Registar imena domena (baza)

Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Registar imena domena.

Registar imena domena je baza svih imena domena i povezanih registrantskih informacija u najvišem nivou Sistema Imena Domena (DNS) na Internetu koja omogućava drugim nižim entitetima da zahtevaju administrativnu kontrolu imena domena. Mnogi registri rade na najvišem ili drugom nivou DNS-a.

Registarski operator, koji se nekad naziva mrežni informacioni centar (NIC) održava sve administrativne podatke domena i generiše zonske fajlove koji sadrže adrese i imena servera za sve domene. Svaki registar je organizacija koja upravlja registracijom imena domena unutar domena za koji je odgovorna, kontroliše politike alokacije imena domena, i tehnički upravlja domenom. Takođe može ispunjavati funkciju Registra imena domena ili je delegirati na druge entitete.

Imenima domena se upravlja pod hijerarhijom sa čelom Internet Assigned Numbers Authority (IANA) , koja upravlja vrhom DNS drveta tako što administrira podatke u korenim imenskim serverima.

IANA takođe operiše int registrom namenjenim za međuvladine organizacije, arpa zonom za protokol administrativnih svrha, i ostalih kritičnih zona kao što su root-servers.net.

Najviši internet domen državnih kodova su delegirani od strane IANE na nacionalne registre kao Denic u Nemačkoj i Nominet u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Operacije

Neki registri imena su vladina odeljenja (npr. registar za Šri Lanku nic.ik). Neki su kooperativni Internet Servis Dobavljačima (kao što je DENIC), ili neprofitne organizacije(kao što je Nominet UK). Drugi rade kao komercijalne organizacije kao SAD registar (nic.us).

Alokacija i dodeljivanje imena domena su postale moguće korišćenjem WHOIS sistema i preko Servera Imena Domena.

Neki registri prodaju imena direktno (kao SWITCH u Švajcarskoj) a drugi se oslanjaju na odvojene entitete da ih prodaju. Na primer, imena u .com TLD se u nekom smislu prodaju kao „veleprodaja“ regulisanom cenom od strane VeriSign, i individualni registri imena domena prodaju imena u „maloprodaji“ kompanijama i potrošačima.

Politike

Alokacione politike

Istorijski, registri imena domena su radili na „prvi dođe-prvi uslužen“ (first-come-first-served) sistemu alokacije ali je mogao da odbije alokaciju specifičnih domena na osnovu političkih, religijskih, istorijskih, legalnih ili kulturnih razloga.

Na primer, u SAD između 1996 i 1998, InterNIC je automatski odbijao aplikacije imena domena koje su bazirane na postojećoj listi vulgarnosti.

Registri mogu takođe kontrolisati stvari od interesa njihovih lokalnih zajednica: na primer, nemački, japanski i poljski registri su uveli nacionalizovana imena domena da bi se dozvolila upotreba ne-ASKI karaktera.

Politike rasprave

Domeni koji su registrovani u ICANN registrima, generalno moraju da koriste Uniform Domain-Name Dispute-Resolution Policy (UDRP), međutim nemački DENIC zahteva da ljudi koriste Nemački pravni sud, a Nominet radi sa Intelektualnom svojinom i drugim raspravama kroz sopstveni servis za rešavanje rasprava.

Domeni trećeg nivoa

Registri imena domena mogu takođe da nametnu sistem domena trećeg nivoa korisnicima. Denic, registar za Nemačku (.de), ne nameće domene trećeg stepena. AFNIC, registar za Francusku (.fr), ima neke domene trećeg nivoa, ali ne moraju svi registrovani korisnici da ih koriste, a Nominet UK, registar za Ujedinjeno Kraljevstvo (.uk) zahteva da sva imena imaju domen trećeg nivoa (npr .co.uk ili org.uk).

Mnogi ccTLD-i su odustali od obaveznosti domena trećeg ili četvrtog nivoa i prešli na dostupnost registracije domena drugog nivoa. Među njima su .us (april 2002), .mx (maj 2009), i .co (mart 2010).

Unutrašnja registracija domena(podregistracija)

Registranti domena drugog nivoa se ponekad ponašaju kao registri nudeći podregistraciju u odnosu na njihovu registraciju. Na primer, registracije na .fami.ly se nude od strane fami.ly, a ne od GPTC, registar Libije(.ly).

Pogledajte još

• Drop registar
• Nezavisni Registri Domena
• Lista domena najvišeg nivoa na Internetu
• Lista najbolje rangiranih registara domena