Radna brigada

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije

Radna brigada je jedinica slična vojnoj jednici koja ju učestovala na radnim akcijama u drugoj Jugoslaviji.

Brigada je obično imala oko 100 brigadira i bila je podeljena na četiri čete. Učesnici radnih akcija - brigadiri su dolazili na radne akcije iskučivo dobrovoljno.

Bigadom je komandovao komandant, a četama komandiri.

Komandant je bio na čelu brigadnog štaba. Štab se sastojao od više članova štaba za različite aktivnosti: za sanitet, za kurseve vožnje, za kulturu, za trasu ... Komandant, komandiri i članovi štaba su imali oznake činove tzv "čvarke".

Svaka brigada je imala svoju zastavu, crvene boje na kojoj su bila izvežena slova odakle je i naziv brigade. Brigadna zastava se čuvala kao najveća svetinja, nije smela da pokisne i jedna od "zabava" na akcijama je bila međusobna "krađa" zastave.

Radne akcije i radne brigade su formirane odmah posle Drugog svetskog rata u Jugoslaviji. Jedna od prvih akcija je bilo sečenje drveta za građane Beograda na Crnom Vrhu. Iako su bili čuvani bili su i ubijani od strane odmetnutih četnika.

Sa vremenom uloga brigada u radovima i izgradnji je bila sve manja jer je mehanizacija preuzimala ključne radove, ali funkcija im se menjala u smislu izgradnje drugarstva i "Bratstva i Jedinstva".

Primera radi 1963. godine kada je u katastrofalnom zemljotresu gotovo uništeno Skoplje, mnoge brigade iz cele zemlje su prebačene u Skoplje radi razčišćavanja ruševina i pomoći stanovništvu.

Postojale su "savezne" rane akcije (izgradnja objekata od saveznog značaja - Autoput "Bratstvo i Jedinstvo") i lokalne (npr uređenje Ade Ciganlije).

Svakih deset dana ("dekada") glavni štab radne akcije je dodeljivao priznanja brigadama koje su bile uspešne u ostvarivanju planova.

Na kraju akcije (obično mesec dana) na četnim konferencijama, javno i demokratski su deljena odličja "Udarničke značke".

Naročito u svom začetku radne brigade su dale veliki doprinos, posle rata, izgradnji razrušene zemlje