Raul Gonzalez

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Raul M. Gonzalez.

Raul Gonzalez
Raul Gonzalez 2012. godine
Lični podaci
Puno ime	Raul Gonzalez Blanko
Datum rođenja	(1977-06-27)27. jun 1977.
Mesto rođenja	Madrid, Španija
Visina	1,80 m
Pozicija	Napadač
Seniorska karijera
Godine	Klub	Nast.	(Gol)
1994 1994 1994—2010 2010—2012 2012—2014 2014—2015	Real Madrid C Real Madrid B Real Madrid Šalke 04 Al Sad Njujork kosmos	7 1 550 66 39 28	(16) (0) (228) (28) (11) (8)
Reprezentativna karijera
1994 1995 1995—1996 1996 1996—2006	Španija U18 Španija U20 Španija U21 Španija U23 Španija		2 (4) 5 (3) 9 (8) 4 (2) 102 (44)

Raul Gonzalez Blanko (šp. Raúl González Blanco; Madrid, 27. jun 1977) je bivši španski fudbaler koji je igrao na poziciji napadača. Raul je istaknuti španski fudbalski reprezentativac, sa preko 100 nastupa za reprezentaciju Španije, čiji je drugi najbolji strelac svih vremena sa postignuta 44 pogotka. Sa postignutim 71 pogotkom, treći je najbolji strelac svih vremena Lige šampiona.

Klupska karijera

Omladinske godine

Karijeru je počeo u malom lokalnom klubu San Kristobal de los Anđeles (južno predgrađe Madrida). Tu su ga uočili skauti Atletika i doveli ga u svoje redove. Sa njima je Raul osvojio kadetsko prvenstvo Španije. Pošto je predsednik kluba Hesus Gil zbog smanjenja troškova doneo odluku da se zatvori Atletikova omladinska akademija, Raul je prešao u kadete Reala. Kroz mlađe kategorije izborio je put do stvaranja legende u belom dresu.

Real Madrid

Raul na meču protiv Barselone 2007. godine

Profesionalnu karijeru počeo je u sezoni 1994/95., u Realovoj C ekipi. Tu je u samo 7 utakmica postigao 13 golova, pa ga je tadašnji trener Reala Horhe Valdano odmah prebacio u prvi tim, u kojem je zamenio legendarnog Emilija Butragenja. Sa 17 godina i 124 dana postao je najmlađi igrač prvog Realovog tima u istoriji, ali je taj rekord posle srušio Alberto Rivera krajem iste sezone, a 29. oktobra 1994. na gostovanju kod Saragose asistirao je za gol Ivanu Zamoranu, oduševivši svestranom igrom i najavivši Butragenjov odlazak iz kluba. Već sledeću utakmicu, u debiju pred domaćom publikom, postigao je svoj prvi seniorski gol u svojoj drugoj profesionalnoj utakmici, i to upravo protiv Atletika, u gradskom derbiju. Raul se te sezone učvrstio u prvoj ekipi i pomogao osvajanju španske lige.

Sa Realom je osvojio i prvenstva u sezonama 1996/97. gde je bio strelac 21 gola, 2000/01. gde je dao 24 gola i 2002/03. sa 16 golova. Te iste sezone u jednome delu nije nastupao zbog oporavka od upale slepog creva. U periodu od 1998. do 2002. Raul i Real Madrid osvojili su i 3 trofeja Lige šampiona (1998, 2000, 2002). Većinu ovog vremena Raul je u napadu odlično sarađivao sa Fernandom Morijentesom, a kasnije je tu bio opasan dvojac zajedno s Ronaldom. Preuzeo je kapetensku traku 2003. godine kada je iz kluba otišao Fernando Jero i nosio je sve do prelaska u Šalke. Iako je nastupao u dva finala Kupa kralja (2002. i 2004.) gde je u prvom bio čak i strelac, nikad nije osvojio to takmičenje.

Raul je nosio broj 7 u Realu između 1996-2010

Postao je prvi igrač sa 50 golova u Ligi šampiona kada je 28. septembra 2005. bio strelac u pobedi 2-1 protiv Olimpijakosa, a takođe je rekorder i po broju utakmica u ovom takmičenju (128 dosad). Osim toga, prvi je igrač koji je bio strelac u 2 finala Lige šampiona (protiv Valensije na Stad de Frans 2000. i protiv Bajera iz Leverkuzena na Hempden park u 2002). Kasnije su istu stvar uspeli postići Samjuel Eto (protiv Arsenala 2006. i protiv FK Mančester junajteda 2009), i Lionel Mesi (takođe 2009. i 2011. protiv istog kluba).

