Raši

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Raši
Raši na drvorezu iz 16. veka
Datum rođenja(1040-02-22)22. februar 1040.
Mesto rođenjaTroa
 Francuska
Datum smrti13. jul 1105.(1105-07-13) (65 god.)
Mesto smrtiTroa
 Francuska
Zanimanjerabin
Dio serije o judaizmu
Judaizam
Davidova zvezda Deset zapovesti Menora
Pokreti
Filozofija
Svete knjige
Zakon
Sveti gradovi / mesta
Važne ličnosti
Religijske uloge
Kultura i obrazovanje
Verski predmeti
Molitve
Veći praznici
Druge religije
Srodne teme

Šlomo ben Jicak (isto Solomun ben Isak, hebr. רבי שלמה יצחקי; Troa, 22. februar 1040 - Troa, 13. jul 1105), sa nadimkom Raši, bio je ravi i znamenit izdavač i komentator talmuda u srednjem veku. Jedan od do danas najvažnijih talmud-komentara vodi se na njegov rad.[1]

Raši, kako je često nazvan po skraćenici ravi Šlomo ben Jicak, odrastao je u francuskom gradu Troa gde mu se porodica bavila vinogradarstvom. Oko 1055. otišao je u Nemačku, u Majnc i Vorms, i studirao u tamošnjim talmud-školama. 1065. vratio se u Troa i osnovao je talmud-školu, koju je finansirao prihodima iz svojih vinograda. Njegovi unuci Rašbam i Rabenu Tam studirali su kod njega i postali isto značajni komentatori talmuda.

U dotičnoj školi nastali su komentari za toru i talmud, danas sakupljeni kao Raši-komentari. Zbog njihove doslovne egsegeze i danas su veoma cenjeni i ima ih u skoro svakom talmudu. Za njih stvoreno je u 14. veku posebno pismo, Raši pismo.[2]

Ime[uredi | uredi izvor]

Rašijevo prezime, Jicaki, potiče od imena njegovog oca, Jicak. Akronim „Raši“ je skraćenica za rabina Šlomo Jicakija, ali se ponekad maštovito proširuje kao rabin Šel Izrael što znači „rabin Izraela“, ili kao raabin Šijičih (Naš rabin, neka živi). On se u hebrejskim i aramejskim tekstovima može citirati kao (1) „Šlomo, sin rabina Jicaka“, (2) „Šlomo, Jicakov sin“, (3) „Šlomo Jicaki“, i bezbroj sličnih derivata sa velikim poštovanjem.[3]

U starijoj literaturi Raši se ponekad naziva Jarchi ili Yarhi (ירחי), a njegovo skraćeno ime se tumači kao rabin Šlomo Jarhi. Pod ovim se podrazumevalo da se odnosi na hebrejsko ime Linel u Provansi, popularno izvedeno od okcitanskog luna „mesec“, na hebrejskom ירח,[4] u kojem se pretpostavljalo da je Raši živeo u neko vreme[5] ili da je rođen, ili odakle je trebalo da potiču njegovi preci.[6] Kasniji hrišćanski pisci Ričard Simon[7] i Johan Kristof Volf[8] tvrdili su da su samo hrišćanski naučnici Rašija nazivali Jarhi, a da je ovaj epitet bio nepoznat Jevrejima. Bernardo de Rosi je, međutim, pokazao da hebrejski naučnici takođe nazivaju Rašija Jarhi.[9] Godine 1839, Leopold Zunc[10] je pokazao da je hebrejska upotreba Jarhija bila pogrešno propagiranje greške od strane hrišćanskih pisaca, umesto toga da tumače skraćenicu kako se danas razume: rabin Šlomo Jicaki. Evolucija ovog pojma je detaljno praćena.[11][12]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođenje i rani život[uredi | uredi izvor]

Raši je bio jedino dete rođeno u Troji, Šampanj, u severnoj Francuskoj. Brat njegove majke bio je Simeon bar Isak, rabin iz Majnca.[13][14] Simon je bio učenik Geršoma ben Jude,[15] koji je umro iste godine. Sa očeve strane, za Rašija se tvrdilo da je potomak 33. generacije Johanana Hasandlara, koji je bio Gamalijelov potomak četvrte generacije, koji je navodno poticao iz Davidove loze.[16] U svojim obimnim spisima, sam Raši uopšte nije izneo takvu tvrdnju. Glavni rani rabinski izvor o njegovom poreklu, Responsum Br. 29 od Solomona Lurije, takođe ne iznosi takvu tvrdnju.[17][18]

Legende[uredi | uredi izvor]

Njegova slava ga je kasnije učinila predmetom mnogih legendi. Jedna tradicija tvrdi da su njegovi roditelji dugi niz godina bili bez dece. Rašijev otac, Jicak, siromašni vinar, jednom je pronašao dragoceni dragulj i prišli su mu nejevreji koji su želeli da ga kupe da bi ukrasili svog idola. Jicak je pristao da otputuje sa njima u njihovu zemlju, ali je na putu bacio dragulj u more. Posle ga je posetio Glas Božiji ili prorok Ilija, koji mu je rekao da će biti nagrađen rođenjem plemenitog sina „koji će prosvetliti svet svojim znanjem Tore“.[19]

Druga legenda takođe navodi da su se Rašini roditelji preselili u Vorms u Nemačkoj dok je Rašina majka bila trudna. Dok je hodala jednom od uskih ulica u jevrejskoj četvrti, bila je povređena od strane dve kočije koje su je nailazile. Okrenula se i pritisnula uza zid, koji se otvorio da je primi. Ova čudesna niša je i danas vidljiva u zidu Vormsove sinagoge.[20]

