Razgovor:Fransisko Goja

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga

Ovo je stranica za razgovor na kojoj možete da predlažete izmene u vezi sa člankom

 • Nove komentare uvek postavljajte na dno stranice. Kliknite ovde.
 • Stranica za razgovor nije forum.
 • Pogledajte smernice za korišćenje stranica za razgovor.
 • Uvek se potpisujte klikom na Vector toolbar signature button.png ili sa četiri tilde (~~~~).
 • Novi ste? Dobro došli! Pogledajte uputstva ili nam postavite pitanje.

 • Budite učtivi i strpljivi sa novajlijama.
 • Izbegavajte lične napade.
 • Pretpostavite najbolju nameru.

Arhiva: 1 · 2 · 3 · 4 · 5 · 6 · 7 · 8 · 9 · 10 · 11 · 12 · 13 · 14 · 15 · 16 · 17 · 18 · 19 · 20

Fransisko Goja (Francisco Jose de Goya y Lucietes) je rođen 30. marta 1746. godine u Fuendetodosu u severnoj Španiji. Čitava porodica se posle preselila u Saragosu. Sa 14 godina, Goja je dobio priznanje od lokalnog slikara, Hose Luzana. Posle je otišao u Italiju da nastavi studije umetnosti. Po povratku u Saragosu, 1771. godine, slikao je freske za lokalnu katedralu. Ovi radovi, dekorisani rokoko tradicijom, ustabilili su Gojinu umetničku reputaciju.

Od 1775. do 1792. godine, Goja je dizajnirao crtane filmove za preduzeće u Madridu. To je bio najznačajniji period za razvoj Gojine umetnosti.

Bio je pod uticajem neoklasicizma, što je čak preovladavalo nad rokokoom, i bio je priznati portretista španske aristokratije. 1799. godine, zbog opasne bolesti, Goja je ostao trajno gluv. Izolovan od ostalih, vreme je provodio u fantazijama i imaginacijama. Goja je bio profesor slikanja na kraljevskoj akademiji od 1795 do 1797. godine, a 1799. godine, proglašen je za prvog španskog dvorskog slikara.

Tokom Napoleonove invazije i rata u Španiji, za nezavisnost od 1808. do 1814. godine, Goja je radio kao dvorski slikar u Francuskoj.

On je izrazio svoj užas zbog rata u "Nesreće rata". Kad se vratio u Španiji, Goji su oprostili zbog služenja Francuzima, ali novi kralj nije favorizovao njegov rad.

Od 1819. do 1924. godine, Goja je živeo izolovan u kući, van Madrida. Oslobođen sudskih ograničenja, razvijao je sopstveni stil. 1824. godine, posle neuspeha u pokušaju da povrati liberalnu državu, Goja dobrovoljno odlazi u izgnanstvo, u Francusku. Živeo je u Bordou, nastavljajući da stvara sve do smrti, 16. aprila 1828. godine.

Mnoga od njegovih dela se danas nalaze u muzeju u Madridu.

{{знање.орг}}

Prebacujem cijeli sadašnji tekst u članku i zamjenjujem ga novim, na kojem ću raditi sljedećih nekoliko dana - dotjerivanje, literatura, itd.... Uzgred, Goja nikada nije radio crtane filmove... :))) Malo smo polupali lonćiće i istorijske epohe, momci i djevojke sa znanje.org... :) ---Slaven Kosanović- {razgovor} 18:06, 6. jun 2007. (CEST)


Ustabilili? Sta je pisac hteo da kazeFace-grin.svg--MaduixaGaim.svg kaži 20:25, 6. jun 2007. (CEST)


Maja, ne Maha[uredi]

Sad ozbiljno. Slavene, ja bih rekla da se one dve ženske na srpskom zovu Maje a ne Mahe, iako se tako to čita na španskom. I to sam poprilično sigurna. Verovatno je kod nas preuzeto iz eng. jer tamo pisu maya a ne maja. Ne gledaj engl. viki, jer tamo su napisali ime na spanskom.--MaduixaGaim.svg kaži 20:38, 6. jun 2007. (CEST)

Znam da nije uvek verovati Guglu, ali ipak:

--MaduixaGaim.svg kaži 20:49, 6. jun 2007. (CEST)