Raul se odlikuje po tome što u 17-godišnjoj karijeri nikada nije dobio crveni karton, štaviše, u prvih 13 sezona dobio je samo 19 žutih kartona. Svoj 300. gol u Realovom dresu (u svim takmičenjima) postigao je het-trikom u Kupu kralja protiv Real uniona (Real Madrid je dobio utakmicu 4:3, ali je Real Union ukupnim rezultatom 6:6 ipak prošao dalje zbog više golova u gostima). Ukupno je za Real postigao 323 gola, srušivši dugogodišnji klupski rekord od 227 koji je držao Argentinac Alfredo di Stefano golom iz voleja protiv Sportinga iz Hihona 15. februara 2009. Takođe je najbolji strelac od aktivnih igrača u istoriji Španske lige sa 228 golova i nalazi se na 3. mestu večne liste strelaca dok su ispred njega samo Telmo Zara sa 251 golom i Hugo Sančez sa 234.

Godine 2008. Raul i njegovom dugogodišnjem saigrača iz svlačionice, Ikeru Kasiljasu, dodeljeni su "doživotni" ugovori sa Realom (čiji su uslovi određivali da će svake godine biti obnavljani dokle god njih dvojica odigraju svaki po 30 utakmica u sezoni). 23. septembra 2009. Raul se po broju nastupa za Real u Primeri izjednačio sa još jednom Realovom legendom, Manolom Sančizom jer su oba u tom trenutku imali po 523 odigrane utakmice. Na kraju je došao do brojke od 550 utakmica u Realovom dresu, a po broju nastupa u Primeri nalazi se na 2. mestu, odmah iza Andonija Zubizarete, koji ima 622.

Raul na svom poslednjem meču za Real protiv Saragose

Poslednji susret sa loptom u Realovom dresu, pre nego što ga je povreda udaljila sa terena do kraja sezone 2009/10, bio je 24. aprila 2010. kad je postigao vodeći gol u pobedi 1:2 protiv Saragose, na istom stadionu na kojem je pre 16 godina debitovao u španskom prvenstvu. Gol je pao u 50. minutu kada je Raul, koji je i sam u 15. minutu zamenio Rafaela van der Varta, signalizirao da ne može odigrati utakmicu do kraja i već se pripremao da umesto njega uđe Benzema. No samo minut pre te izmene Real je krenuo u kontranapad. Iako se Raul više "vukao" po terenu nego što je trčao, dovukao se u 16-erac i ugurao loptu u mrežu nakon asistencije Kristijana Ronalda. Pošto je ostatak sezone proveo oporavljajući se od ove povrede, Real je 25. jula 2010. potvrdio da će Raul napustiti klub, dan pošto je Guti potvrdio da i on odlazi iz Reala nakon 15 godina. Iako je novi Realov trener Žoze Murinjo želeo da Raul ostane, sam Raul nije želeo provesti narednu sezonu kao Murinjov treći ili četvrti izbor za napadača i mislio je da je bolje da ode iz Reala jer je još uvek mogao prikazati dobre igre u drugom klubu.

Šalke 04

Raul na treningu Šalkea

28. jula 2010. Raul je potpisao dvogodišnji ugovor sa Šalkeom, čiji je trener Magat pozdravio ovaj transfer, izjavivši za klupsku veb-stranicu]: „To je velika vest za Šalke 04, zadovoljan sam što smo uspeli dovesti takvog izvrsnog igrača i napadača svetske klase u Šalke i Bundesligu“. Prvi gol za novi klub postigao je već u svojoj prvoj utakmici 1. avgusta 2010. u pobedi 3:1 u finalu nemačkog DFB Kupa protiv Bajerna. Službeni debi je imao 7. avgusta, i to u nemačkom Superkupu, takođe protiv Bajerna, koji se ovaj put osvetio, pobedivši 2:0. Bundesligaški debi imao je 21. avgusta, u porazu 2:1 od HSV-a, a bundesligaški prvenac postigao je 25. septembra u remiju 2:2 protiv Borusije iz Menhengladbah, i to izjednačujući gol u 87. minutu. Nakon nešto mirnijeg starta vratio se u golgetersku formu 5. novembra sa dva gola u pobedi 3:0 protiv St. Paulija, a već 20. novembra postigao je svoj prvi bundesligaški het-trik u pobedi 4:0 protiv Verdera iz Bremena. 18. decembra postigao je drugi het-trik u pobedi 3:0 protiv Kelna.

Bio je strelac još jednog ključnog gola u polufinalu Nemačkog kupa protiv Bajerna 2. marta 2011, kada je Šalke slavio 0:1 na Alijanc Areni i tako se posle 6 godina pauze plasirao u finale, gde ih je čekao drugoligaš Duizburg. Raul, koji nikad nije osvojio Kup kralja u Španiji, sa Šalkeom je konačno došao do trofeja kupa u Nemačkoj nakon ubedljive pobede u finalu od 5-0 na Olimpijskom stadionu u Berlinu, što je i njegov prvi trofej sa novim klubom. Dva meseca nakon ovog trofeja stigao je još jedan, ovaj put u Superkupu protiv prvaka, Borusije iz Dortmunda.

