade preko sajta Evrovizije.

Sredinom 2010. godine pokrenuta je internet stranica prilagođena za mobilne telefone (RTS Mobile).

Internet stranica RTS je jedna od prvih koja je registrovala ćirilični .srb domen. Domen je počeo da se koristi od 27. januara 2012. godine. Stranicu je moguće posetiti na adresi rts.srb.

PGP RTS

Za više informacija pogledajte članak PGP RTS

Pun naziv: Produkcija gramofonskih ploča Radio-televizije Srbije. Diskografska kuća u okviru RTS osnovana je 1951. kao „Jugoslovenske gramofonske ploče – Jugodisk“. Tokom svog višedecenijskog postojanja, PGP je stvorio fonoteku od preko 10.500 naslova (izdanja), preko 120.000 numera i oko 6.000 sati programa.

Muzička produkcija RTS

Na nacionalnom nivou, ova institucija datira od 1937. godine. Muzička produkcija RTS obuhvata sledeće segmente: Simfonijski orkestar, Hor, Dečji hor, Dečji hor Kolibri, Džez orkestar, Narodni orkestar i Narodni ansambl. Cilj postojanja ovog segmenta RTS je prikupljanje građe iz nacionalne i internacionalne, žanrovski veoma različite, muzike.

Od 1950. postoji i Nototeka koja sadrži oko 30000 muzičkih dela najrazličitijih žanrova. Koncertna delatnost, snimanje muzike za potrebe programa RTS, izdavačka delatnost, saradnja sa eminentnim umetnicima iz celog sveta samo su deo poslova kojima se bavi ova institucija u okviru RTS. Trenutno broji oko 250 profesionalnih muzičara.

Vidi još

• TV Dnevnik
• Televizija
• Spisak televizijskih stanica u Republici Srbiji
• RTS 1
• RTS 2
• PGP RTS
• Radio Beograd
• Avalski toranj
• Radio Televizija Vojvodine
• Jugoslovenska radio-televizija

Spoljašnje veze

• Radio-televizija Srbije
• Redakcija za istoriografiju TVB-RTS, Istorija TVB
• Dokument: Hronologija Televizije Beograd
• PGP-RTS
• „Pola veka televizije Beograd“, Mirjana Golumbovski, „Večernje novosti“, feljton, 17. – 28. avgust 2008.