Meni nikada nije bilo jasno da li se "Maja" u ovom slučaju odnosi na ime, ili na onaj španski pridjev koji znači, zavisno od konteksta, dobra osoba, zgodna osoba, laf, lafica, itd.., mislim na maha... kad se kaže Ke maho/maha... Dakle, u vezi ovih slika nije jasno da li se radi o imenu, ili ne. Mogu ti reći da nisam našao objašnjenje u literaturi. Dakle, Goja je ovdje po većini istoričara umjetnosti slikao, uljepšao :), poznatu Groficu od Albe koja mu je bila ljubavnica i jedno vrijeme je živio s njom, a ona se definitivno nije zvala Maja, tačnije ne znam kako se zvala sem Alba ili grofica, tako da ja mislim da je riječ o pojmu ”maho/a”, što ne znači da sam u pravu i ako neko uspije da nađe neko podrobnije objašnjenje, biću zahvalan. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 20:56, 6. jun 2007. (CEST)

Evo sad i po nekim skorašnjim studijama istoričara iz Prada, Grofica od Albe nije uopšte bila gojina ljubavnica i sve se ppripisuje savremenoj mitologiji i mašti koja je sigurno uzrokovana velikom sličnošću Albe sa Majama, ili Mahama... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 21:02, 6. jun 2007. (CEST)

Mislim, ja sam za bilo koji od oblika, priznajem da Maja ljepše zvuči, naročito na srpskom, ali bih volio da znam tačno na šta je Goja mislio kad je imenovao ove slike, mada izgleda da je teško naći objašnjenje... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 21:07, 6. jun 2007. (CEST)


Ja sam gotovo sigurna u ovu teoriju koju ću sad da ti izložim: Ja sam gotovo sigurna da je mislio na MAHA - na guapa, čak je i Španci tako i zovu - međutim, kod drugih naroda se to pretvorilo u maja. Osim toga, ako je u srpskom ustaljeno Maja, a ne Maha, mislim da bi trebalo tako napisati, jer ta je slika(e) poznata kod nas sa tim imenom. Dalje, mislim da se ne radi o imenu Maja kakvo mi poznajemo, već o nekoj vrsti zajedničke imenice, koja se upravo odnosi na te dve slike... Kao, sinonim za "un desnudo" ... Čini mi se da se kod nas na srpskom i piše malim slovom... Pokušaću da potražim info, i mene sad to zanima...--MaduixaGaim.svg kaži 21:30, 6. jun 2007. (CEST)

Elem, slažem se parcijalno, pošto pojam maho/maha nije sinonim za akt (njemački pojam za umjetničku golotinju, a koristi se u našem jeziku, u stručnoj literaturi iz umjetnosti, mada sad izlazim iz teme, ali reko da pojasnim pojam akt, koji ubacih...) Po mom mišljenju ove slike su sinonim, simbol težnji, koje je Goja cijeli život gajio, za nazovigi liberalnom Španijom, a koju nije doživio... Toliko što se tiče simbologije. Što se tiče imena slika, vrlo je moguće (u filmu karlosa Saure o Goji se to nazire) da je Alba, po svojim karakteristikama ličnosti i šta znam, bila simbol moderne španske žene, koju su mnoge aristokrate liberalnijeg duha pretendovali kao idealnu pratilju... E, sad. Tu i leži zec cijele priče. Ako prevedemo u Maja, direktna asocijacija je ime, te treba pojasniti. Evo sad čitam Gombriča, poznatog austrijskog/britanskog istoričara pa ću kasnije prenesem neke njegove teze... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 21:46, 6. jun 2007. (CEST)


Vidi šta sam našla ovde:

Vikicitati „El nombre de "majas" con que se conoce a estas dos pinturas es una denominación reciente, aun cuando ciertamente el término era del siglo XVIII; con él se denominaba a las mujeres de esa clase social baja madrileña que se caracterizaba por una cierta libertad de costumbres y un típico desparpajo popular en el trato.“
({{{2}}})

Prema ovome, izgleda da ime maja nije dao sam Goja, nego je to ime dato kasnije. Međutim, ovde daje i definiciju reči "maja" u Gojino vreme, što bi se reklo, "liberalnija" žena - t jest, dascaraaa što bi rekli danas.Face-grin.svg. Takođe je zanimljivo šta dalje kaže:

Vikicitati „Pero estas pinturas figuraban con el nombre de "Gitanas" en el inventario de los bienes del ministro de Carlos IV, Manuel Godoy, que fue su primer propietario.“
({{{2}}})

Dakle, u Gojino vreme one su se zvale "Ciganke", i tako figuriraju sa tim imenom i na spisku stvari koje je posedovao Godoj (on je bio prvi vlasnik).