Jašijeve studije[uredi | uredi izvor]

Rašijeva sinagoga, Vorms

Prema predanju, Raši je prvi put doveo da uči Toru njegov otac na dan Šavouta kad mu je bilo pet godina. Njegov otac je bio njegov glavni učitelj Tore do njegove smrti dok je Raši još bio mlad. Sa 17 godina se oženio i ubrzo potom otišao da uči u ješivu rabina Jakova ben Jakara u Vormsu, vraćajući se svojoj ženi tri puta godišnje, za Dane strahopoštovanja, Pashu i Šavuot. Kada je rabin Jakov umro 1064. godine, Raši je nastavio da uči u Vormsu još godinu dana u ješivi svog rođaka, rabina Isaka ben Eliezera Halevija, koji je takođe bio glavni rabin Vormsa. Potom se preselio u Majnc, gde je učio kod svog drugog rođaka, rabina Isaka ben Jude, rabinskog poglavara Majnca i jednog od vodećih mudraca regije Lorene koja se prostire na teritoriji Francuske i Nemačke.

Rašijevi učitelji su bili učenici rabina Geršoma i rabina Eliezera Hagadola, vodećih talmudista prethodne generacije. Od svojih učitelja, Raši je upijao usmene tradicije koje se odnose na Talmud kako su se prenosile vekovima, kao i razumevanje Talmudske logike i oblika argumentacije. Raši je proizveo sažete, izobilne beleške iz onoga što je naučio u ješivi, uključivši taj materijal u svoje komentare. Takođe je bio pod velikim uticajem egzegetskih principa Menahema Kara.[21]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Miller, Chaim (2013). „Rashi's Method of Biblical Commentary”. chabad.org. 
  2. ^ Miller, Chaim (2013). „Rashi's Method of Biblical Commentary”. chabad.org. 
  3. ^ HaCohen-Kerner, Yaakov; Schweitzer, Nadav; Mughaz, Dror (2011). „Automatically Identifying Citations in Hebrew-Aramaic Documents”. Cybernetics and Systems. 42 (3): 180—197. S2CID 40235689. doi:10.1080/01969722.2011.567893. „For example, the Pardes book written by Rabbi Shlomo Yitzhaki, known by the abbreviation Rashi, can be cited using the following patterns: (1) "Shlomo son of Rabbi Yitzhak", (2) "Shlomo son of Yitzhak", (3) "Shlomo Yitzhaki", (4) "In the name of Rashi who wrote in the Pardes” 
  4. ^ Ockley, Simon (1707). History of the Present Jews Throughout the World. str. 74. 
  5. ^ Abraham, Philip (1879). Curiosities of Judaism. By and for the author. str. 2. 
  6. ^ The Literary Churchman. 1857. str. 286. 
  7. ^ Simon, R. (1685). Histoire critique du Vieux Testament (na jeziku: francuski). chez Reinier Leers. str. 545. Pristupljeno 2015-08-01. 
  8. ^ Wolf, Johann Christoph (1715). „R. Schelomo ben Isaac”. Bibliotheca Hebræa (na jeziku: latinski). 1. Hamburg & Leipzig. str. 1057—1058. LCCN 01010257. 
  9. ^ Benedictinos. Congregación de Santo Mauro (Francia); Académie des inscriptions et belles-lettres (Francia); Treuttel et Wü rtz (Estrasburgo) (1824). Histoire littéraire de la France: Treizième siècle (na jeziku: francuski). 16. Firmin Didot. str. 337. Pristupljeno 2015-08-01. 
  10. ^ Israelitische Annalen (na jeziku: nemački). J.D. Sauerländer. 1839. str. 328. Pristupljeno 2015-08-01. 
  11. ^ Mayer I. Gruber (10. 10. 2007). Rashi's Commentary on Psalms. Jewish Publication Society. str. 1—. ISBN 978-0-8276-0872-6. 
  12. ^ John Kitto (1876). A Cyclopædia of Biblical Literature. Black. str. 643–. 
  13. ^ „Index to Articles on Rabbinic Genealogy in Avotaynu: The International Review of Jewish Genealogy”. Avotaynu. Pristupljeno 2008-06-11. 
  14. ^ Shabbat 85b: "And I found support on the foundation of Rabbi Simon the Elder, my mother's brother."
  15. ^ See Rashi's comments in Shabbat 85b.
  16. ^ „Rabbi Yehiel Ben Shlomo Heilprin - (Circa 5420-5506; 1660-1746)”. www.chabad.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-06-28. 
  17. ^ Hurwitz, Simon (1938). The Responsa of Solomon Luria (na jeziku: engleski). New York, New York. str. 146–151. 
  18. ^ Einsiedler, David (1992). „Can We Prove Descent from King David?”. Avotaynu. VIII (3(Fall)): 29. Pristupljeno 2008-06-11. 
  19. ^ „Shiur 08 - Rashi, Tosfos, And The Development Of Ashkenazi Jewry - Rabbi Menachem Levine - TD19191”. torahdownloads.com. Pristupljeno 2018-12-17. 
  20. ^ Liber, Maurice. Rashi, Kessinger Publishing, 2004. pg. 18–19. ISBN 1-4191-4396-4
  21. ^ Grossman, Avraham (2000-11-12), „4. Menahem ben Helbo”, Hebrew Bible / Old Testament. I: From the Beginnings to the Middle Ages (Until 1300). Part 2: The Middle Ages, Hebrew Bible / Old Testament, Vandenhoeck & Ruprecht, Band 001, str. 331—332, ISBN 978-3-525-53507-3, doi:10.13109/9783666535079.331, Pristupljeno 2020-06-17 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Raši na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Раши&oldid=27554785”