Razgovor:Patrijarh srpski Pavle

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga

Ovo je stranica za razgovor na kojoj možete da predlažete izmene u vezi sa člankom

 • Nove komentare uvek postavljajte na dno stranice. Kliknite ovde.
 • Stranica za razgovor nije forum.
 • Pogledajte smernice za korišćenje stranica za razgovor.
 • Uvek se potpisujte klikom na Vector toolbar signature button.png ili sa četiri tilde (~~~~).
 • Novi ste? Dobro došli! Pogledajte uputstva ili nam postavite pitanje.

 • Budite učtivi i strpljivi sa novajlijama.
 • Izbegavajte lične napade.
 • Pretpostavite najbolju nameru.

Arhiva: 1 · 2 · 3 · 4 · 5 · 6 · 7 · 8 · 9 · 10 · 11 · 12 · 13 · 14 · 15 · 16 · 17 · 18 · 19 · 20


ISPRAVKA[uredi]

-Rukopoloženje nikako ne može biti posvećenje niti unapređenje, a hirotonija je isto što i rukopoloženje - to je to samo prevedeno sa grčkog na srpski. Taj čin se sastoji od stvarnog polaganja ruku na glavu onoga koji biva rukupoložen, pa je to jedini ispravan naziv. -U Pravoslavnoj crkvi, dakle, nema unapređenja. Neko može biti zamonašen, rukopoložen u čin jerođakona ili đakona, rukopoložen u čin jeromonaha, prezvitera, jereja ili sveštenika, odlikovan dostojanstvom protonamjesnika, sinđela ili protosinđela, odlikovan činom protojereja ili arhimandrita, te rukopoložen u čin episkopa. Kad neko postaje episkop, prvo se vrši čin narečenja, potom čin rukopoloženja, a zatim i ustoličenje. Neko može biti izabran od Sabora episkopa za Patrijarha i nakon toga se svečano ustoličava u Sabornoj crkvi sjedišta te Crkve.

Mala ispravka[uredi]

„rođen je na 11. septembra 1914.“ Zar ovo ne treba ispraviti?

Što se tiče svetovnog/duhovnog imena, treba pretpostaviti da potpuno neupućeni posetilac ne zna da postoji nekakvo novo ime. Zato treba napisati članak [svetovno ime] i [duhovno ime] koji će objasniti kako i zašto neka osoba ima dva imena.

-Ne postoji neko "duhovno" ime. Jednostavno treba staviti "monaško ime" - to je ime koje neko dobija na monašenju. Kršteno ime monah ne pominje (neki monasi, kad ih neko nazove krštenim imenom, kažu: "Taj čovjek je umro.") i mislim da ovo treba poštovati. Patrijarh je kršten kao Gojko, a monaško mu je ime Pavle. (Mitar)

Imena duhovnika[uredi]

Kada se navode imena vladika da bi bilo jasnije o kome je reč navodi se prezime u zagradi posle imena. Ovaj način navođenja koristi se u Pravoslavnoj enciklopediji i Istoriji srpske pravoslavne crkve. korisnik:vojvoda

Kurir[uredi]

Mislim da je vrlo neozbiljno referenciratii tekst o ovako značajnoj ličnosti jednom novinom kao što je Kurir. Pa zar za te tvrdnje nigde drugde nije mogla da se nađe referenca? Deluje vrlo neozbiljno, šta da vam kažem. --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 11:30, 18. januar 2010. (CET)

A koja je tvrdjan u pitanju (ne mogu da nadjem)?--Vojvoda razgovor 12:59, 18. januar 2010. (CET)

Tekstom On je ispovedao patrijarha („Kurir“, 17. novembar 2009) je referencirana tvrdnja

Vikicitati „Njegov duhovnik i ispovednik sveštenstva arhiepiskopije beogradsko-karolovačke više godina bio je protojerej-stavrofor Miodrag Milovanović“
({{{2}}})