Elem, mislim da bi trebalo slike nazvati "maja" sa malim slovom, a onda dati i objašnjenje, kako se to izgovara na španskom, kako na srpskom (verovatno pogrešan izgovor, ne bi bilo prvi put, setise Havane), i o imenima - to da su se zvale Ciganke, i da su kasnije dobile ova imena. Čak mi sad pada na pamet još jedna teorija: Verovatno su se zvale Ciganke, ali su ih popularno zvali "maje" kao što sam ja sad na primer rekla, "ej, ove dve ženske..." i na kraju im ostade tako ime, plus je dodato "vestida" i "desnuda" kako bi se razlikovale...

Zašto sam za to da se nazovu u članku maje a ne mahe? Iz prostog razloga jer u svim knjigama o umetnosti na srpskom jeziku, te dve slike se zovu maje a ne mahe. Dakle, maja, al sa objašnjenjem oko imena, osim toga, mislim da je zanimljiva priča.--MaduixaGaim.svg kaži 21:58, 6. jun 2007. (CEST)

PS: Sad videh da je sajt muzeja Prado... Meni se čini sasvim pouzdan izvor. Sad cu da pogledam ima li sta napisano u vodicima iz Prada...--MaduixaGaim.svg kaži 21:59, 6. jun 2007. (CEST)

Definitivno ne radi se o imenima, nego o kolokvijalnom terminu epohe, ili kako god. Postoje i druge Gojine slike u čijim imenima se koristi pojam maja/maha. Vidi ovdje: [1]. Nemam ništa protiv da se preimenuju u maje, ali ću svakako da pojasnim u članku da se ne radi o imenu ove ljepotice, nego o kolokvijalnom pojmu epohe, koji se uzgred i danas koristi u Španiji. Istina, mnogo manje u Kataloniji. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 22:05, 6. jun 2007. (CEST)

Nažalost Gombrič, a možda i Gombrih na srpskom..., :) ima vrlo kratak pasus, istina skoro čehovljevim jezikom, :) o Goji i ne spominje ove maje, ali da ove sa balkona..., tako da mi nije od velike pomoći u ovom slučaju. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 22:09, 6. jun 2007. (CEST)

maja X put[uredi]

Evo, našla sam još nešto. U vodiču iz Prada, kaže da ime "maja" (obrati pažnju, malo slovo!), je ime koje je dala Inkvizicija ovim slikama verovatno zbog putenosti i izražene seksualnosti samog modela sa očiglednim ciljem da provocira posmatrača. Evo citat:

Vikicitati „Por primera vez en la historia de la pintura, se observa el vello púbico. Es una mujer de carne y hueso, que hace gala de su atractivo sexual para provocar el espectador. A su descaro, más que a su ropa, se debe posiblemente el nombre de "maja" que le dio la Inquisición.“
({{{2}}})

--MaduixaGaim.svg kaži 22:13, 6. jun 2007. (CEST)


A evo još i da začinim sa piscem ovog vodiča: Mar Sánchez Ramón je profesorka Istorije umetnosti na Univerzitetu Rey Juan Carlos. Znalči, ja bih rekla da žena zna šta priča.--MaduixaGaim.svg kaži 22:18, 6. jun 2007. (CEST)

Pa dodaj ti, slobodno uklopi kako misliš da treba. Dakle, po tome ispada da je moderni pojam maho, u Španiji pretrpio značajne modifikacije u značenju, pošto je danas nazvati nekoga ”maho/maha” kompliment. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 22:20, 6. jun 2007. (CEST)


Uporavo tako, rekla bih ja. Šta ja znam, nisam htela da ti se mešam u pos'o...Face-grin.svg Ok, promeniću, al ti pregledaj posle, jer meni ijekavski ne ide baš od ruke... Osim toga, vidim da si nameračio da napišeš dobar članak, nadam se da ćeš ga i referencirati... Face-wink.svg Bilo bi šteta da se napiše dobar tekst a da ostane bez referenci...--MaduixaGaim.svg kaži 22:25, 6. jun 2007. (CEST)

