Radoje Domanović

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Radoje Domanović

Radoje Domanovic.PNG

Informacije
Datum rođenja 16. februar 1873.
Mesto rođenja Ovsište (Kneževina Srbija)
Datum smrti 4. avgust 1908.
Mesto smrti Beograd (Kraljevina Srbija)
Dela
Potpis
Profesori Vranjske gimnazije 1895.

Radoje Domanović (Ovsište, 16. februar 1873Beograd, 4. avgust 1908) srpski je satirični pripovedač.

Biografija[uredi]

Radojev deda Milić Domanović je doseljenik iz Hercegovine sa jedne visoravni između Trebinja i Nevesinja. Zadržao se u okolini Kragujevca. Radio je i služio kod Simeona Cukića sina Pavla Cukića poznatog ustanika i Karađorđevog vojvode. Ovaj oštroumni Hercegovac se uskoro svojim radom i znanjem uzdigao od najamnog radnika do slobodnog seljaka. Korakom ispred vremena obojicu sinova, Aleksu i Miloša - Radojevog oca, školuje na bogosloviji. Aleksa se zapopio, a Miloš je otišao u učitelje. Radi kao učitelj, ali se bavi i unosnim poslovima. Hrabar i inteligentan uskoro postaje imućan čovek. Ženi unuku Pavla Cukića i ćerku Simeona Cukića, onog gazde kod koga je njegov otac Milić radio kao sluga. [1] Iz tog braka rođen je 16. februara (ili 4. februara po julijanskom kalendaru) 1873. godine u porodici seoskog učitelja u selu Ovsište kod Kragujevca Radoje Domanović. Detinjstvo je proveo u susednom selu Jarušicama, gde je završio i osnovnu školu. Gimnaziju je završio u Kragujevcu, a Filozofski fakultet na Velikoj školi u Beogradu. Kao profesor srpskog jezika radio je u gimnazijama u Vranju, Pirotu i Leskovcu. Zbog političkih uverenja je proganjan, premeštan i otpuštan sa posla. Posle pada režima kralja Aleksandra Obrenovića 1903. godine, nezadovoljan malim promenama u zemlji, pokreće politički list „Stradija“, u kojem pokušava da se bori protiv mana novog režima. Razočaran, odavao se sve više boemskom životu, mnogo je pio, i usamljen, ogorčen i siromašan umro je u 35. godini života, 4. avgusta 1908. u Beogradu.

Književni rad[uredi]

Presudan uticaj na karakter i književni rad Radoja Domanovića, imaju dve činjenice. Njegov otac Miloš i njegova moć, ali i majka, unuka ustanika Pavla Cukića. Miloš je bio prvenstveno seoski gazda pa onda učitelj. Tvrdoglav i svestan svoje snage. Majka, nežna i puna ljubavi prema sinu učila ga je srpskoj narodnoj poeziji, čojstvu i ponosu srpskog seljaka - revolucionara. Radoje Domanović je beskompromisan i hrabar. Njegova misao britka i provokativna. On je prvi pravi satiričar među srpskim realistima. Satira je glavno obeležje njegovog talenta. On je tvorac srpske satirične pripovetke.[1]

Radoje Domanović, bista na Kalemegdanu, Beograd

Veliki broj osnovnih škola nosi ime „Radoje Domanović“, takođe postoji i Zadužbina „Radoje Domanović“ koja dodeljuje nagradu sa istim imenom.

Pripovetke[uredi]

Njegove najznačajnije pripovetke su:

Filmovi[uredi]

Domanovićeva dela su pretočena na filmsko platno:

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ a b Vučenov D, Radoje Domanović, RAD, Beograd, 1959. g.

Spoljašnje veze[uredi]

Sa drugih Vikimedijinih projekata :