Razgovor:Srpska prezimena

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu

Ovo je stranica za razgovor na kojoj možete da predlažete izmene u vezi sa člankom

 • Nove komentare uvek postavljajte na dno stranice. Kliknite ovde.
 • Stranica za razgovor nije forum.
 • Pogledajte smernice za korišćenje stranica za razgovor.
 • Uvek se potpisujte klikom na Vector toolbar signature button.png ili sa četiri tilde (~~~~).
 • Novi ste? Dobro došli! Pogledajte uputstva ili nam postavite pitanje.

 • Budite učtivi i strpljivi sa novajlijama.
 • Izbegavajte lične napade.
 • Pretpostavite najbolju nameru.

Arhiva: 1 · 2 · 3 · 4 · 5 · 6 · 7 · 8 · 9 · 10 · 11 · 12 · 13 · 14 · 15 · 16 · 17 · 18 · 19 · 20

Prvi podnaslov[uredi]

Ovaj spisak će da bude kanda poduži :R -- Obradović Goran (razgovor) 23:33, 18. april 2006. (CEST)

Mislim uopšte da mu nije mjesto na vikipediji. Eventualno je zamisliva dinamična kategorija "osobe sa prezimenom ABC" (koja bi se, kako kaže samo ime, automatski generisala pri upotrebi šablona Lični podaci). Sve ostalo je posao bez kraja i vječito gradilište. --Kaster 17:39, 17. мај 2006. (CEST)
Tuj ga imaš pravo Kaštere, sve je posao bez kraja, ali lijepo je imati istoriju i porijeklo nekog imena, porijeklo prezimena, njegovo kretanje kroz milu nam i nemilu istoriju.--Banović 19:30, 17. maj 2006. (CEST)

S druge strane, definicija spiska je nerealna, jer se u prvi plan stavljaju Srbija i Crna Gora, a BiH i Hrvatska se ostavljaju kao eventualna mogućnost. Članak je čudan i treba sačekati još komentara kako bi se stvar popravila. --Poki |razgovor| 00:54, 23. jul 2006. (CEST)

Zanimljivo je ovo X Q W Y što stoji na kraju sadržaja. :) --Đorđe D. Božović (razgovor) 23:12, 24. jul 2006. (CEST)

Premjestio sam...[uredi]

...jer je tako naslovljeno i na engleskoj Vikipediji i jer bih htio da napravim članak o srpskim prezimenima, kao što je na engleskoj Vikipediji, a da spisak prezimena bude samo dio toga članka, a ne da članak u stvari bude spisak. --Đorđe D. Božović (razgovor) 22:37, 24. jul 2006. (CEST)

Slažem se da ovo treba da bude članak a ne da postane spisak. Iz tog razloga, napraviću nekoliko posebnik članaka-spiskova, na kojim će se moći reći i nešto više o svakom prezimenu ponaosob a ne samo nabrajanje; npr. Spisak srpskih prezimena sa nastavkom -ović, Spisak srpskih prezimena sa nastavkom -ić, itd. --Aleksandar Žižović (razgovor) 23:39, 19. jun 2007. (CEST)

Veselje[uredi]

Strašno me je razveselilo da su u srpska prezimena stavljana i prezimena tipa Albahari i Nador. Uz svo dužno poštovanje prema srpskim prezimenima ova dva nisu srpska. Albahari je sefardsko a Nador mađarsko.--Goldfinger 22:38, 9. septembar 2006. (CEST)

Šta je sefard? Trebalo je da ih obrišeš kad si to već primijetio. --Đorđe D. Božović (razgovor) 00:37, 10. septembar 2006. (CEST)
  • ko i zašto obrisa sve o mom prezimenu ? Lugonja

Muzički instrumenti[uredi]

Katastrofa!!! Ajde, ideja da se popišu sva srpska prezimena je, u suštini dobra, ali kakve se sve gluposti sa linkovima ovde mogu naći - Bubanj (prezime ili muzički instrument), Koštunica (prezime ili političar)... Jovan Sokolović

Slažem se sa primedbom. Neko bi mogao da prođe kroz te sporne članke/linkove i napravi višeznačne odrednice. --Đorđe Stakić (r) 08:22, 7. januar 2007. (CET)