--Drazetad (razgovor) 13:45, 18. januar 2010. (CET)

nesumnjivo postoje kvalitetnije reference za ovu tvrdnju. Pronaći ću danas nešto bolje.--Vojvoda razgovor 14:13, 18. januar 2010. (CET)--Vojvoda razgovor 14:13, 18. januar 2010. (CET)

Ima ih nekoliko, koliko sam ja mogla videti kad sam pregledala tekst zbog tačaka. Uopšte bi trebalo apsolutno izbegavati Kurir kao izvor informacije za bilo koji članak, osim, naravno, kad se ne radi o tome da se referencira postojanje nekog trača. --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 15:03, 18. januar 2010. (CET)

Koji su konkretni razlozi za nereferenciranje Kurira? Ja ih ne vidim. -- Loshmi (razgovor) 16:13, 18. januar 2010. (CET)
Senzacionalistička štampa ne može biti valjana referenca. Znam da je Vikipediji prema onim smernicama o izvorima, dovoljno da je neka tvrdnja negde već zabeležena, ne ulazeći u to ko ga je zapisao niti vodeći računa o kredibilitetu izvora, ali možda ipak ne bi bilo loše da se o tome povede računa. To je naravno, moje viđenje i moja sugestija, a sad, kako ćete vi pisati, to je opet vaša stvar. --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 17:56, 18. januar 2010. (CET)
Problem je u tome kako oceniti kredibilitet nekog izvora. Dovoljno je podsetiti se izveštaja uglednog srpskog medijaPolitike, tokom '90-ih godina prošlog veka. Ne kažem da je Kurir super pouzdan i objektivan medij, ali bih voleo da znam koji medij to jeste. Svakom se može prišiti neka etiketa. Na kraju krajeva, na čitaocu je da sâm proceni kom će izvoru verovati, a kom ne; a na urednicima da zdravorazumski pristupe i da recimo Tonija Blera automatski ne svrstaju u kategoriju „hermafrodita“ zato što je svojevremeno bio tako okarakterisan u uglednoj, konzervativnoj novini kakva je Politika.[1] Uzgred, pitam se da li će Politika ikada arhivirati brojeve iz perioda devedesetih i postaviti ih na svoj sajt. -- Loshmi (razgovor) 20:09, 18. januar 2010. (CET)
Mislim da je uglavnom jednostavno odrediti kredibilitet nekog medija ako za reper uzmemo neutralnost. To kad su u pitanju listovi tipa Politika i sl. Ponekad može doći do neslaganja, ne poričem, među urednicima, ali mislim da ništa nije nerešivo ako postojii dobra volja. Međutim, senzacionalistička štampa je vrlo karakteristična i zaista ne bi trebalo da se koristi kao referenca za tvrdnje za koje se može naći referenca i u nekim ozbiljnijim novinama (kao što je ovde slučaj) jer sama činjenica da se u referencama nalazi senzacionalistički časopis ili novina, po mom mišljenju, obara verodostojnost samog članka. To ne mora zaista da bude, jer kao što rekoh, konkretno ovde nema neke neverovatne tvrdnje referencirane Kurirom, tj. tvrdnje koje su referencirane istim vrlo su obične i nimalo sporne, ali utisak koji se stiče kad se pogleda referenca jeste takav. Ako je to moguće i lako izbeći, ne vidim zašto se ne bi uradilo. Što se tiče pouzdanosti, pa ništa nije sto posto pouzdano, ali svaki medij ima određeni ugled koji uživa u javnosti a koji je nastao na osnovu njegovog rada. Tako da bi manje više, eto to mogao biti drugi reper u određivanju kredibiliteta nekog izvora. --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 20:22, 18. januar 2010. (CET)