Biće sve, u svoje vrijeme, što se tiče ijekavice ne brini, ti slobodno škrabaj, a ja ću popraviti ako šta bude trebalo. :) ---Slaven Kosanović- {razgovor} 22:28, 6. jun 2007. (CEST)

Prilog neprijavljenog korisnika[uredi]

Francisko goja


Rodjen 30 marta 1746 u Fuendetodosu u Saragosi,Spanija.Proveo je svoje detinjstvo u Fuendentosu ,gde je njgova porodica zivela u kuci koja je nosila porodicni grb njegove majke .Njegov otac je zaradjivao za zivot radeci kao pozlatar.Oko 1749 njegova porodica je kupila kucu u Saragosi ,a nekoliko godina kasnije se i preselila u nju. Sa 14 godina poceo je da radi kao segrt kod slikara Hosea Luzana.Kasnije je presao u Madrid gde je studirao sa Rafaelom Mengsom,slikarom koji je bio popularan kod spanske kraljevske porodice.1763 i 1766 je predavao radove za kraljevsku akademiju lepih umetnosti ali je oba puta bio odbijen. Potom je odputovao za rim gde je 1771 osvojio 2 mesto u takmicenju slikanja organizovanom od strane grada Parme.Kasnije te godine ,vratio se u Saragosu i slikao delove kupola bazilike ukljucujuci sliku ‘klanjanje u ime boga’ ,ciklus fresaka u manastiru nedaleko od Saragose.Studirao je sa Franciskom Bajeom ,i njegove slike su pocele pokazivati znake delikatnog tonaliteta zbog kojeg je postao poznat.

Srednje godine

Goja je ozenio Bajeovu sestru Zozefu ,1773 ovaj brak i Francisko Bojeovo clanstvo u kraljevskoj akademiji slikarstva ,pomoglo je Goji da promovise svoj rad kao slikar i da njegovi radovi budu stampani u kraljevskoj fabrici.Tu, na kursu od 5 godina dizajnirao je oko 42 paterna ,mnogi su korisceni da dekorisu kamene zidove rezidencije kralja i rezidencije spanskih monaha blizu Madrida.Ovo je pokazalo njegov talenat i privuklo paznju spanskih monaha koji su mu kasnije dali pristup kraljevskom dvoru. On je takodje naslikao platno za oltar crkve svetog san Franciska velikog u Madridu,shto je dovelo do njegovog imenovanja kao clana kraljevske akademije slikarstva.

1783e grof Floridanse ,miljenik kralja Karlosa 3eg,zaduzio je Goju da mu naslika portret . Takodje je postao prijatelj sa princom don Luisom i proveo je dva leta sa njim,slikajuci portrete njega i njegove porodice.1780ih njegov krug ktitora prosiren je ukljucivanjem i vojvode i vojvotkinje Osuna ,koga je slikao ,kao i druge znacajne ljude za kraljevstvo. 1786te Goja je postao dvorski slikar Karla 4tog i 1799 je imenovan za prvog dvorskog slikara sa platom 50 000 reala i 500 dukata za trenera.Slikao je kralja i kraljicu ,kraljevsku familiju , i portrete mnogih plemica.Njegovi portreti su bili poznati po nenaklonosti,i u slucaju Charlsa 4 i njegove porodice,nedostatak diplomatije je inzvaredan.Moderni prevodioci su videli ovaj portret kao satiru ,on je zeleo da prikaze korupciju za vreme vladavine Charlsa 4tog.Smatralo se da njegova zena Lusija drzi pravu moc vladavine ,zbog chega je ona postavljena u centar portreta,sa zadnje leve strane se moze videti umetnik sam, gledajuci posmatraca a slika iza porodice oslikava Lot i njegoce cerkena taj nacin ponovo odjekuje osnovna poruka korupcije i raspadanja. Goja je dobijao narudzbine od mnogih iz kraljevskog plemstva.

U vremenu izmedju 1792 i pocetka 1793 ,ozbiljna bolest, chija priroda nije poznata,ostavila je Goju gluvog ,sto ga je nateralo da postane povucen i introspektivan.Tokom svog oporavaka stvorio je niz eksperimentalnih slika. Njegova eksperimentalna umetnost,koja obuhvata slike, crteze kao i gorki niz grafika, objavljen je 1799 pod imenom kapriso ,koji je uradjen paralelno sa svojim zvanicim radovima portreta i religijskih slika.1798 slikao je svetle i vazdusaste scene za cupulu realske kapele u madridu.


