Radnička partija Koreje

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Radnička partija Koreje
(Korejski: 조선로동당)
Simbol Radničke partije Koreje
PredsednikKim Džong Un
OsnivačKim Il Sung
Predsedništvo PolitbiroaKim Džong Un
Kim Iong-nam
Choe Riong-hae
Pak Pong-ju
KoalicijaDemokratski front za ponovno ujedinjenje otadžbine
Osnovana24. jun 1949. god.; pre 74 godine (1949-06-24)
PrethodnikRadnička partija Severne Koreje
Radnička partija Južne Koreje
SedištePjongjang
Severna Koreja DNR Koreja
NovineRodong Sinmun
Mladi ogranakLiga socijalističke omladine Kim Il Sunga
Korean Children's Union
Broj članova  (1988)3 miliona
IdeologijaDžuče
Songun
Politička pozicijakrajnja levica[note 1]
Religijaateizam
Međunarodno članstvoMeđunarodni komunistički pokret
Bojecrvena
Vrhovna Narodna skupština DPRK
607 / 687
Zastava stranke
Veb-sajt
www.rodong.rep.kp

Radnička partija Koreje je vladajuća politička stranka u Demokratskoj Narodnoj Republici Koreji tj. „Severnoj Koreji“. Osnovana je 1949. godine.

Istorijat[uredi | uredi izvor]

Radnička partija Severne Koreje osnovana je 29. avgusta 1946. godine, spajanjem Komunističke partije Severne Koreje i Nove demokratske partije Koreje. Dana 30. juna 1949. godine, Radnička partija Severne Koreje i Radnička partija Južne Koreje su se ujedinile, formirajući tako Radničku partiju Koreje na kongresu u Pjongjangu. Sekretar partije postao je Kim Il Sung. Partija je sprovela nacionalizaciju industrije i kolektivizaciju na selu.

Nakon kinesko-sovjetskog raskola krajem 1950-ih, Kim il Sung je poveo partiju linijom nezavisnom i od Moskve i od Pekinga. Uprkos tome, partije je podupirala kineski antirevizionizam i sovjetsku politiku miroljubive koegzistencije. Radnička partija poduprila je Kinu tokom Kinesko-indijskog rata 1962, i osudila „Kapitulaciju“ Hruščova u Kubanskoj raketnoj krizi.

Posledice Kulturne revolucije u Kini uticale su na partijsko rukovodstvo, koje se udaljilo od Kine i osudilo Maov „dogamtizam“. Posle 1965. godine, Radnička partija više nije zauzimala strane u kinesko-sovjetskom ideološkom sukobu.

Godine 1990, Radnička partija Koreje usvojila je Džuče ideju, zaključivši da evropska verzija marksizma-lenjinizma nije prikladna za razvoj korejskog društva. Od 1991. godine, Severna Koreja se izolovala od većinje ostatka sveta.

Dotadašnji partijski sekretar, Kim Il Sung, umro je 1994. godine, a nasledio ga je njegov sin Kim Džong Il. Funkciju partijskog sekretara službeno je preuzeo u oktobru 1997. godine.

Septembra 2010. godine, održana je Treća partijska konferencija na kojoj je Kim Džong Il ponovo izabran za sekretara Radničke partije. Dana 6. juna 2011, održan je prošireni sastanak Politbiroa, čija je glavna tema bila poseta Kim Džong Ila Kini.

Partijski kongresi[uredi | uredi izvor]

  • Prvi osnivački kongres (28—30. avgust 1946)
  • Drugi kongres (27—30. mart 1948)
  • Treći Kongres (23—29. april 1956)
  • Četvrti kongres (11—18. septembar 1961)
  • Peti kongres (2—13. novembar 1970)
  • Šesti kongres (10—14. oktobar 1980)
  • Sedmi kongres (maj 2016)

Partijske konferencije[uredi | uredi izvor]

  • Prva konferencija (3—6. mart 1958)
  • Druga konferencija (5—10. oktobar 1966)
  • Treća konferencija (28. septembar 2010)

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Neki naučnici i istoričari tvrde da je u stvari ideologija RPK-a krajnje desničarske prirode.[1][2][3]
  1. ^ Suh, Dae-sook (1988). Kim Il Sung: The North Korean LeaderNeophodna slobodna registracija (1st izd.). Columbia University Press. ISBN 978-0231065733. 
  2. ^ Myers, Brian (2011). The Cleanest Race: How North Koreans See Themselves and Why it Matters. Melville House Publishing. ISBN 978-1933633916. 
  3. ^ Becker, Jasper (2005). Rogue Regime : Kim Jong Il and the Looming Threat of North KoreaNeophodna slobodna registracija. Oxford University Press. ISBN 978-0198038108. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Радничка_партија_Кореје&oldid=26986015”