Slažem se da svaki medij ima određeni ugled. Ali šta ćemo s tim što je Kurir verovatno najčitaniji list u zemlji? Da li to nešto govori o njegovom ugledu? Problem je u tome što, nažalost, nijedan veliki medij nije u potpunosti neutralan (čitaj, iza svakog stoji „neko mudo“), samo što to neko to radi manje ili više providno. Ali ako bismo hteli da nađemo potpuno objektivan i neutralan medij to bi bilo nemoguće. Ono što možemo da učinimo povodom neutralnosti je da kod kontroverznih tema jednostavno iznesemo dva sučeljena mišljenja. Kada su u pitanju nekontroverzne činjenice ovog tipa, potpuno je svejedno da li će kao izvor stajati Kurir, Politika ili B92. Ni po babu ni po stričevima — neko će se zgražavati nad Kurirom, neko nad B92. Kako već ko voli i smatra. -- Loshmi (razgovor) 21:44, 18. januar 2010. (CET)
Heh, pa da ti budem iskrena, čitanost, tj. popularnost nije jednako proporcionalna kvalitetu. Ako je nešto mnogo popularno, to nikako ne znači ni da je dobro, ni da je kvalitetno. Dokaz za to su ti koka-kola i Mekdonalds. Drugo, dobro je poznato pravilo da široke narodne mase obično vole nešto što i nema neki kvalitet. Sigurna sam da u VB Tajms sigurno nije najčitanija novina, nego je to npr. onaj San ili neki drugi časopis tog tipa, koji je isto što i Kurir ovde kod nas. U Španiji, najgledanije TV stanice su upravo one koje prikazuju džubre program -- prensa rosa kako oni to zovu, a to ti je otprilike emisije u kojima se polulikovi iz Velikih bratova i drugih "inteligentnih" konkursa, bivše žene toreadora i glumaca, pevaljke i drugi likovi koji žive od prodaje svoje intime međusobno pljuju. Ali nikom ovde ne bi palo na pamet da dovodi u pitanje kvalitet npr. TVE2 koji i nije toliko gledan, ali NEMA takve emisije, nego je zapravo jedan od retkih programa na kojem možeš uopšte videti neki dokumentarac ili neku pametnu emisiju o književnosti, filmu, muzici i sl. Ne poričem da je teško naći medij koji je sto posto nezavisan i kvalitetan, to i rekoh malopre. Ali ipak, neke stvari su očigledne. Takođe, iako ne mislim ništa lepo o B92, ipak mislim da je poređenje tog medija sa Kurirom u najmanju ruku neodgovarajuće, jer Kurir se vodi senzacijom, pa će isto ispljuvati i socijalistu i LDP-ovca ili radikala, samo ako ima materijala za šokiranje javnosti. B92 i njemu slični vode se određenom političkom i partijskom pripadnošću. Meni barem tu ima i te kako razlike. Zapravo, kao što već rekoh, uopšte se ne može porediti, jer su prinicipi na kojima funkcionišu ta dva medija potpuno različiti i nemaju mnogo veze jedni s drugim. Ne kažem da Kurir apsolutno nikad ne treba koristiti, ali trrba biti vrlo oprezan i ne koristiti ga tamo gde se lako može iskoristiti neka druga, manje komšpromitujuća referenca. Da budem jasnija, Kurir bih samo koristila kad bi on bio referenca za neki trač, blam, neku neverovatnu stvar, bilo šta drugo što se želi navesti u tekstu a da o tome nema ni u jednoj drugoj novini. Lupam sad, ali na primer, ako se radi o nekoj estradnoj ličnosti o kojoj nema šta mnogo da se kaže osim skandala koje pravi (a sad sa pojavom Velikog brata i ostalih đubre programa nusproizvoda tzv. naprednog sveta, i Srbija ima sve više takvih likova), e, za tako nešto Kurir je idealna referenca, jer potvrđuje ono što će se napisati u članku. Ali o bilo kojoj iole ozbiljnoj ličnosti (pogotovu kad se radi o jednoj ličnosti kao patrijarh Pavle), nekako Kurir nikako ne ide... --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 22:08, 18. januar 2010. (CET)