Ратници подземља
| Ratnici | |
|---|---|
 Filmski poster | |
| Izvorni naslov | The Warriors |
| Žanr | akcija |
| Režija | Volter Hil |
| Scenario | Dejvid Šejber Volter Hil |
| Producent | Lorens Gordon |
| Glavne uloge | Majkl Bek Džejms Remar Dorsi Rajt Debora Van Vokenberg Dejvid Patrik Keli Edvard Sever |
| Muzika | Bari de Vorzon Džo Volš |
| Producentska kuća | Paramaunt pikčers |
| Godina | 1979. |
| Trajanje | 93 minuta |
| Zemlja | SAD |
| Jezik | engleski |
| Veb-sajt | warriorsmovie |
| IMDb veza | |
Ratnici podzemlja (engl. The Warriors) je američki akcioni film iz 1979. u režiji Voltera Hila sa Majklom Bekom i Džejmsom Remarom u glavnim ulogama. Film je snimljen prema romanu Sola Jurika.
U Njujorku, članovima bande pod nazivom Ratnici, smeštena je smrt harizmatičnog vođe svih bandi. S obzirom da druge bande žele da im se osvete, moraju se vratiti na svoje matično područje.
Radnja[uredi | uredi izvor]
U Bronksu se dešava veliko okupljanje razjedinjenih njujorških bandi koje su u stalnim međusobnim sukobima oko teritorije. Povod okupljanja je ideja Sajrusa, vođe najpoznatije i najmoćnije bande, da ujedini sve bande u efikasnu kriminalnu organizaciju. Međutim, vođa jedne od bandi, kojem se Sajrusova ideja nije dopala, organizuje atentat i na skupu ubija Sajrusa. Za ubistvo su optuženi Ratnici, minorna banda sa Koni Ajlanda, koja, u nemogućnosti da na licu mesta dokaže nevinost, beži sa mesta događaja i pokušava se probiti do Koni Ajlanda. Međutim, put od centra grada do periferije je dug i prepun opasnosti, a u lovu na Ratnike i novčanu nagradu učestvuju sve bande Njujorka.[1]
Datumi premijera[uredi | uredi izvor]
| država | datum |
|---|---|
| Australija | 1. februar 1979. |
| SAD | 9. februar 1979. |
| Hongkong | 18. maj 1979. |
| Danska | 6. jul 1979. |
| Zapadna Nemačka | 13. jul 1979. |
| Švedska | 29. oktobar 1979. |
| Norveška | 3. jun 1980. |
| Francuska | 27. avgust 1980. |
Zanimljivosti[uredi | uredi izvor]
Kako bi film bio što uverljiviji, Hil je angažovao nepoznate glumce i naturščike. Doduše, uloga „Kauboja“ je ponuđena Robertu de Niru, koji je tada već bio poznat, ali je on odbio. Zarad uverljivosti, u početnoj sceni okupljanja bandi, angažovane su i prave bande.[2]
Kritike[uredi | uredi izvor]
Na sajtu koji predstavlja portal grada Zadra film je okarakterisan kao dobra i „otkačena“ zabava, bez mnogo realizma, sa radnjom koja podseća na video-igru i na samoj granici „treša“, pa i dobrog ukusa. Gluma je okarakterisana kao loša, tako da autora teksta ne čudi što niko od tadašnjih glumaca kasnije nije napravio neku zapaženiju karijeru. Iako nije uneo veće promene u savremenu američku kinematografiju, ovaj film zbog svoje „nepretencioznosti“ zaslužuje mesto među klasicima i danas se smatra kultnim.[3] Status kultnog filma su potvrdili i autori filmskog leksikona u izdanju Leksikografskog zavoda „Miroslav Krleža“, iako je proglašavan suviše nasilnim, zbog scena poput obračuna bejzbol palicama. Ipak, mnogi aspekti filma su pohvaljeni, poput (dinamične) režije, montaže i muzike. Ono što čini suštinu radnje je kod časti i prijateljstva među delinkventima; oni se čvrsto drže zajedno i iskazuju znatnu hrabrost, što jeste svojevrsno naglašavanje moralnih vrednosti.[4]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Filmski net: „Ratnici podzemlja“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. maj 2008), Pristupljeno 24. 4. 2013.
- ^ Politikin zabavnik broj 2969, datum: 2.1.2009. Izdaje i štampa: Politika AD.
- ^ Zadarski Internet portal: „Ratnici podzemlja“; 19.1.2008.
- ^ Filmski leksikon, Leksikografski zavod Miroslav Krleža, Zagreb. (2003). str. 569.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Zvanični veb-sajt
- Ratnici podzemlja na sajtu IMDb (jezik: engleski)
- Filmski net
| Normativna kontrola: Državne |
|---|