Raul u dresu Šalkea

U UEFA-inim takmičenjima Raul je najbolji strelac u istoriji sa 79 golova dosad, ispred Milanovog veterana Filipa Inzagija, koji ima 9 manje. Od toga je 71 postigao u Ligi šampiona (66 za Real i 5 za Šalke), dva za Real u evropskom Superkupu 2000. i Interkontinentalnom kupu 1998. i šest za Šalke u Evropskoj ligi. 22. oktobra 2010. postigao je 2 gola protiv Hapoela iz Tel Aviva, čime se izjednačio na 1. mestu liste strelaca u evropskim takmičenjima s Gerdom Milerom, a rekord je srušio 15. februara 2011. postigavši ključni gol u gostima u osmini finala Lige šampiona protiv Valensije (1:1). U četvrtfinalu protiv milanskog Intera postigao je 2 gola, po 1 u obe utakmice (2:5 na San Siru i 2-1 na Veltins areni). Tako je Šalke prvi put u svojoj istoriji ušao u polufinale Lige šampiona, ali je u njemu bolji bio Mančester junajted (0:2 u Gelzenkirhenu i 4:1 na Old Trafordu). 19. novembra 2011. prvi put je predvodio Šalke kao kapiten kada Hovedes nije mogao da nastupi zbog povrede. To je bila utakmica protiv Nirnberga, a Šalke je uverljivo slavio 4:0 (Raul je bio strelac za 2:0 i asistent gola za 4:0).

Zanimljivo, 17. decembra 2011, 13 meseci pošto je protiv Verdera postigao svoj prvi bundesligaški het-trik, Raul je postigao još jedan het-trik protiv istog kluba. Bio je strelac prva 3 gola u visokoj pobedi 5:0 koja je Šalkeu osigurala 3. mesto pre zimske pauze.

19. februara 2012. postigao je svoj 400. gol u karijeri (323 za Real, 44 za Španiju i 33 za Šalke, u tom trenutku).

Raul je krajem sezone 2011/12. objavio da napušta Šalke zahvaljujući se navijačima, saigračima i upravi. Iako ga je glavni sponzor Gazprom, pa i sam ruski predsednik Vladimir Putin, pokušao zadržati u klubu, to nije uspelo. Klub je, kako bi mu se zahvalio za sve što je učinio u dve sezone, povukao Raulov broj sedam iz upotrebe.

Al Sad

12. maja 2012. Raul je potvrdio da odlazi u katarski Al Sad. 23. septembra 2012. Raul postiže dva pogotka u 5:2 pobedi protiv FK Katara i biva proglašen najboljim igračem utakmice.

Reprezentativna karijera

Reprezentativnu karijeru počeo je u juniorskom periodu i bio je član mlade reprezentacije Španije na SP za juniore 1995. gde je u 5 utakmica postigao 3 gola. Ukupno je postigao 17 golova za razne španske omladinske reprezentacije. U seniorskoj je nastupao dugo vremena i postigao 44 gola u 102 utakmice i do 25. mart 2011, kada ga je pretekao David Vilja, bio je najbolji strelac „Furije“ u istoriji.

Od ta 44 gola 32 je postigao u takmičarskim utakmicama (od toga 6 na svetskim ili evropskim prvenstvima), a 12 prijateljskim susretima. 27. marta 1999. u kvalifikacijama za Euro 2000. postigao je 4 gola (1 od njegova 2 het-trika za reprezentaciju) u visokoj pobedi nad Austrijom 9:0. Samo 4 dana kasnije postigao je i drugi het-trik protiv San Marina.

Kada se 2002. dotadašnji kapiten Jero povukao iz reprezentacije, Raul je preuzeo kapitensku traku i nosio je naredne 4 godine.

Zanimljivo je da je njegova reprezentativna karijera počela i završila tako što je bio izostavljen iz selekcija za evropsko prvenstvo. Uprkos tome što su Raulove prve 2 seniorske sezone bile uspešne, tadašnji selektor Havijer Klemente nije ga pozvao za Euro 1996. u Engleskoj i morao je čekati do oktobra te godine na svoj reprezentativni debi u utakmici protiv Češke, a već u narednoj utakmici protiv Jugoslavije postigao je svoj reprezentativni prvenac. Nastupao je na 3 svetska prvenstva (1998, 2002. i 2006.) i 2 evropska (2000. i 2004.), postigavši barem 1 gol na svakom od ta 3 SP-a. 2002. godine postigao je 3 gola u grupnoj fazi, ali se zatim povredio u utakmici protiv Irske, čime je prvenstvo za njega bilo gotovo.

Raul nije pozvan u reprezentaciju od septembra 2006, tj od poraza 3:2 protiv Severne Irske u Belfastu (kada je Raul pri kraju utakmice pogodio stativu), uključujući i izostanak sa Eura 2008. jer je tadašnji selektor Aragones dao prednost Toresu i Vilji). Na mestu kapitena zamenio ga je Kasiljas, koji je 2010. podigao trofej svetskog prvaka.

Spoljašnje veze

• Profil na sajtu UEFE