Avram[uredi]

nije prezime nego ime i to jevrejsko po poreklu ili biblijsko ako se nekome tako više sviđa.--Goldfinger 09:45, 23. januar 2007. (CET)

Avram, Nador, Albahari[uredi]

Postoji prezime Avram. Predlažem da se vrate u srpski prezimenoslov i Albahari i Nador ili da se briše Šuljagić. Koji je kriterijum da bi prezime bilo srpsko? Ako Albahari nije srpsko prezime, po čemu su Džambasović, Džamić, Jurišić, Omčikus, Manigoda, Munitlak, Isaković, Smajlović, Hadži... Kara... i t d srpska prezimena. Porodica Albahari je u kući govorila srpski jezik. Doduše, nisu se krstili sa tri prsta (šta više nisu se uopšte krstili), ali već vekovima žive na našem prostoru i ostavili su traga u srpstvu. Ako ćemo da cepidlačimo o tome da li je prezime još i sefardsko, hrvatsko, tursko ili ne daj Bože crnogorsko, ovaj ceo spisak će se svesti samo na naslov. Pozdrav. Petronije 11:48, 23. januar 2007. (CET)

Jevreji su, inače, u Kraljevini bili prilično bliski sa Srbima. Čak su se mnogi smatrali i bili su smatrani „Srbima Mojsijeve vere“ (samo to ime dovoljno kazuje o bliskosti, jer Mojsije je i za hrišćane značajan). Međutim, ne znam koliko se sama njihova prezimena mogu smatrati srpskim prezimenima, a o prezimenima je ovde reč, a ne o samim ljudima (koji mogu i govoriti srpski i preći na pravoslavlje i već šta ja znam - trenutno naš najmerodavniji lingvista je Ivan Klajn, na primer). Nador je valjda mađarsko prezime, ili se varam? Lično mislim da ne bi trebalo da budemo baš toliko širokogrudni prema svoj našoj braći i sestrama. :) Ipak je ovo samo spisak prezimena koja su potekla iz srpskog naroda i srpske sredine, a Albahari, Nador i druga mislim da to baš i nisu. --Đorđe D. Božović (razgovor) 14:43, 23. januar 2007. (CET)

Onda sigurno nije ni Šuljagić. Petronije 12:04, 29. januar 2007. (CET)

Otkud to? Ne znam na šta misliš, valjda su i Šuljage bili Srbi iz Bosne, odnosno Dubrovnika, a to prezime - Šuljagić, sa -ić, upravo i jeste baš nastalo onda kada su Šuljage prešli u Srbiju? A ako Murtenica nije srpska sredina, onda stvarno ne znam šta je, budući da nijedan Turčin nije smeo ni da priviri ovamo od silnih ajduka :). Naravno, osim toga što je zlatiborska, užička, erska, starovlaška, kako hoćeš. ;) --Đorđe D. Božović (razgovor) 15:08, 29. januar 2007. (CET)

Upoznao sam ljude sa prezimenima: Gajger, Bajloni, Daleore, Perolo, Paskvali, Kabiljo ... koji nisu ništa manje Srbi od nas prisutnih. Ako se čovek s prezimenom Nador oseća kao Srbin, onda i njegovo prezime spada u srpska. Ako se traži etimologija prezimena, onda nisu srpska ni Šuljagić ni Nador. Prvo je tursko, a drugo mađarsko. Tu nema mnogo dileme, ali kako razdvojiti "srpska" prezimena od hrvatskih, bošnjačkih, crnogorskih. Čija su prezimena: Marković, Nikolić, Filipović, Petrović. Pošto je ovo srpska Vikipedija, predlažem da ostanu sva prezimena koja se pojavljuju na ovom prostoru a nose ih porodice koje se smatraju srpskim, ili dugo žive na našem prostoru i u srpskom podneblju. Razdvojiti srpsku reč od hrvatske i srpsko ime od hrvatskog, po meni je samo jedan zaludan i bezpredmetan posao. Ne vidim mu smisao osim lečenja kompleksa. To naravno nema veze sa mojim ličnim jeretičkim stavom da su Srbi, Hrvati i Bošnjaci - jedan narod i da je jezik kojim govore - jedan isti jezik. Šta će biti u budućnosti, zna samo Gospod, ali za sada mi se svi međusobno dobro razumemo i ne trebaju nam prevodioci. Pozdrav svima. Petronije 10:43, 30. januar 2007. (CET) Šuljagić.