Pozne godine  

Francuske sile su osvojile spaniju.Gojina umesanost u sud osvajackog kralja Dzozefa 1og se ne zna.On je slikao radove za francuske pokrovitelje i simpatizere ,ali pri obnovi vladavine kralja Ferdinanda 7mog Goja je negirao bilo kakvu vezu sa uljezom. Kada mu je zena Zozefa umrala 1812te, Goja je prisao ratu slikajuci jurish memeluksa ,i slikajuci streljanje 3 maja u Madridu, i pripremao je niz otisaka poznat kao ’katastrofe rata’. Kralj Ferdinand se vratio u spaniju 1814 ali odnosi sa Gojom nisu bili srdacni.On je slikao portrete kraljeva za razne organizacije ,ali ne i za kralja lichno.Ziveo je sa kucnom pomocnicom dona Leokadijom i sa njenom nelegalnom cerkom ,Rosarijom.Mlada zena je studirala slikanje sa Gojom,koji je mozda bio i njen otac.Njegovi radovi od 1814 do 1819 ukljcuju portrete ,oltarski kip svetog justa i sv rufina za katedralu u Sevilji ,stampanje serije ,la tauromanija,opisuju scene iz borbe bikova . 1819 sa idejom o izolaciji ,on je kupio seosku kucu nadomak madrida ,koja je poznata kao kuca gluvog choveka.Pod imenom predhodnog vlasnika a ne Goje licno.Tu je stvorio crne slike sa intezivnim proganjajucim temama ,koje reflektuju strah od ludila samog umetnika,a i njegov pogled na covecanstvo.Nekoliko radova ukljucujuci i saturna koji prozidre sina ,je direktno slikao na zidovima njegove trpezarije i dnevnog boravka . Goja je napustio spaniju u naju 1824 i otisao u Bordo ,potom za Pariz ,vratio se u spaniju 1826 ,ali se 1828 vratio u Bordo gde je i preminuo .On je bio katolicke vere i sahranjen je u Bordou ali su posmrtni ostatci prebaceni u kraljevsku kapelu sv Antonija u Madridu.


Radovi

Goja je slikao spansku kraljevsku porodicu,kralja Charlsa 4 i Ferdinanda 7mog .Njegove teme krecu se od festivala za tapiseriju ,crteza ,do scena ratova i leseva.Ova evolucija se odrazava u zatamljivanju njegove licnosti.Savremeni lekari sumnjaju da se otrovao iz pigmenata boja sto je dovelo do gluvoce od 1792 .Pred kraj zivota , postao je povucen i stvarao je zastrasujuce i nejasne slike ludila ,besa i fantazija .Stil ovih crnih radova bio je predosnova za ekspresionistichki pokret,on je cesto slikao sebe u prvom planu.


MAJA

Dve goje Gojine najpoznatije slike su gola i obucena maja.One opisuju istu zenu u istoj pozi ,golu i obucenu sa puno postovanja.Bez pretenzije ka alegoriji ili mitoloskom znachenju ,slika je bila prva u zapadnom slikarstvu u prirodnoj velicini zenskog akta .Identitet maje je neizvestan,najcesce se pretpostavljalo da je to vojvotkinja od Albe sa kojom se ponekad mislilo da Goja ima afere.Teorije nisu potvrdjene tako da ostaje da slike predstavljaju idealizovanu kompoziciju .Slike nije nikada javno izlozio za vreme njegovog zivota .One su bile u vlasnistvu Manuela Godoja premijera spanije i miljenika kraljice Marija Luise.U 1808 sve Godojevo vlasnistvo je zaplenjeno od strane Ferdinanda 7mog, nakon njegovog pada sa vlasti i izgnanstva.1813 inkvizicija je konfiskovala obe slike pod izgovorom da su nepristojene, vracajuci ih 1836 akademiji umetnosti .