Prezime[uredi]

Izvinite, da li neko može da mi kaže odakle potiče prezime Trivalić(moje prezime), jer koliko ja znam ljudi sa tim prezimenom žive u Republici Srpskoj, pogotovo u okolini Prnjavora, poneki i oko Banja Luke.Osim srpske glumice Vesne Trivalić inače neznam nikog više van RS sa tim prezimenom.Može li neko da mi kaže nešto detaljnije o tom prezimenu?


MOlim za odgovor.


Hvala.

Prezimena u Vojvodini[uredi]

Mislim da bi neko trebao da povede malo računa i preuredi članak, kako bi se bazirao na istorijskim činjenicama, a ne na popularnim mitovima. Jedan od njih je i takozvano "skidanje -ić" od strane Marije Terezije i austrijskih vlasti. Ovde je nešto slično navedeno, a kao izvor navdi se jedan novinski članak iz Srpskog nasleđa. Kao prvo, nikada nije postojala nikakva zabrana Srbima da nose prezimena na -ić, jer bi se to onda odnosilo na sve Srbe u Austriji, a ne samo na one u Vojvodini. KAo drugo, previše je tradicionalnih banatskih i bačkih prezimena na -ić, starijih više od 200 godina, koja to opovrgavaju. To su prezimena Cvejić, Cvekić, Krestić, Protić, Bakić itd. Predominantnost prezimena na -ov, -in, -ski, -čki, -ški nije nikakva zabrana posedovanja prezimena na -ić, već rezultat narodnog duha i obaveze uvođenja stalnog prezimena, koje ranije nije bilo toliko podrazumevana stvar. Na primer, ako je neka familija bila poznata pod imenom "Markov" jer su od nekog Marka, a takođe su i poznati pod nadimkom "Padejski" jer im se pradeda doselio iz sela Padej, a sami sebe zovu "Cvetinima", jer su pod tim prezimenom bili poznati u tom Padeju, u trenutku kada im je državni popisivač ušao u dom, ono prezime koje su prijavljivali im je ostalo fiksno do danas. Ili, jednostavno, ako su bili nepismeni, pa samo odgovorili na pitanje kako im se zove otac, to prezime bi im i ostalo. Tako je i moguće da neka familija Jovanovića doseljena iz Bosne dobije prezime "Bošnjački", ili "Nikolin", na primer, ako im se najstariji ukućanin, ili njegov otac, zvao Nikola. Slično se ponekad radilo i nakon Drugog svetskog rata, prilikom izdavanja dokumenata kolonistima iz pasivnih krajeva, pa tako lično znam za primer jednih Petrovića, koji su se par decenija prezivali "Manojlov", jer je čovek na pitanje "čiji si" odgovorio tako. 77.46.220.113 (razgovor) 12:33, 6. april 2008. (CEST)

Prezimena na -ev, -ov. Opis netačan![uredi]

Kako u tekstu piše da su ova prezimena "nastala" kao posledica administrativne represije Austro-Ugarske, te da su zato izgubila nastavak -ić, morao sam da se oglasim. Ne znam odakle vam to i ko može tako nešto da kaže. Da mi je da znam kako autor objašnjava prezime Jeftimov u Vranju i Nišu, ista po Metohiji i celom jugu...? Ne sme sve uvek da se objašnjava "seobama". Zna li neko možda kako se završavaju neka prezimena kod Rusa, Bugara, Ukrajinaca, Čeha, Makedonaca i drugih Slovena? Mislim da Austro-Ugarska nije mogla da ukida Rusima nastavke s prezimena "posledicom administrativne represije", zar ne? A kako li je u Nišu Austrija zavodila te mere, kad nikad nije ni imala vlast nad njim? Naime, sva ovakva prezimena: Aleksov, Trifunov, Ivanov,.. su opšteslovenska, a ne uvedena od strane kojekakvih okupatora i besposličara da bi ozlojadili Srbe. --Mladen89 (razgovor) 20:17, 18. septembar 2009. (CEST)