Tamni period

U periodu oporavka u toku 1794 Goja je zavrsio set od 11 malih slika slikanih na limu,slika poznata kao fantazaija i invencije ,markirala je zanacajne promene u svojoj proslosti.Ove slike ne predstavljaju svet popularnog karnevala ,vec tamne dramaticne domene fantazija i nocnih mora.Dvoriste sa ludacima je strasna i zamisljena vizija usamljenosti straha i drustvenog otudjivanja,odstupanje od prilicno povrsnih tretmana metalne bolesti u radovima ranijih umetnika poput poput Hogarta.u ovoj slici ,pod je zapechacenim blokovima i metalnom kapijom,je okupiran ludacima i jednim upravnikom.Pacijenti razlicito gledaju ,sede , rvaju se, mrste se i vaspitavaju sebe.vrh slike nestaje sa suncevim zracima,istcuci nocnu moru ispod. Ova slika moze biti procitana kao optuznica protiv visoko rasprostranjenog kaznenog tretmana ljudi,koji su bili zatvoreni sa kriminalcima,stavljeni u gvozdene okove i podvrgnuti fizichkom kaznjavanju.Namera je bila da se uzme u obzir jedan od bitnih ciljeva prosvetljenja da se izvrshi reforma zatvora i azila,predmet uobichajen kod Voltera i drugih.Osuda za brutalnost prema zarobljenicima ,bilo da su kriminalci lil ludaci je bio predmet mnogih kasnijih slika Goje.

Dok je zavrsavao sliku sam Goja je prolazio koroz fizichki i mentalni slom.bilo je to nekoliko nedelja posto je francuska proglasila rat Shpaniji,i Gojina bolest se razvijala.Savremenik je prijavio “ shumovi u glavi i gluvoca se ne poboljshavaju ali njegova vizija je mnogo bolja i on ponovo kontrolise ishod njegovih dela“. Postao je paranoican zbog trauma ,i to se manifestovalo u paranoji ,sto je kulminiralo u njegovim tamnim crnim slikama,posebno u slici saturn prozdire svoje sinove.

Kaprisoi

1799 goja je objavio niz od 80 otisaka nazvanih kaprisoi,prikazom onoga shto je nazivao : bezbrojne ludosti se mogu naci u svakom civilizovanom drustvu,i od zajednichkih predrasuda i lukave prakse ,i licnim interesima postale su uobicajene“

Tamne vizije opisane u ovim otiscima delimichno objasnjavaju njegov naslov ,uspavanost razloga stvara monstrume;. Ipak ,to nisu samo sumorni radovi ,oni pokazuju i umetnikovu ostru satiricnu duhovitost,posebno izrazenoj u grafici kao sto je lov za zube.Pored toga moze se primetiti nit sablasnog koja prolazi kroz rad Goje,cak i u svojim ranijim tapiserijama karikatura.

U 3. maju, 1808 ,izvrsenje branilaca Madrida,Goja je pokusao da ovekoveci putem svoje cetkice najznacajniji i herojski postupak protiv tiranina evrope.Slika ne pokazuje da je Goja bio svedok incidenta ,vec je vise bio apstraktni komentar.


Crne slike i katastrofe rata

U kasnijem zivotu goja je kupio kucu , pod nazivom kuca gluvog choveka. A slikao je neobicne slike na platima i na zidovima , ukljucujuci reference na vesticarenje i rat.Jedna ot slika je cuveno delo Saturn prozdire sina.Koji prikazuje grcko rimsku mitolosku scenu boga Saturna koji prozdire svoje dete,verovatno referenca na spanske  gradjanske sukobe.Osim toga ,slika je vidjena kao :najbitnije za razumevanje ljudskog stanja u modernim vremenima,kao sto je mikelandjelov plafon u sikstinskoj kapeli od sustinskog znachaja za razumevanje zivota u 16tom veku.

Slika je jedna od 14 u seriji poznatoj kao crne slike ,posle njegove smrti zidne slike su prenete na platno i najbolji su primer njegovog kasnijeg perioda zivota,kada je bio porazen i polu lud.On je odlucio da se oslobodi slikarske strukture tog vremena ,i poceo je slikati sve sto mu njegove nocne more donesu.Mnogi od ovih radova su u muzeju u Pradu. U 1810 ,Goja je stvorio set printova nazvanih katastrofe rata,koji oslikavaju scene iz rata Spanije ,scene su pojedinachno uznemiravajuce,ponekad grozne u njhovom opisu horora bojnog polja,i predstavljaju pobesnelu savest u licu smrti i razaranja. Printovi nisu objavljeni sve do 1863 ,35 godina posle gojine smri.


s.marjanovic

— Prethodan nepotpisan komentar ostavio je korisnik 95.180.71.31 (razgovordoprinosi) • 06:42, 2. februar 2011